Filip Mikanović i Marko Kolar su za CMJP izradili studiju „Mere suzbijanja ekonomskih posledica pandemije COVID-19“ u kojoj su precizno objasnili, uporedili i grafički lepo prikazali mere različitih zemalja i očekivane posledice. Toliko precizno da je jasno i ekonomskim laicima poput mene.
Zato sam odlučila da studiju podelim sa vama na ovom linku, a Filip Mikanović mi je, tim povodom, odgovorio na neka pitanja:
Od čega zavisi uspeh mera u Srbiji?
Na kraju studije ste naveli da su mere u Srbiji sveobuhvatne i da će njihov uspeh zavisiti od pravovremene i efikasne implementacije. Kako ti za sada deluje to sprovođenje mera u Srbiji?
Filip Mikanović: „Moj „lični“ stav o merama koje je naša Vlada usvojila je sledeći: Iako smatram da mere uglavnom jesu adekvatne, najveći skepticizam izrazio sam prema periodu potrebnom za implementaciju.
Jednom rečiju, mislim da kasnimo. Iako su mere relativno brzo predložene u odnosu na proglašenje vanrednog stanja, implementacija počinje tek u maju, što mi se čini da je prekasno za veliki broj preduzetnika i malih preduzeća koja moraju da servisiraju tekuće obaveze. Ovu sumnju donekle i podržava činjenica da se prvog vikenda od usvajanja programa više od 15.000 privrednih subjekata prijavilo za pomoć – dakle tražnja je ogromna.
Takodje me brinu i birokratske procedure koje mogu otežati proces dobijanja pomoći, mada deluje kao da se o tome razmišljalo (otvaranje namenskih računa).
Povukao bih argument izvlačenjem poređenja sa Nemačkom, koja ima neuporedivo razvijeniju finansijsku infrastrukturu i gde su mere usvojene čak 27. marta. Tamo se privrednici uveliko žale na kašnjenje u implemetaciji, uprkos pravim namerama. Čini mi se da ćemo slične komentare čuti i ovde, iako se u medijima tema toliko ne pominje.
Što se tiče famozne mere o 100 evra svim gradjanima, mislim da je to prevashodno politički (populistički) potez, a to potvrđuje i način na koji se ona ad hoc menja. Prvenstveno smatram da je taj novac trebalo da bude namenjen socijalno najugroženijim delovima stanovništa, a čini se da to i Vlada polako shvata.“
Uticaj na globalnu ekonomiju
Za SAD ste naveli da se radi o najvećem fiskalnom paketu pomoći u bilo kojoj privredi u istoriji. Koje su posledice toga za SAD i za globalnu ekonomiju?
Filip Mikanović: „Mislim da je glavna posledica ekonomskih mera u borbi protiv koronavirusa globalno „zaduženje“. MMF je procenio da je ukupno globalno zaduživanje usled ove krizne situacije skočilo za 8 triliona (ili hiljada milijardi) – oko 9.5 globalnog BDP. Ovo znači da će u budućnosti dodatno zaduživanje mnogom državama biti otežano. Ovde prvenstveno mislim na države poput Italije, Španije, a pogotovo države u razvoju.
Mislim da inkrementalne posledice po SAD neće biti značajne, jer je njihov javni dug svakako već iznosio preko 20 triliona dolara i konstantno rastao od početka Trampovog mandata.
Koliki će problem biti globalno zavisi od brzine privrednog oporavka. Što pre se svetske privrede oporave i počnu da otplaćuju dugove, to će manji problem biti po njihov fiskalni bilans.“
FILIP Mikanović je član Upravnog odbora CMJP i student Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i Londonske škole ekonomije Univerziteta u Londonu (LSE) na smeru ekonomija i finansije. Obavljao je stručno usavršavanje u polju razvojnih finansija u KfW razvojnoj banci u Frankfurtu, kao i u polju korporativne valuacije u kompaniji Ernst and Young u Beogradu.
Može Vam se dopasti
Одржана трибина ,,Изборни процес између политике и кампање”
ISTRAŽIVANJE: Stavovi mladih o ideološkim pravcima u Republici Srbiji
Dijana Radović (SPS): U fokus stavljam pitanja koja mogu olakšati svakodnevni život ljudi
Milan Ljutovac: Mi smo javni servis naših komšija, Batajnica treba da bude opština (INTERVJU)
Aleksandar Ljubomirović: POLITIKA nije izabrati LAKŠI PUT, već onaj koji je ISPRAVAN (INTERVJU)
Serbian