fbpx

Da li je KORONA EKONOMSKA BOLEST ILI LEK?-Filip Marković

Dobro je poznato da je jedan od najbitnijih elemenata svake, pa i svetske ekonomije, tržište. Na tržištu se susreću ponuda i tražnja, što na prvu loptu deluje normalno i sasvim bezazleno. Međutim, šta se dešava na svetskom tržištu od kraja prošle 2019. godine do današnjeg dana, od kada traje pandemija virusa korona?

U početku smo mislili da će samo grad Vuhan i provincija u kojoj se on nalazi trpeti, jer je grad bio zatvoren, ništa se nije prodavalo, nije bilo kruženja novca, pa se očekivalo da će se nešto loše desiti. Ipak, kad je virus korona odlučio da krene na put u „beli svet“ neki su počeli da se brinu, dok su drugi počeli da se raduju. Zašto?

Svedoci smo hiper-produkcije, masovne proizvodnje dobara. Proizvodimo na svetskom nivou više nego što možemo kupiti. Mnogi kojima proizvedeno treba, nemaju novca da to kupe. Oni koji imaju dovoljno novca, čak i više no dovoljno, nemaju potrebe za novim proizvodima, jer mnogo već poseduju. Globalna nejednakost buja.   Ovakav  sistem je naizgled održiv ,  jer  proizvodimo još i još, tako da svaki put imamo bar jednu jedinicu proizvoda više.  Ako smo ovog meseca proizveli 100 rolni tolet papira, sledećeg moramo 101. Lako je zaključiti da se trenutna svetska ekonomija održava kreditima koji ovakvom sistemu daju relativnu stabilnost. Ali šta se desilo kada je došao virus korona?

Foto: Pixabay

Tržište će se vratiti u normalu, ali ne odmah

Scenario koji nas je zadesio je da se rafovi masovno prazne, deo populacije koja radi u uslužnim sektorima ostaje kod kuće i ne privređuje, već samo troši novac na danas već nepotrebne zalihe, dok ostatak  industrije ili stagnira, ili radi smanjenim kapacitetom, pošto je izvoz stao. Ovo važi za mnoge grane  privrede Zapadne Evrope i Severnoameričkog kontineta osim jedne grane, a to je poljoprivreda sa prehrambenom industrijom, koja radi više nego ikad.

Došli smo do ključne tačke: zbog pražnjenja rafova, nastupio je disbalans; na tržištu tražnja je naglo porasla, dok je ponuda ostala ista, ili je čak i pala, jer neke robe ili usluge nisu mogle da se uvezu, ili izvezu, zbog vanrednog stanja širom sveta. Sa jedne strane, deo preduzeća je dobio ogroman priliv kapitala, zbog masovne kupovine njihovih dobara, dok je, sa druge strane, drugi deo preduzeća ostao bez redovnih priliva novca, bilo zbog nemogućnosti izvoza, bilo zato što su njihovi proizvodi okarakterisani kao nebitni ili manje bitni prosečnom potrošaču. Jer ko će da kupuje novu ugaonu garnituru kad ne zna da li će mu uopšte biti potrebna za dva meseca, zato što baš on može da bude „žrtva korone“.

Pročitaj još:

Dušan Vučićević: Izborni sistem nije čarobni štapić ali evo koje su prednosti mešovitog sistema (VIDEO)

Dušan Vučićević, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, govorio je o svojoj knjizi „Mešoviti izborni sistemi“, ali i o…
Pročitaj više
Dušan Vučićević: Izborni sistem nije čarobni štapić ali evo koje su prednosti mešovitog sistema (VIDEO)

Istraživanje: Kako građani vide problem zagađenog vazduha u Srbiji?

Autor istraživanja o stavovima građana Srbije kada je u pitanju kvalitet vazduha je Nenad Spasojević doktorand Fakulteta političkih nauka. Bez…
Pročitaj više
Istraživanje: Kako građani vide problem zagađenog vazduha u Srbiji?

„SA DOBRIM LJUDIMA ZA DOBRE LJUDE“: Zajedno sa pravoslavnim Česima za porodicu Plazinić iz Guberevaca

Nastavljena je akcija pomoći Udruženja „Naše Dragačevo“ i prijatelja porodici Momira Plazinića iz Guberevaca, sa četvoro male dece, koja žive…
Pročitaj više
„SA DOBRIM LJUDIMA ZA DOBRE LJUDE“: Zajedno sa pravoslavnim Česima za porodicu Plazinić iz Guberevaca

Savo Manojlović: RIO TINTO je pred našim vratima, evo zašto je to OPASNO

“Čuvajmo zemlju i prirodu, jer ih nismo nasledili od svojih dedova i očeva, nego smo ih pozajmili od svojih potomaka”…
Pročitaj više
Savo Manojlović: RIO TINTO je pred našim vratima, evo zašto je to OPASNO

Da li je svaki život jednako važan?

Milan Lončar, student srpskog porijekla izašao je u srijedu uveče da prošeta psa, nedaleko od svoje Kuće u predgrađu Filadelfije….
Pročitaj više
Da li je svaki život jednako važan?

