Da li ste znali za Studenički sat uzidan u Studenicu i da je to najstariji sunčani sat kod Srba i južnih Slovena? Ni ja. Kao ni za priču o Kozniku, tvrđavi kneza Lazara ili za prelep srednjovekovni nakit. A to su samo neke od stvari koje možete otkriti na fejsbuk i instagram stranici Srpska srednjovekovna istorija.
Ekipa koja vodi ovu stranicu pokazuje nam da sadržaj na društvenim mrežama može u isto vreme da bude i zabavan i edukativan, a sve je počelo još 2017. godine pokretanjem inicijative za obnovu tvrđave Maglič. Danas ih na fejsbuku prati više od 20000 ljubitelja istorije, a oni kažu da je stav da su „mladi nezainteresovani za istoriju“ još jedna generalizacija.
Na pitanje da li su Srbi loši đaci istorije kao učiteljice života, odgovaraju da su Srbi od Prvog svetskog rata u političkoj defanzivi, ali da su i u tom periodu postigli jedan veliki uspeh a to je formiranje Republike Srpske. Detaljniji odgovor na ovo pitanje, i ceo intervju sa ekipom Srpske srednjovekovne istorije pročitajte u nastavku i zapratite ih na Fejsbuku i Instagramu.
Srpska srednjovekovna istorija i priče manje poznate javnosti
– Zahvaljujući vama čula sam za Koznik, malo poznatu tvrđavu kneza Lazara i videla neke prelepe srednjovekovne naušnice (koje zamišljam kako bi mi stajale). Imate li vi neku posebno dragu priču koju ste na stranici podelili sa svima nama?
„Imamo više priča koje su nam posebno drage. 🙂 To su one priče koje su manje poznate široj javnosti. Istorija Koznika koju ste spomenuli je jedna od tih priča. Naravno, tu je i nezaobilazni Maglič (tvrđava na obroncima Stolova u dolini reke Ibar, nedaleko od Kraljeva, nekadašnje sedište srpskog arhiepiskopa Danila II), koji ima posebnu stranicu na Fejsbuku na kojoj se borimo da se pokrene njegova obnova, kako bi Maglič doživeo sudbinu Golupca i postao prava turistička atrakcija.
Drage su nam i priče o manastirima Svetog Nikole i Presvete Bogorodice u Toplici, današnjoj Kuršumliji, prvim zadužbinama Stefana Nemanje, rodonačelnika dinastije Nemanjić (inače, u toku je obnova severne kule na Crkvi Svetog Nikole, o čemu smo imali i objavu na društvenim mrežama na koju su ljudi sjajno reagovali). Ima još mnogo priča koje su nam drage, ali ovo je dovoljno za početak.“
Sve je počelo sa inisijativom za obnovu tvrđave Maglič
– Odakle ideja da pokrenete stranicu sa ovom tematikom i kakve su reakcije za sad?
„Odgovor na prvi deo pitanja će biti kraći roman. 🙂
Sve je počelo posetom Magliču još 2016. godine. Tada smo došli na ideju da pokrenemo inicijativu za njegovu obnovu, jer svako ko poseti tu tvrđavu vidi njen ogroman turistički potencijal. Pokrenuli smo stranicu Obnovimo Maglič 2017. godine i nakon nekog vremena tamo smo počeli da kačimo vesti i slike koje se nisu odnosile samo na tu tvrđavu i inicijativu za njenu obnovu, već i slike i opise drugih srednjovekovnih tvrđava i manastira Žiče, Studenice, Gradca… Tada smo shvatili da je ta stranica prerasla samu sebe i 2019. godine pokrenuli smo stranice Srpska srednjovekovna istorija (Fejsbuk) i Serbian_medieval_history (Instagram), gde u punoj meri možemo da prenesemo naše znanje i gde možemo da promovišemo srpsku srednjovekovnu istoriju i kulturnu baštinu ne samo pripadnicima srpskog naroda, već i celom svetu.
Reakcije na naš rad su za sada odlične, ljudi su prezadovoljni što je neko rešio da im približi srpsku srednjovekovnu istoriju na društvenim mrežama na jedan zanimljiv, a naučno utemeljen način. Najbolje reakcije su kada im otkrijemo nešto za šta nisu znali ranije, na primer Vršački zamak ili prsten kralja Stefana Prvovenčanog.
Ljudi odlično reaguju i na naš kviz gde proveravaju svoje znanje o srpskom srednjem veku. Cilj je da našu priču podignemo na još jedan viši nivo i da pokrenemo konkretne akcije. U narednom periodu ćemo realizovati brojne planove, a otkrićemo vam dva – u pitanju su izložba koju ćemo organizovati kada prođe vanredno stanje i pokretanje inicijative za podizanje spomenika jednoj veoma značajnoj ličnosti iz našeg srednjeg veka. Verujemo da će reakcije na tu izložbu i tu inicijativu, kao i na sve druge naše aktivnosti, biti bolje i brojnije od reakcija na naše dosadašnje delovanje. Pratite nas, sigurni smo da će vam se dopasti to što ćemo raditi.“
Da li su mladi zainteresovani za nacionalnu istoriju?
– Čini mi se da postoji mišljenje da su mladi nezainteresovani za istoriju. Da li je to stvarno tako, ili samo treba pronaći bolji/moderniji način da se sa tim temama priđe mladima?
„To mišljenje postoji i mi mislimo da je u pitanju generalizovanje, a svako generalizovanje je pogrešno. Uvek je jedan deo mladih veoma zainteresovan, zagrižen, da se tako izrazimo, za istoriju, drugi deo mladih je ravnodušan prema njoj, a ima i mladih kojima su neke teme i oblasti iz istorije zanimljive, a neke su im dosadne, i sve je to razumljivo, ljudi, pa tako i mladi imaju različita interesovanja. Da su u sadašnjim mladim generacijama svi nezainteresovani za istoriju mi kao društvo bismo se suočili sa situacijom da se niko od mladih ne bi bavio istorijom. Istina je da poslednjih godina manje studenata upisuje istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu u odnosu na prošlu deceniju, ali to je više posledica brige za životnu egzistenciju nakon završetka fakulteta, nego što je posledica nezainteresovanosti.
Društvene mreže veoma jasno pokazuju da su mladi, ali i pripadnici drugih generacija, veoma, veoma zainteresovani za istoriju, pogotovo za nacionalnu istoriju. O tome svedoče brojne stranice koje se bave istorijom i veliki broj pratilaca tih grupa (među kojima su mladi najbrojniji), koji veoma aktivno prate, dele i komentarišu objave tih stranica. O zainteresovanosti svih generacija za istoriju svedoče i brojni pojedinci koji sami pišu objave o prošlosti, pogotovo o prošlosti svog naroda.
Drugo je pitanje koliko je tačan sadržaj tih stranica i tih pojedinaca koji se prati, deli i komentariše, tu savetujemo veliki oprez i stalno proveravanje onoga što se plasira preko društvenih mreža. Naime, određene stranice prilikom pisanja objava o istoriji srpskog naroda ne koriste izvore i adekvatnu stručnu literaturu, već o nekim događajima, procesima i ličnostima pišu na potpuno pogrešan i naučno neutemeljen način, čime dovode u zabludu svoje pratioce i šire netačne podatke među korisnicima društvenih mreža.“
"Srbi su u političkoj defanzivi ali je formiranje Republike Srpske uspeh"
– Malo da povežemo istoriju sa sadašnjim vremenom. Ako je istorija učiteljica života, da li su Srbi stvarno loši đaci?
– „Nakon velikih uspeha u borbi za nacionalnu i državnu samostalnost od Turaka u 19. veku i pobede u Prvom svetskom ratu, Srbi su ušli u period političke defanzive koja traje i dan-danas. Srba u nekih mestima i na nekim prostorima više nema, a u Sarajevu, Mostaru, Bihaću, Hrvatskoj i na Kosmetu ih nema u onom broju u kojem ih je bilo na početku devedesetih godina 20. veka. Situacija u Crnoj Gori je veoma zamršena i pitanje je kako će se stvari tamo završiti, da li će Crna Gora u potpunosti postati Milov Montenegro i izbrisati i zaboraviti svoju nesumnjivu srpsku prošlost ili će ipak prevagnuti prava, njeguševska, petrovićevska, dakle srpska Crna Gora, uz poštovanje svih nacionalnih zajednica koje žive u toj državi (Albanci, Bošnjaci, Muslimani, Hrvati).
I u tom periodu defanzive, Srbi su postigli jedan veliki uspeh, a to je formiranje i očuvanje Republike Srpske. Jedna od retkih naučenih lekcija je da Srbi u SR Hrvatskoj i SR BiH nisu dozvolili svoje masovno stradanje kao u Drugom svetskom ratu u Nezavisnoj državnoj Hrvatskoj, već su se na prve znake novog stradanja vojno i državno organizovali i sprečili da im se dogode novi Jasenovac, novo Jadovno, novi Pag, novo Sajmište.
Ovo je naše mišljenje, podložno kritikama, jer mi kao istoričari koji se bave srednjovekovnom istorijom srpskog naroda nismo najkompetentniji za ovo pitanje, pa bismo sve zainteresovane za ovu temu pozvali da odgovor, utemeljen na izvorima i literaturi, potraže od naših kolega istoričara koji se bave savremenom istorijom Srba, odnosno istorijom“ Srba u 19, 20. i 21. veku.
– I za kraj, ko su autori stranice i šta vas pokreće?
– „Master istoričar, zaposlen u jednoj novinskoj agenciji; nastavnik istorije zaposlen u jednoj srednjoj školi; profesorka engleskog jezika i književnosti, zahvaljujući kojoj je svaki naš tekst preveden na engleski, zbog čega našu stranicu na Instagramu može da prati ceo svet; buduća profesorka srpskog jezika, zahvaljujući kojoj su naši tekstovi pismeni i bez grešaka; nekoliko desetina zaista vrednih, pametnih i dragocenih saradnika, bez čije pomoći ne bi bilo nekih od najboljih, najgledanijih i najčitanijih objava na našim nalozima društvenim mrežama.
Sve zajedno nas pokreće želja da što je moguće više ljudi nauči nešto o slavnoj srpskoj srednjovekovnoj istoriji!“
Serbian