Da li se aktivnosti predsednika Srbije u aktuelnom vanrednom stanju, poput isporučivanja respiratora u Novom Pazaru ili obilaska radova na deonici brze pruge Stara Pazova-Novi Sad, mogu okarakterisati kao (prikrivena) izborna kampanja? Ili su to uobičajene aktivnosti predstavnika vlasti? Pitali smo Bobana Stojanovića i Bojana Klačara.
Boban Stojanović: Možda i najgora kampanja
Za politikologa Bobana Stojanovića stvar je jasna. „Možemo da tumačimo da li je izborna, predizborna ili samo kampanja – ali je svakako kampanja.”- ističe on.
Po njegovim rečima ova kampanja ne staje i tokom pandemije i dodatno se zahuktava kako se vanredno stanje bliži kraju, a izbori približavaju.
“Pitanje kakva je to kampanje je pitanje forme, a ono sto je suština jeste da sve ovo jeste kampanja i zloupotreba javnih resursa koju predsednik (sada, a nekad premijer ili PPV) koristi da sebi gradi ili održava rejting uz pomoć propagandnih televizija koje sve to besomučno prenose.”-kaže Stojanović.
Po njegovim rečima, ovde je najgore što danima slušamo kako su zabranjena okupljanja i kako treba izbegavati kontakte, a onda to vidimo na televiziji.
“Neodgovorno, bahato i samo govori koliko je rejting važan za vlast. Tako da – svakako ko stavi znak pitanja pored ovog i da li je to kampanja, nije ništa drugo nego saučesnik u možda i najgoroj kampanji. A koju reč će staviti ispred toga je tužna forma svega ovoga, a suština je više nego jasna.” – naglašava Stojanović na kraju.
Bojan Klačar: Posao političara je komunikacija sa građanima
Za Bojana Klačara, Izvršnog direktra CESID-a, istina je ipak negde između. Za njega ove aktivnosti “nisu ni izborna kampanja (formalno nismo u kampanji jer su izbori prekinuti), a nisu do kraja ni uobičajena aktivnost predstavnika vlasti jer je upadljivo odsustvo izvršne vlasti i dominacija predsednika.”
“Radi se o proceni da predsednik ima najveći autoritet na ponašanje građana i ostalih aktera i da je zbog toga neophodno da bude ovakvih događaja. Njegovo prisustvo u načelu ne mora da bude loše ako je incidentno ili ako je izbalansirano sa radom drugih institucija jer ne možemo da prenebregnemo činjenicu da je predsednik u Srbiji (kao institucija) neko ko ima ogroman legitimitet na bazi direktnog izbora od strane građana.” – smatra Klačar.
Ipak, za njega je upitno ako ovo znači da su ostale institucije slabe, da se politički život centralizuje i da izostaje preko potrebna transparentnost. “Ako želimo kao zajednica da „lečimo“ ove devijacije, moramo spram toga da upodobimo i buduće reforme. Ako želimo direktan izbor predsednika, onda spram toga treba odrediti/osnažiti nadležnosti. Ako želimo „slabog predsednika“, onda nam ne treba direktan izbor. Ako želimo jak parlament koji će kontrolisati izvršnu vlast, moramo promeniti način izbora poslanika.” – ističe Klačar.
Klačar naglašava da ne smemo upasti u zamku da osuđujemo komunikaciju političara s građanima. “To im je posao, jer im na taj način sužavamo manevarski prostor da definišu svoje političke pozicije i naprave alternativu. Kao zajednica treba da definišemo pravila koja političarima omogućavaju da rade, ali da ona omoguće ravnopravnost i pošten pristup svima uz striktne granice i sankcije za njihova kršenja.” – zaključuje on na kraju.
Može Vam se dopasti
Korona i svetska politika: Kraj globalizacije kakvu poznajemo i agresivnija Kina?
„Ma nije mi ništa“:Pjesnički prvenac Jelene Vujanović neće vas ostaviti ravnodušnim
Šta bi bilo kada bismo sutra uveli demokratiju u Crkvu iliti The Axios Dilemma
Da li ste znali da je KRATER JEZERO na MARSU nazvan po OPŠTINI IZ REPUBLIKE SRPSKE?
Gasi se Studentska poliklinika u Beogradu – Imaju li mladi pravo na lečenje?
Serbian