Pravda često izostane, ali želja da se borim za neke svoje ideale je odnela prevagu

Stefan Grujić je student Pravnog fakulteta u Kragujevcu, član Kluba za UN i povremeni kolumnista na na našem portalu. Aktivan…
Pročitaj više
Pravda često izostane, ali želja da se borim za neke svoje ideale je odnela prevagu

Nemamo luksuz da se ne slažemo oko čistog vazduha i vode – Andrej Bojić, bivši šef kabineta i specijalni savetnik u Ministarstvu zaštite životne sredine

Andrej Bojić, potpredsednik COP26 UNFCCC, bivši šef kabineta i specijalni savetnik u Ministarstvu zaštite životne sredine govorio je za EkoNEC…
Pročitaj više
Nemamo luksuz da se ne slažemo oko čistog vazduha i vode – Andrej Bojić, bivši šef kabineta i specijalni savetnik u Ministarstvu zaštite životne sredine

Društvene mreže i cenzura

Trenutno su aktuelna dve virtuelne invazije – mim desant na Tviter, i iskrcavanje dela srpskih nacionalista na VKontakte (u prevodu…
Pročitaj više
Društvene mreže i cenzura

OSMEH ZA KOSMET: Paketići od studenata iz Srpske i Srbije podeljeni deci u enklavama

Tradicionalna humanitrna akcija studentske organzacije Srpski politički forum iz Beograda – Osmeh za Kosmet – ove godine je bila zajednička…
Pročitaj više
OSMEH ZA KOSMET: Paketići od studenata iz Srpske i Srbije podeljeni deci u enklavama

Slavoljub Trišić: Gde je i šta je Republika Srpska juče, danas i sutra?

Kao i svakog 9. januara, sa radošću proslavljamo godišnjicu nastanka naše Republike Srpske. Taj jubilej standardno protiče u znaku slavljenja…
Pročitaj više
Slavoljub Trišić: Gde je i šta je Republika Srpska juče, danas i sutra?

Šta se zapravo desilo? Stanovništvo se podelilo na one koji konstanto gube svoj novac, na one čiji kapital raste i na manjinu koja stagnira. Ulazom dodatne količine kapitala, neka preduzeća su dobila priliku da se dodatno razvijaju i usavršavaju, dok ona koja su u gubitku moraju da se bore za opstanak. Primer predstavlja elektro-medicinska industrija, koja proizvodi svima nama dobro poznate respiratore. Koliko god oni bili human proizvod i pomogli mnogima da prežive, ipak spadaju svojom cenom u luksuzna dobra. Zamislite sada scenu na tržištu kada tražnja enormno raste, a ponuda je ista. Logična ekonomska pojava u ovoj situaciji je da cena raste, ne samo respiratora već bilo kog dobra, sve dok država zakonski ne ograniči cenu dobra, a tada mogu nastati nestašice, a možda i ilegalana tržišta.

Šta se to desilo sa tržištem? Da li će se vratiti u normalu? Hoće, ali ne odmah. Zamislite da imate skočicu-lopticu koju ćete baciti sa petog sprata zgrade.  Svi vi koji ste ovo radili u detinjstvu znate da se loptica pošto ste je „zviznuli“ neće vratiti baš kod vas na peti sprat, nego će u povratku „na gore“ doći do komšije na šestom, a možda i do komšinice na sedmom spratu, pa će se tek iz drugog, ili trećeg puta, vratiti kod vas, pod uslovom da je uhvatite. Znači nije dovoljno doći do početne tačke ravnoteže, već je i treba održati.

Dakle, države čija se privreda bazira na primarnim i malim delom sekundarnim sektorima i delatnostima manje će osetiti jak udarac krize koja nam predstoji, usled disbalansa tržišta. Međutim,  njima predstoji opasnost od inostranih kredita koje su uzimale u prethodnom periodu.  Države čija se privreda bazira na ostalim sektorima biće u ozbiljnom problemu, ukoliko nemaju dovoljne zalihe novca i siguran način finansiranja, da bi pokrile troškove, tj. „minus“ nastao za vreme pandemije. Jedna od pozitivnih posledica može biti promena orijentacije mnogih privreda i investicionih planova mnogih vlada. Prelaz sa sektora usluga, masovne industrijske proizvodnje roba za široku potrošnju, pa čak i IT-tehnologija, ka  poljoprivrednom i prehrambenom sektoru, jeste mogući odgovor na krizu izazvanu virusom korona. Svedoci smo da kad nastupi kriza,  jedino bitno je preživeti, a to bez hrane i vode, nikako,  ne možemo. Jedno je sigurno, širom sveta će doći do promena valutnih kurseva, negde do inflacije, a negde i do deflacije. Naučili smo da se „kuće“ ne grade na temelju od bankovnih kartica, već na životno bitnim resursima i da je bogat onaj koji ima svoje, bez kamate, bez lizinga, bez hipoteke…

Autor teksta: Filip Marković, urednik u magazinu Student
Direktor za inovacije i razvoj 
Centra za međunarodne odnose i kulturnu saradnju

Izvor: Sajt Centra za međunarodne odnose i kulturnu saradnju

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian