fbpx

Cirkularna ekonomija, budućnost planete i Srbije-Nenad Varničić

Cirkularna ekonomija predstavlja vezivanje upravljanja otpadom i ekonomije, i vezuje se za princip 0% otpada. Da li tu leži šansa za Srbiju?

Izvor: bfpe.org

Pred nama je najveća ekonomska kriza u istoriji čovečanstva, manjim delom zbog toga što se ništa nije naučilo (ili nije želelo da se nauči) iz prethodne velike recesije 2008. godine, a većim delom zbog svetske pandemije virusa Covid19, koji je zaustavio svetsku privredu.

Ovo može biti prilika za države, vlasnike korporacija, a i sve nas da polako počnemo da oporavljamo jedinu planetu koju imamo, a na kojoj živimo. Resursa je sve manje i manje, a apetiti za profitom su sve veći. Planeti treba predah, neobnovljivi resursi se nezadrživo tanje, a negativne ekološke posledice njihovog korišćenja su velike, treba konačno da se počne sa obraćanjem pažnje na sve gore životne uslove na zemlji i razloge koji su do toga doveli.

Tu se javlja ideja o takozvanoj „zelenoj ekonomiji“, odnosno cirkularnoj, koja je različita od sadašnje takozvane linearne ekonomije koja samo poznaje trošenje resursa i masovnu proizvodnju zarad što većeg profita. 

Princip 0% otpada

Cirkularna ekonomija predstavlja vezivanje upravljanja otpadom i ekonomiju, i vezuje se za princip 0% otpada.

To predstavlja pristup koji na prvo i glavno mesto stavlja reciklažu takozvanog „otpada“ (papir, plastika, metal, staklo, tekstil) i njihovo ponovno vraćanje u upotrebu u istom ili izmenjenom obliku. Benefiti od ovakvog pristupa su višestruki, od velike šanse za privredni razvoj, do značajnog popravljanja ekološke situacije na našoj planeti koja je alarmantna.

Takođe, naša zemlja se suočava sa ogromnim problemom neodgovornog odlaganja otpada, koji značajno doprinosi zagađenju zemljišta i podzemnih voda, što zbog niske ekološke svesti stanovništva, što usled nedostatka sanitarnih deponija, na koje se otpad odlaže onako kako bi trebalo a da tim ne ugrožava životnu sredinu.

Još veći problem je što trenutno za taj otpad rešenja gotovo i da nema, jer Srbija na godišnjem nivou reciklira od 8-11% otpada, koji je daleko ispod standarda EU, koji iznosi oko 50-60% godišnje. Takođe su prisutni i veliki finansijski gubici. Implementacija ove ideje je neizbežna ako hoćemo iole normalne životne uslove.

Piše Nenad Varničić.
Autor je student Fakulteta političkih nauka u Beogradu i član organizacije Srpski politički forum.

Pročitajte još:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian