“Davno je to bilo u zemlji koje nema više nešto je prekrilo vrijeme nešto ljudi zaboraviše. Sjećam se sudbina mnogih u gradu ispod Trebevića ali Boško i Admira to je već bila filmska priča…”
I uistinu, vrijeme je prekrilo mnogo, ali priča o Bošku i Admiri do danas je ostala jedna od najljepših i najtužnijih ljubavnih priča naših prostora. Imali su 25 godina kad su ubijeni na današnji dan 18. maja 1993. na Vrbanja mostu u Sarajevu.
Boško je bio Srbin, a Admira muslimanka. Postali su simbol Sarajeva, ali i simbol zajedništva, kojeg i danas treba da se prisjetimo, mnogo češće nego što to činimo.
Mladi zaljubljeni Boško i Admira ležali su mrtvi sedam dana na Vrbanja mostu. Slika njihovih nepomičnih tijela u zagrljaju obišla je svijet zahvaljujući američkom reporteru Kurtu Šhorku, koji je prenio priču o njihovoj tragičnoj ljubavi. Prozvani su sarajevskim Romeom i Julijom.
Niko se mrtve ljubavnike nije usudio maknuti s mosta, a tek je osmi dan srpska vojska odnijela njihova tijela i sahranila ih u Lukavici na srpskom vojničkom groblju. Snage UN-a su odbile pomoći u izvlačenju tijela.
Posmrtni ostaci su 1996. po želji Admirinih roditelja i uz saglasnost Boškove majke preneseni na groblje “Lav” u Sarajevu. Boško i Admira počivaju zajedno.
Prije tačno 27 godina u 17 časova završila je jedna velika ljubav. Bili su nerazdvojni punih osam godina. Njihova ljubav je bila iskrena i čvrsta.
Boško i Admira planirali su zajednički život, vjenčanje, a zatim je došao rat…
“Samo nas metak može razdvojiti”, govorila je Admira, a njen Boško nije htio napustiti Sarajevo bez svoje voljene. Majka Rada ga je molila na početku rata da ide s njom i bratom. Bošku je otac umro još prije rata i ništa ga više nije vezalo za Sarajevo osim voljene djevojke. No, nije mu padalo na pamet bez Admire otići iz grada…
Nakon godinu dana pakla koji su svakodnevno proživljavali u Sarajevu, odlučili su pobjeći, otići i živjeti negdje normalnim životom. Admirini roditelji nisu željeli da idu, ali par je odlučio. U maju 1993. sve strane dozvolile su da prođu liniju razgraničenja.
ДУХОВНА МОЋ У ВРЕМЕНУ: Промовисан зборник „СТВАРАЛАШТВО НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА“
Бесједом Слободана Зубановића у петак почиње 52. “Бранково коло”
ШТА КАЖУ СТРУЧЊАЦИ НА СКУПУ: „ЗА БОРБУ ПРОТИВ НАСИЉА, КРИМИНАЛА И МАНИПУЛАЦИЈЕ У СРБИЈИ – ЈА САМ ЗА!“
Алекса Николић: Загорка Доловац, студенти и знакови поред пута у боље сутра
Da li Vidovdan treba da bude centralni nacionalni praznik?
Oko 17 časova su došli do mosta Vrbanja. Potrčali su, držeći se čvrsto za ruke… Snajperski metak je pogodio Boška i on je pao. Umro je na licu mjesta, a Admira je bila ranjena. Jaukala je i puzala prema njemu. Zagrlila ga je, a zatim je i ona izdahnula pored njega.
Nakon dugo vremena bez zvanične optužnice, za ubistvo Boška i Admire optužen je Nedžad Herenda, pripadnik zloglasne paravojne formacije „Ševe“. Mediji su za ovaj zločin optužili Srbe, dok je pripadnik Ševa Nedžad Herenda u svom iskazu priznao da su zločin počinile Ševe i optužili Srbe u propagandne svrhe.
…Kažu da ljubav može
sva zla pobijediti
ali izgleda da čovjek ne zna
to oružje upotrijebiti…
TRAGOVI O LJUBAVI
O njima i njihovoj ljubavi su pisali mnogi, i pjesme, i članke, i priče… Jedan od najpoznatijih članaka bio je onaj Kurta Šorka, koji je objavio Rojters 23. maja 1993, a koji je onda obišao cijeli svijet. Sarajevska rok grupa “Zabranjeno pušenje” prije nekoliko godina snimila je pjesmu pod nazivom “Boško i Admira”, a isto tako i Bil Maden pod nazivom “Bosko and Admira”.
O Bošku i Admiri snimljen je i dokumentarni film. Režirao ga je Džon Zaritski, a urađen je u koprodukciji “PBS’s Frontline, National Film Board of Canada” i “WDR Germany”.
Boško i Admira: Ljubav jača od metka i vjere
(Nezavisne novine)
Može Vam se dopasti
Јелена Вујановић: Мајчина неисплакана суза
Kako se GAVRILO PRINCIP ponašao tokom suđenja i tajno održavao vezu sa drugovima između zatvorskih zidova?
ГОДИНЕ ПРОЂОШЕ АЛИ 17. МАРТ НИКАДА
СПОМЕНИК ОД РИЈЕЧИ: Пјесма о страдању Срба која оставља без текста
ПУТ СРБА СА НЕРЕТВЕ: Филм о погрому 35000 Срба биће приказан у Београду
Serbian