„Volim svoju zemlju i narod“ – kaže Vojin Cucić, vlasnik kafane Pavle Korčagin koja je nedavno donirala 100 000 dinara za Klinički centar u Kosovskoj Mitrovici i koja u ovoj krizi pomaže malim privrednicima otkupom njihovih proizvoda.
Kafane prepoznajemo po dobroj hrani ili dobrom provodu i mora se priznati da nam prilično nedostaju u ovom periodu. No, kafanu Pavle Korčagin prepoznajemo još i po humanim akcijama, a njen vlasnik, Vojin Cucić, nije odustao od njih ni u vreme krize zbog korona virusa. U nastavku pročitajte razgovor upravo s njim.
1.Za one koji te ne znaju, šta bi bio odgovor na pitanje ko je Vojin Cucić – vlasnik poznatih beogradskih kafana, humanitrac, porodičan čovek ili nešto drugo?
-„Prvenstveno porodičan čovek, onda sve ostalo. Porodica je sve, oni su tvoje ruke i noge, pokretači, a kada je potrebno čuvaju ti leđa. To nije samo rodbina, to su prijatelji, ali i kafana. Da li sam humanitarac nije na meni da govorim, ali svakako se trudimo da pomognemo kada god možemo onima kojima je pomoć potrebna. Eventualno bih dodao da je Vojin Cucić patriota, to slobodno mogu da kažem. Volim svoju zemlju i narod.“
Podrška za male privrednike i bolnicu na Kosmetu
2. Negde u prvim danima vanrednog stanja kafana Pavle Korčagin je objavila poziv malim privrednicima da se jave sa ponudama, jer kafana želi da im pomogne otkupom njihovih proizvoda. Šta te motivisalo na ovaj korak i kakve su reakcije bile?
-„Motiv je da pružimo nadu u ovom teškom vremenu ljudima koji su se demotivisali iz očiglednih razloga. Da ne posustanu, da imaju tračak nade. Takođe je cilj i da podstaknemo druge preduzetnike primerom. Snežnu grudvu kada pustiš sa vrha brda uvećaće se.“
3. Ovo nije prva pozitivna i društveno korisna akcija koju ste pokrenuli. Često pomažete organizaciji Srbi za Srbe, a u ovoj krizi imate i druge lepe i humane akcije. Kaži nam nešto više o njima?
-„Već dugo nedeljom pravimo jela zemalja koje nisu priznale Kosovo, a od svakog prodatog specijaliteta izdvajamo 100 dinara za pomoć organizaciji Srbi za Srbe.
Kako tokom vanrednog stanja kafane ne rade, došli smo na ideju na koju smo jako ponosni. Donirali smo 100000 dinara Kliničkom centru u Kosovskoj Mitrovici u borbi protiv virusa Kovid-19, uz garanciju da se tamo leči naš narod južno od Ibra i iz enklava. Zbog toga mi je puno srce.“
Kako je voditi posao u Srbiji?
4. Danas su kafane Pavle Korčagin, Oblak u pantalonama, Limun žut, Mala maca, Švaler…dobro poznate Beograđanima. Kako je sve počelo i šta je ono što neko ko želi da pokrene posao u Srbiji stvarno treba da uzme u obzir?
-„Na Zvezdari je 2001. Godine otvoren Korčagin. Ovde nije postojala ideologija do one, da se tu može svratiti sa cegerima sa pijace, odmoriti uz kafu u dobrom društvu. Zašto da Irci imaju svoje pabove na koje su ponosni, a mi zaboravljamo na naše Najbolje kafane. Tako se Korčagin godinama opirao jelima sa roštilja pa je na kraju na zahtev gostiju poklekao. Za još neke stvari smo se poklonili pomodarstvu, ali smo se uvek trudili i trudićemo se da zadržimo autentičan duh prave srpske kafane. Kako je kapacitet gostiju rastao, tako smo otvarali, jednu po jednu, gorepomenute kafane. Ostalo je istorija, a, nadamo se i budućnost.“
5. Imam utisak da često čujem kukanje na loše uslove za poslovanje u Srbiji. Ti sa druge strane deluješ kao neko ko ne kuka, gura napred i često pomaže drugima. Šta te pokreće?
-„Od kukanja nema ništa, od rada ima. Kriveći druge za svoje greške sami postajmo gubitnici. Uvek postoji nešto što možemo da damo, pre nego što nekom prebacimo za ono što nemamo. Davanje prvenstveno sebe se uvek umnožava, ali rezultati ne dolaze do jutra. Zato se uvek trudimo da radimo, da dajemo, pa ako Bog da- nagrada neće izostati. Parola kafane je oduvek bila –„Strpljenje. Poštenje. Najduža moda.”
Serbian