fbpx

Da li je KORONA EKONOMSKA BOLEST ILI LEK?-Filip Marković

Dobro je poznato da je jedan od najbitnijih elemenata svake, pa i svetske ekonomije, tržište. Na tržištu se susreću ponuda i tražnja, što na prvu loptu deluje normalno i sasvim bezazleno. Međutim, šta se dešava na svetskom tržištu od kraja prošle 2019. godine do današnjeg dana, od kada traje pandemija virusa korona?

U početku smo mislili da će samo grad Vuhan i provincija u kojoj se on nalazi trpeti, jer je grad bio zatvoren, ništa se nije prodavalo, nije bilo kruženja novca, pa se očekivalo da će se nešto loše desiti. Ipak, kad je virus korona odlučio da krene na put u „beli svet“ neki su počeli da se brinu, dok su drugi počeli da se raduju. Zašto?

Svedoci smo hiper-produkcije, masovne proizvodnje dobara. Proizvodimo na svetskom nivou više nego što možemo kupiti. Mnogi kojima proizvedeno treba, nemaju novca da to kupe. Oni koji imaju dovoljno novca, čak i više no dovoljno, nemaju potrebe za novim proizvodima, jer mnogo već poseduju. Globalna nejednakost buja.   Ovakav  sistem je naizgled održiv ,  jer  proizvodimo još i još, tako da svaki put imamo bar jednu jedinicu proizvoda više.  Ako smo ovog meseca proizveli 100 rolni tolet papira, sledećeg moramo 101. Lako je zaključiti da se trenutna svetska ekonomija održava kreditima koji ovakvom sistemu daju relativnu stabilnost. Ali šta se desilo kada je došao virus korona?

Foto: Pixabay

Tržište će se vratiti u normalu, ali ne odmah

Scenario koji nas je zadesio je da se rafovi masovno prazne, deo populacije koja radi u uslužnim sektorima ostaje kod kuće i ne privređuje, već samo troši novac na danas već nepotrebne zalihe, dok ostatak  industrije ili stagnira, ili radi smanjenim kapacitetom, pošto je izvoz stao. Ovo važi za mnoge grane  privrede Zapadne Evrope i Severnoameričkog kontineta osim jedne grane, a to je poljoprivreda sa prehrambenom industrijom, koja radi više nego ikad.

Došli smo do ključne tačke: zbog pražnjenja rafova, nastupio je disbalans; na tržištu tražnja je naglo porasla, dok je ponuda ostala ista, ili je čak i pala, jer neke robe ili usluge nisu mogle da se uvezu, ili izvezu, zbog vanrednog stanja širom sveta. Sa jedne strane, deo preduzeća je dobio ogroman priliv kapitala, zbog masovne kupovine njihovih dobara, dok je, sa druge strane, drugi deo preduzeća ostao bez redovnih priliva novca, bilo zbog nemogućnosti izvoza, bilo zato što su njihovi proizvodi okarakterisani kao nebitni ili manje bitni prosečnom potrošaču. Jer ko će da kupuje novu ugaonu garnituru kad ne zna da li će mu uopšte biti potrebna za dva meseca, zato što baš on može da bude „žrtva korone“.

Pročitaj još:

Gde su koreni NDH i stradanja Srba u 20. veku – Stefan Radojković u emisiji Razgovornik

Stefan Radojković, istoričar i stručni saradnik u Muzeju žrtava genocida u emisiji Razgovornik govorio je o radu Muzeja žrtava genocida,…
Pročitaj više
Gde su koreni NDH i stradanja Srba u 20. veku – Stefan Radojković u emisiji Razgovornik

„Lako je slaviti tuđe živote, teško je vječnim učiniti svoj“- Miladin Trišić, mladi pisac iz Republike Srpske

Miladin Trišić je  mladi pisac, novinar i bloger. Rođen je 1995. godine u Ljuboviji. Živi u Bratuncu, Republici Srpskoj. Dobitnik…
Pročitaj više
„Lako je slaviti tuđe živote, teško je vječnim učiniti svoj“- Miladin Trišić, mladi pisac iz Republike Srpske

BITKA ZA KULTURNO NASLEĐE: Istorija prekrajanja istorije na Kosovu i Metohiji

Kulturno nasleđe Srba prikazano kao Albansko: Poslednja epizoda dokumentarnog serijala „Albanski tragovi“ (Gjurmë shqiptare) čiji je autor albanski novinar Marin…
Pročitaj više
BITKA ZA KULTURNO NASLEĐE: Istorija prekrajanja istorije na Kosovu i Metohiji

Bogdan Bogdanović: Kako sam slagao Duleta pa za kaznu trčao stepenice

Bogdan Bogdanović, košarkaš Sakramento Kingsa, održao je još jedan humanitarni lajv na „Fejsbuku“, piše B92. Foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto ‘Kada si…
Pročitaj više
Bogdan Bogdanović: Kako sam slagao Duleta pa za kaznu trčao stepenice

Ova dirljiva video poruka profesorke maturantima oduševila celu Srbiju

„Ne zaboravite na Domanovića ako od vas budu tražili da pratite vođu ili da vam udare dangu. Nemojte! Time ćete…
Pročitaj više
Ova dirljiva video poruka profesorke maturantima oduševila celu Srbiju

