„Naučni rad ne isključuje društveni život“ – kaže za Pokreni.rs Vanja Glišin, doktorand, asistent na FEPPS-u i autor knjige „Balkanska geopolitička paradigma“. O statusu „karantina“ za Balkanske zemlje (u geopolitičkom smislu), procesu „balkanizacije Balkana“ i odnosima zemalja u regionu, ali i o nekim ličnim stvarima govorio je za naš sajt.
Šta je realnost na Balkanu danas?
1.Na prošlogodišnjem samu knjiga pojavila se i tvoja pod nazivom „Balkanska geopolitička paradigma: Balkan u geopolitičkoj vizuri velikih sila.“ U uvodu ove monografije si istakao da je ona nastala „sa ciljem da odgovori na mnoga pitanja balkanske realnosti“. Šta je realnost na Balkanu danas? Kako vidiš političke odnose balkanskih zemalja?
–„Imajući u vidu mnoga stanovišta o položaju balkanskih zemalja u međunarodnim odnosima, nastojao sam da uz pomoć geopolitičkog metoda i na tragu osnovnog pitanja „Zašto je to tako?“, pozicioniram Balkan između istoka i zapada. Artur Hauden Smit je rekao da je „za one koji ga nisu posetili, Balkan misteriozna zemlja senki; za one koji ga poznaju, još je misteriozniji“. Istorijski posmatrano, Balkan je „Catena Mundi“, „bure baruta“ i slično, što društveno-političke odnose na ovom prostoru zaista čini misterioznijim. Na tom tragu, moj osnovni motiv bio je da u viševekovnom istorijskom kontinuitetu kroz geopolitički vizir pratim dešavanja i međudržavne odnose na Balkanu, kako bih pronašao geopolitičke specifičnosti ovog prostora.
Kao prvu geopolitičku specifičnost, izdvojio bih graničnost Balkana. Reč je o imperijalnoj, verskoj, civilizacijskoj i vojnoj granici, važnoj transkontinentalnoj zoni i vezi tri kontinenta. Na taj način dolazimo do odgovora da je Balkan „Catena Mundi“.
Druga geopolitička specifičnost je „geopolitička čvornost“ Balkana, koju čine isprepleteni interesi vanbalkanskih zemalja. Na samom početku knjige, predstavio sam klasične geopolitičke teorije i doktrine nemačke, anglosaksonske i ruske geopolitičke škole, kako bih što preciznije, sistematično i metodološki korektno, analizirao odnose Sjedinjenih Država i Rusije, odnosno Nemačke i Turske prema Balkanu. Zbog smenjivanja interesa vanbalkanskih faktora, ovaj prostor se nalazi u stanju permanentne nestabilnosti, odnosno Balkan je „bure baruta“.
Dakle, realnost na Balkanu treba da se posmatra višedimenzionalno, kako bi se što jasnije odgovorilo istu. Definitivno, Balkan je značajan geopolitički prostor na kom se ukrštaju interesi globalnih i regionalnih geopolitičkih aktera i u budućnosti će biti geopolitički centrum na mapi globalnih i regionalnih interesa.“
Proces balkanizacije Balkana i NATO agresija 1999. godine
2. Šta predstavlja „proces balkanizacije Balkana“ i koju je ulogu NATO agresija 1999. godine imala u tom procesu?
-„Posmatrajući promene granica na Balkanu u poslednjih dva veka, možemo da primetimo dva osnovna vida balkanizacije – usitnjavanje teritorija i uticaj vanbalkanskog faktora. Dakle, reč je o procesu dekonstrukcije i destrukcije država koje predstavljaju potencijalnu prepreku za ostvarenje geopolitičkih ciljeva velikih sila.
Na Balkanu, od devedesetih godina zapadni centri moći sprovode procese nasilne dekonstrukcije država. Završetkom Hladog rata, Jugoslavija gubi svoju međublokovsku ulogu i Balkan ponovo postaje prostor geopolitičke prekompozicije.
Negovani haos na Balkanu i generisani ratovi na prostoru bivše Jugoslavije jesu samo neki od metoda balkanizacije, odnosno destabilizacije ovog prostora i devastacije država, osobito srpskih zemalja. Teritorija srpskih zemalja usitnjavanjem i izolacijom iskorišćena je za teritorijalno širenje suseda, što je rezultiralo slabljenjem srpskog faktora i preuzimanjem geopolitički ključnih zona u kojima su izvorno participirali Srbi.
Agresija NATO na SR Jugoslaviju bila je jedan od metoda balkanizacije i probni kamen za ispitivanje kredibiliteta i budućnosti NATO-a. Rezultat balkanizacije je teritorijalna, politička, ekonomska, privredna i kulturološka devastacija, te potpuna destrukcija država i njihovih suvereniteta.“
Geopolitički karantin za balkanske zemlje?
3. Karantin nam je ovih dana svima najomraženija reč, a ti u poglavlju „Zapadni Balkan kao geopolitički projekat“ ističeš da je „reč o (geo)političkom projektu centra prema periferiji, kojoj je, kako ukazuje profesor Stepić, namenjen dugogodišnji status karantina“. Šta znači taj „karantin“?
–„Zapadni Balkan je zamišljen kao prostor za stabilizaciju sukobljenih strana postjugoslovenskog prostora, nadgledanje sprovođenja preporučenih mera i praćenje procesa pridruživanja EU. Dakle, reč je o nevidljivim granicama koje obavezuju sve države Zapadnog Balkana i stavljaju ih u jednu zavisnu poziciju u odnosu na Zapad. Reč je o političkoj, ekonomskoj i privrednoj zavisnosti koja zahteva poslušnost. Posmatrajući iz srpske perspektive, očigledan problem je to što su jedni jednakiji od drugih na ovom prostoru. Državama Zapadnog Balkan pristupa se sa dvostrukim standardima, te se pojedinim državama dozvoljava agresivna politika i separatističke tendencije, koje, na primer, ima Albanija prema Kosovu i Metohiji. Takođe, standardi i uslovi za pridruživanje EU nisu jednaki za sve države. Tome u prilog ide dugogodišnji status Republike Srbije, koja bez obzira na sve napravljene korake i ustupke nema izgleda da će postati članica unije.“
Da li privatni život trpi zbog nauke?
4. Mladi često misle da za naučni rad treba da se odreknu privatnog života. Da li je to stvarno tako?
–„Naučni rad ni u kom slučaju ne isključuje društveni život i slobodno vreme. Ključ za uspeh je dobra organizacija vremena, ali ne postoji univerzalni recept. Način organizacije vremena zavisi od naših navika, obaveza i ambicija. Zbog toga je važno da ono što radimo zaista i želimo, jer pisanje naučnih radova, monografija i knjiga nije moranje.“
5. Pored naučnog rada, u okviru Crvenog krsta si volonter i vršnjački edukator iz više različitih oblasti. Iz čega crpiš energiju? Šta te pokreće?
–„Volonterski angažman traje od srednjoškolskih dana i predstavlja jedan značajan segment u mom profilisanju. Slobodno vreme sam želeo da iskoristim i na društveno-koristan način, što je pored obaveza i aktivnosti, uključivalo druženje, putovanja i nova iskustva. Praktična znanja koja sam stekao tokom volontiranja u Kancelariji za mlade Opštine Nova Crnja pomogla su mi u pisanju projekata na fakultetu, obavljanju funkcija u studentskom parlamentu, apliciranju za posao, stipendije i tome slično. Jednostavno, spoj lepog i korisnog kao motiv više, jer ono što činimo u životu odjekuje u večnosti.“
Odakle ideja za knjigu?
-„Nastala je na osnovama mog akademskog putovanja od osnovnih studija do doktorskih studija koje trenutno pohađam i dugogodišnjeg interesovanja za društveno-politička dešavanja na Balkanu. Slušajući predmete Međunarodni odnosi i Geopolitika na osnovnim studijama, dobio sam inspiraciju da nastavim samostalno da proučavam teme bliske studijskim predmetima, da bi me akademska znatiželja odvela put Matice srpske na studiozno bavljenje pitanjem geopolitičkog značaja Balkana. Tako su nastali prvi naučni redovi koje sam dopunjavao nakon svake pročitane knjige, ne bi li što kvalitetnije odgovorio na istraživačko pitanje. Moj motiv za bavljenje ovom temom ima korene u bogatoj istoriji Balkana, prvenstveno srpskih zemalja, a nastavlja se u sadašnjem trenutku kada osećam potrebu da pomoću papira i pera beležim zapažanja i tragam za istinom, te zatim taj vid stvaralaštva ponudim čitaocima u obliku knjige, kao što je „Balkanska geopolitička paradigma“.
Dakle, žudnja za znanjem stvara ideje. To je jedna nepresušna riznica koja daje onoliko koliko tražimo, radimo i trudimo se. Ukratko, kakvi smo rudari, toliko je bogato.
Serbian