Ko je Pjer Anri Binel, francuski obaveštajac koji je žrtvovao svoj ugled, čast i slobodu zarad pomoći Srbiji?

Piše Ognjen Bojanić, član Studentskog kluba Pravnog fakulteta

Danas sve češće provejavaju rečenice poput onih da Srbija nikada nije imala prave prijatelje ili da se oni pravi samo nalaze na istoku. Takvim stavom direktno odbacujemo i pokušavamo da izbrišemo iz sećanja niz humanitaraca, dobrotvora, iskrenih prijatelja koji su dolazili sa zapada.

Ako ipak nekog naterate da se priseti da li postoji bar mali primer veze Srbije sa zapadnim zemljama sramežljivo će reći po neku reč o srpsko-francuskom prijateljstvu koje je bilo više nego upečatljivo i iskreno kroz najveći deo 20.veka. O tom prijateljstvu pisao je, jedan od naših najvećih pesnika, Vladislav Petković Dis, svedoče spomenici na Kalemegdanu i u Parizu posvećeni Velikom ratu, blizak odnos Šarla De Gola i Draže Mihailovića (vođe najvećih gerilskih pokreta u porobljenoj Evropi za vreme 2.sv rata), takođe tu je i ona anegdota sa početka dvadesetih godina prošlog veka ,,Kada u Parizu pada kiša, u Beogradu se dižu kišobrani” , humanitarac Arno Gujon…

U tom nepreglednom nizu imena, svedočenja, citata, da li namerno ili slučajno često se zaboravlja ime majora Pjera Anri Binela, franuskog obaveštajca koji je u najtežim vremenima, kada su se na Srbiju obrušile najveće svetske sile, žrtvovao svoj ugled, čast i slobodu zarad pomoći našoj zemlji.

Naime, drugom polovinom 1998. godine dok su na prostoru KiM sve češći sukobi između albanskih terorista i policije Savezne Republike Jugoslavije, u sedištu NATO pakta se među državama veća o eventualnoj agresiji na SRJ kao neizbežnoj vojnoj intervenciji zbog izazvane ,,humanitarne katastrofe” na prostoru KiM. Ovakav tip vojne intervencije koji se tada zagovarao, a sproveo 24.marta 1999.godine u mnogome je ličio na onu agresiju nacista iz aprila 1941. godine ili na retko spominjano ,,savezničko” Vaskršnje bombardovanje 1944.godine.

Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija su bili glavni zagovarači agresije dok je nasuprot njihovim stavovima stajala Francuska sa svojim predstavnikom (gen.Virtoa) sa idejom da postoji I dalje prostor da se problem reši diplomatskim putem.

Pjer Anri Binel i Jovan Milanović

Upoznat sa komplikovanom situacijom srpski diplomata-obaveštajac koji je na položaju ministra savetnika pri EU u Briselu od 1995. godine, Jovan Milanović pokušava da stupi u kontakt sa šefom francuske vojne misije, pri severnoatlanskom savezu, generalom P. Virtoa. Međutim, umesto generala Virtoa na prvi sastanak dolazi njegov šef kabineta obaveštajac major Pjer Anri Binel.

Već nakon nekoliko susreta srpski oficir kroz razgovor saznaje nekoliko važnih činjenica. Poput tih da je major Binel bio učesnik mirovne misije za vreme rata u BiH, takođe da je unuk francuskog borca koji je učestvovao u proboju Solunskog fronta(gde su zajedničkim snagama Srbi i Francuzi oslobađali okupirane delove buduće kraljevine SHS) , protivnik politike Žaka Širaka koji je po njegovom mišljenju napustio načela ,,degolizma” (ideologija bazirana na idejama predsednika Francuske Šarla De Gola) i od Francuske napravio ne tako važnog činioca na svetskoj političkoj sceni. Svi ovi podaci su bili važni za dalji obaveštajni rad oficira Milanovića koji je u majoru Binelu video potencijalnog saveznika u ostvarenju svog cilja.

U intervalu jul-oktobar susreti Binela i Milanovića se intenziviraju iz razloga što u tom periodu francuski obaveštajac dobija podatke poverljive sadržine na oko hiljadu stranica koje u više navrata otkriva pukovniku Milanoviću. Otkrivanje ovih podataka Beogradu i SRJ je pomoglo višestruko.

Pre svega bombardovanje je odloženo na neodređeno (ispostaviće se do marta sledeće godine), vojska je dobila na vremenu da sakrije vozila, tehniku, arhivu a potencijalno ugrožene vojne formacije izmesti na drugi položaj. Uz vojni aspekt, važan je i politički jer se ovim poslala direktna poruka srpskom političkom vrhu da je opasnost od agresije više nego prisutna i da je potrebno da se nešto suštinski uradi kako do toga ne bi došlo, nakon već iscrpnih sankcija i ratova u BiH i Hrvatskoj u kojima je naš narod propatio.

Donekle je urodilo plodom, što se vidi kroz dozvolu ulaska verifikacione misije na KiM pred kraj 1998.godine. Ali pored toga neke veći napori na diplomatskom polju nisu viđeni, što govori o očiglednoj nespremnosti i nezainteresovanosti tadašnjeg političkog režima.

Suđenje prijatelju Srbije

Početkom oktobra tj. 8.10.1998.godine NATO pakt (oficiri SAD) uviđa da na pozicijama koje su nešto ranije te godine obeležili kao ciljeve nema srpske vojske i njenih formacija, momentalno započinju istragu i ona ih dovodi do majora Binela koji pod pritiskom priznaje i otkriva detalje čitave akcije.

Posle otkrivanja zajedničkog sudelovanja Binela i Milanovića obojica će se naći u zatvoru međutim srpski oficir biva zadržan nešto više od mesec dana i vraćen u zemlju gde će biti postavljen na funkciju zamenika obaveštajne službe, nakon čega će se po njegovim navodima jedno vreme naći na ,,crnoj listi” NATO pakta.

Sudbina heroja ovog teksta Pjera Binela je ipak nešto teža, njemu će se suditi za ,,izdaju zemlje” i biće osuđen na 5 godina zatvora uz oduzimanje čina 15.12.2001.godine ali ipak 2002.godine u proleće biva pušten na slobodu.

Napomenuo bih da se za ovo delo nikada nije pokajao i da i dan danas Srbiju smatra drugom otadžbinom.

*Pred sudom je izjavio da mu je cilj bio pomoć prijateljskoj zemlji prema kojoj je učinjena velika nepravda!

Nemojmo zaboraviti na ovaj primer čojstva i junaštva i divimo mu se, jer ako nastavimo sa veličanjem zlotvora, izdajnika ne da se nećemo sećati majora Binela već ćemo zaboraviti grobove naših predaka i zameniti ih ,,ružičastom” gadošću koja nas već sada vodi u nigdinu. Kako kaže veliki prijatelj Srba dr. Arčibald Rajs:,,Srbi čujte! Čuvajte se sami sebe.”

Autorski tekst Ognjena Bojanića, člana Studentskog kluba Pravnog fakulteta

Pročitajte i:

• 
  Ovo je 8 obrazaca ponašanja roditelja koji uništavaju psihu deteta
• 
  Ko je ŠUMSKI LIDER, a LAV NIJE? – Pjesma o šumskim izborima nasmijaće vas do suza
• 
  Živimo li život ili simulaciju?