BITKA ZA SLOBODNI GRAD ŠABAC – Aleksandar Mijailović

Šabac i lokalni izbori – Kako teče kampanja i ko je zapalio novo dečije igralište, kakav je odnos Zajedno za…
Pročitaj više
BITKA ZA SLOBODNI GRAD ŠABAC – Aleksandar Mijailović

Ova devojka je dobitnik nagrade za najbolji master rad iz oblasti molekularne biologije

Valentina Cmiljanović, master biolog-molekularni biolog, dobitnica je nagrade Fondacije dr Goran Ljubijankić za najbolji master rad iz oblasti molekularne biologije…
Pročitaj više
Ova devojka je dobitnik nagrade za najbolji master rad iz oblasti molekularne biologije

Svetlana Vujović – doktorka koja uspeva i kad svi kažu da je nemoguće

Doktorica Svetlana Vujović je među najboljim endokrinolozima na svetu i jedina na planeti otkrila da se u sluzokoži materice krije…
Pročitaj više
Svetlana Vujović – doktorka koja uspeva i kad svi kažu da je nemoguće

Veliki uspeh studenata Pravnog fakulteta na Legal Challenge međunarodnom takmičenju

Tim studenata Pravnog Fakulteta, na osnovu kvaliteta pisanih podnesaka, plasirao se među četiri najbolja tima na međunarodnom takmičenju Legal Challenge…
Pročitaj više
Veliki uspeh studenata Pravnog fakulteta na Legal Challenge međunarodnom takmičenju

Da li smo preživeli epidemiju lažnih vesti i šta reći za izveštaj REM-a? – Stefan Janjić, FakeNews tragač

Redakcija FakeNews tragač imala je pune ruke posla za vreme vanrednog stanja. O tome šta su bile najčešće lažne vesti…
Pročitaj više
Da li smo preživeli epidemiju lažnih vesti i šta reći za izveštaj REM-a? – Stefan Janjić, FakeNews tragač

Šta se zapravo desilo? Stanovništvo se podelilo na one koji konstanto gube svoj novac, na one čiji kapital raste i na manjinu koja stagnira. Ulazom dodatne količine kapitala, neka preduzeća su dobila priliku da se dodatno razvijaju i usavršavaju, dok ona koja su u gubitku moraju da se bore za opstanak. Primer predstavlja elektro-medicinska industrija, koja proizvodi svima nama dobro poznate respiratore. Koliko god oni bili human proizvod i pomogli mnogima da prežive, ipak spadaju svojom cenom u luksuzna dobra. Zamislite sada scenu na tržištu kada tražnja enormno raste, a ponuda je ista. Logična ekonomska pojava u ovoj situaciji je da cena raste, ne samo respiratora već bilo kog dobra, sve dok država zakonski ne ograniči cenu dobra, a tada mogu nastati nestašice, a možda i ilegalana tržišta.

Šta se to desilo sa tržištem? Da li će se vratiti u normalu? Hoće, ali ne odmah. Zamislite da imate skočicu-lopticu koju ćete baciti sa petog sprata zgrade.  Svi vi koji ste ovo radili u detinjstvu znate da se loptica pošto ste je „zviznuli“ neće vratiti baš kod vas na peti sprat, nego će u povratku „na gore“ doći do komšije na šestom, a možda i do komšinice na sedmom spratu, pa će se tek iz drugog, ili trećeg puta, vratiti kod vas, pod uslovom da je uhvatite. Znači nije dovoljno doći do početne tačke ravnoteže, već je i treba održati.

Dakle, države čija se privreda bazira na primarnim i malim delom sekundarnim sektorima i delatnostima manje će osetiti jak udarac krize koja nam predstoji, usled disbalansa tržišta. Međutim,  njima predstoji opasnost od inostranih kredita koje su uzimale u prethodnom periodu.  Države čija se privreda bazira na ostalim sektorima biće u ozbiljnom problemu, ukoliko nemaju dovoljne zalihe novca i siguran način finansiranja, da bi pokrile troškove, tj. „minus“ nastao za vreme pandemije. Jedna od pozitivnih posledica može biti promena orijentacije mnogih privreda i investicionih planova mnogih vlada. Prelaz sa sektora usluga, masovne industrijske proizvodnje roba za široku potrošnju, pa čak i IT-tehnologija, ka  poljoprivrednom i prehrambenom sektoru, jeste mogući odgovor na krizu izazvanu virusom korona. Svedoci smo da kad nastupi kriza,  jedino bitno je preživeti, a to bez hrane i vode, nikako,  ne možemo. Jedno je sigurno, širom sveta će doći do promena valutnih kurseva, negde do inflacije, a negde i do deflacije. Naučili smo da se „kuće“ ne grade na temelju od bankovnih kartica, već na životno bitnim resursima i da je bogat onaj koji ima svoje, bez kamate, bez lizinga, bez hipoteke…

Autor teksta: Filip Marković, urednik u magazinu Student
Direktor za inovacije i razvoj 
Centra za međunarodne odnose i kulturnu saradnju

Izvor: Sajt Centra za međunarodne odnose i kulturnu saradnju

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian