fbpx

lov film

LOV u predizbornoj Americi – Film zbog kog je i Tramp morao da se oglasi

(Tekst NE SADRŽI SPOJLERE vezane za radnju filma Lov)

Kao što na tronu srpske književne satire sedi Domanovićev ,,Vođa’’, tako tron svetske filmske satire zauzima Čaplinov ,,Veliki diktator’’(1940). Adenoid Hankel, lik kojeg glumi Čarli Čaplin, u svom čuvenom govoru kaže: ,,Želimo da živimo u zajedničkoj sreći, a ne zajedničkoj nesreći. Ne želimo da mrzimo i preziremo jedni druge…’’ Idealistično, u skladu sa 20. vekom.

Danas, osamdeset godina nakon Čaplinovog filma, u vremenu u kome se po mnogima gube ideali i vrednosti (defetisti bi rekli i da su nestali) izlazi pred publiku film LOV (Hunt, 2020).

Lov - ,,Film o kome se najviše priča, a da ga još niko nije ni pogledao’’

,,Film o kome se najviše priča, a da ga još niko nije ni pogledao’’ bio je jedan od slogana u promotivnoj kampanji. Film dobija epitet kontraverznog. Pre svega, reklamiranje filma je moralo da stane, pomerajući pritom premijeru, zakazanu za septembar, usled masovnih ubistava koja su se dogodila u Dejtonu i El Pasu, u avgustu prošle godine, jer film sadrži priču o ljudima kao lovini i izuzetnu količinu nasilja uz to.

Zatim su neki medijski izveštaji izneli informaciju da je radni naslov filma bio ,,Crvena protiv Plave države’’, misleći na sukob Republikanske i Demokratske stranke, odnosno konzervativaca i liberala, na šta je predstavnik studija Universal odgovorio da taj naslov nije postojao ni tokom procesa stvaranja filma, ni kasnije.

Saznaje se da je naziv grupe ljudi koja se lovi ,,korpa ožalošćenih’’ (basket of deplorables), izraz koji je kandidat Demokratske stranke, Hilari Klinton, upotrebila u predsedničkoj kampanji 2016. godine, želeći da opiše pristalice njenog protivnika, kandidata Republikanske stranke Donalda Trampa.

,,Film koji treba da izađe je napravljen kako bi izazvao haos’’

,,Film koji treba da izađe je napravljen kako bi izazvao haos’’ , neodređeno je napisao predsednik SAD, Donald Tramp, na svom Tviter nalogu, pritom optužujući Holivud za rasizam. ,,Sami stvaraju nasilje, a onda pokušavaju da druge optuže za isto.’’

S obzirom da i dalje većina sveta živi u društvima kakva nije želeo Adenoid Hankel i da je polarizacija još veća i dublja, takvo društvo je i prikazano u ,,Lovu’’, oslikavajući američku podeljenost. Grupa ljudi, koja se budi na njima nepoznatom mestu, zavezanih usta, mora da se bori za opstanak protiv druge grupe koju ne vide, za koju ne znaju ni ko su, a uz široku ponudu oružja na raspolaganju. Prvu grupu čine konzervativci. Predstavljeni kao verski fanatici, koji stalno citiraju Jevanđelja, teoretičari zavera od Apolove misije do najaktuelnijih i kao ksenofobni (što je konkretnije određeno islamofobijom).

Drugu grupu čine liberali, oličeni u likovima koji su vegetarijanci/vegani, feministi, borci za manjinska prava, ateisti ili protivnici religija, odnosno kako su nazvani u filmu ,,elita’’.

Podela na ,,mi i oni’’

Likovi u filmu su, dakle, hiperbolisani stereotipi koji su nametnuti za pripadnike ovih dveju grupa. Dramska postavka je klasična podela na ,,mi i oni’’. Obe grupe su ubeđene da su baš oni ti dobri ,,mi’’, a da je druga zli ,,oni’’. Takav sukob, u kome se obe strane trvdoglavo drže svojih radikalnih mišljenja, ne poziva na dijalog i rešavanje konflikta, već srlja sve više ka produbljavanju istog, udaljavajući se od pronalaženja rešenja.

Ljudi koji bi, pak, bili spremni na tako nešto, za razliku od stvarnosti, u ovom filmu ne postoje, jer kada bi ih i bilo ,,Lov’’ bi izgubio svoju satiričnu notu koja tera svaki ekstrem do krajnje banalnosti i postao bi bleda karikatura što nije, držeći se ekstremnih poteza protagonista od prvih minuta do kraja filma.

I nema pozitivnih junaka. Obe strane su loše, a ni iz njihovog potencijalnog uništavanja se ne nazire ništa dobro, neka treća opcija. Iskarikirani likovi su toliko iziritirali obe strane u stvarnosti, da su nastale polemike da li je film anti-liberalan ili anti-Trampovski orjentisan, čime su samo potvrdili duboku podeljenost, a ta rasprava se prenela i na medije.

Epitet ,,kontraverzni’’ za ovaj film je zapravo etiketa.

Holivud jednostavno nije navikao da se na američkom tlu pojavljuju filmovi u kojima su prikazani stavovi koji odudaraju od opšte prihvaćenih u demokratskom društvu, pa makar ti stavovi dolazili i od filmskih negativaca, a možda ih je još više pogodilo što su sebe prepoznali u, takođe negativnoj, ,,eliti’’.
Ovaj film nije poput ,,12 gnevnih ljudi’’ (12 Angry Men, 1957), gde će neka grupa sesti za jedan sto i rešavati problem, film čiji su dinamika, problem i rešenje bazirani na razgovoru.

Ne. U ,,Lovu’’ nema rešenja. Taj film ga ne nudi, a to mu nije ni bila namera, već ukazivanje na podele, kako je jedan od scenarista ovog filma izjavio.

Posledice jednog ovakvog filma, akcionog horora, propraćenog crnim humorom, mogu ići u dva pravca. Jedan je ukazivanje manje radikalnim pristalicama na širi kontekst sukoba, a i najekstremnijim, ako je neko optimista. Drugi je samo još veća polarizacija, odnosno podsticanje na dalje borbe.

Bez obzira što se virus korona isprečio na putu ,,Lova’’, ostaje da se narednih meseci, po završetku pandemije i vraćanju normalnom životu, vidi da li je ili da li će ovaj film uticati na birače, a i na samu kampanju za predsedničke izbore 2020. godine.

Do tada pogledajte LOV. Prosudite sami da li više naginje nekoj strani.

Ili bar poslušajte govor Adenoida Hankela: ,,Želimo da živimo u zajedničkoj sreći, a ne zajedničkoj nesreći. Ne želimo da mrzimo i preziremo jedni druge…’’

Autor: Nikola Pavlović, student master studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Bavi se režijom i filmom.

Pročitajte još:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian