Studentkinje i studenti druge godine Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu su na predmetu Metodologija politikoloških istraživanja sa statistikom, tokom aprila ove godine u Beogradu sproveli su istraživanje na temu Stavovi građana Republike Srbije o COVID-19.
Učestvovanje u popunjavanju upitnika uzelo je ukupno 1.039 punoletnih građanki i građana svih generacija iz Republike Srbije. Upitnik je dizajniran tako da ispita stavove ispitanika na temu aktuelnog virusa koji je čitav svet paralisao.
Želeli smo da saznamo kako građani vide ovu situaciju, kako se o virusu informišu, ali i da saznamo kako i u kojoj meri se građani pridržavaju mera i kako vide odluke predstavnika vlasti i kriznog štaba.
Takođe, jedan od osnovnih ciljeva istraživanja bio je da se ispita uticaj inostrane pomoći u borbi sa rešavanjem virusa COVID-19.
Prva grupa pitanja odnosila se na opšta pitanja o samim ispitanicama i o njihovom polu, godinama, sredini iz koje dolaze, obrazvoanju i drugo.
Što se tiče ostalih pitanja, krenuli smo s pitanjem o tome da li su zadovoljni svojom finansijskom situacijom, a po stavovima građana manje od polovine, tačnije 41,7%, dalo prosečnu ocenu 3, dok je 28,5% ispitanika ocenilo je da je uglavnom zadovoljno finansijskom situacijom.
Kada su izvori informisanja u pitanju 47,8% ispitanika istaklo je internet portale i novine kao svoj primarni izvor informacija, a nešto manje od 1% ispitanika su istakli radio i štampu kao glavni medij informisanja. U slučaju informisanja o virusu korona? Najveći procenat građana Republike Srbije 34.4% njih je kao izvor informisanja o COVID-19 naveo javni servis RTS, televiziju sa nacionalnom frekvencijom. Na osnovu podataka koje smo dobili možemo uočiti da najveći procenat građana u potpunosti ne veruje televiziji Pink i Happy, dok najveći procenat građana u potpunosti veruje RTS-u – 12,7%, a nešto manji procenat u potpunosti veruje N1 i Nova S 12,5%.
„ВАЖНО ЈЕ“: Улога заједница у очувању животне средине
„ВАЖНО ЈЕ“: Одржива енергија
„ВАЖНО ЈЕ“: Утицај климатских промена
„ВАЖНО ЈЕ“: ОЧУВАЊЕ БИОДИВЕРЗИТЕТА
12 ПИТАЊА О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – из угла једног никог
ВАЖНО ЈЕ ДА БРИНЕМО О ОКРУЖЕЊУ И ЈЕДНИ О ДРУГИМА: НОВИ ПРОЈЕКАТ
ПРАВНИЦИ ПОТВРЂУЈУ: РЕПУБЛИКА СРПСКА ЈЕ МЕЂУНАРОДНИ СУБЈЕКТ, А КРИСТИЈАН ШМИТ НИЈЕ ВИСОКИ ПРЕДСТАВНИК
Ko je bio dr Miodrag Lazić?
ГОДИНЕ ПРОЂОШЕ АЛИ 17. МАРТ НИКАДА
Јелена Вујановић: ДАН ДРЖАВНОСТИ ЗА ПОНОС И ОПОМЕНУ
Kada je reč o pitanju uticaja virusa na finansijsku situaciju u domaćinstvu, najviše anketiranih građana – 39,3%, ocenilo je da virus neće uticati ni loše ni dobro na finansijsku situaciju u njihvom domaćinstvu. Na u pitanje da ocene zdravstveni sistem, građani su odgovorili da naš zdravstveni sistem u najvećoj meri nije ni dobar ni loš – 37%. Koliko često posećuju lekara, ispitanici su odgovorili tako da najveći broj ispitanika tačnije 62,5% njih ide kod lekara samo kada ima neki zdravstveni problem. Ono što možemo da zaključimo na osnovu ovih podataka je da građani uglavnom idu kod lekara samo kada imaju tegobe i kada moraju, a manji broj građana ide i preventivno kod lekara, što nije baš ohrabrujuće i za pohvalu. Od ukupnog broja ispitanika, 17,1% ispitanih pati od nekog vida hroničnog oboljenja, dok 82,9% ispitanih nema dodira sa hroničnim bolestima. Ali možemo uzeti u obzir da je najveći broj ispitanika pripada mlađoj populaciji od 18 do 29 godina, što smanjuje šansu da imaju hroničnu bolest.
Kada govorimo o poverenju u pomoć od velikih sila, dolazimo do podataka da Evropska Unija izbija na prvo mesto kada se radi o nepoverenju građana što pokazuju podaci da 12,4% ispitanika veruje da pomoć neće uopšte pomoći, a 34,3% da uglavnom neće pomoći. Takođe, nepoverenje se vidi i u tome da mali broj ispitanika 5,9%, veruje da će pomoć od EU mnogo uticati na suzbijanje virusa. Ako pogledamo redom, videćemo da podaci koji pokazuju poverenje u Kinu su pozitivni. Samo 2,6% ispitanika veruje da pomoć iz Kine neće uopšte pomoći, a 52% veruje da uglavnom hoće kao i 25,3% da će veoma mnogo pomoći. Na kraju je Rusija koja je po poverenju građana druga. Naime 50,5% veruje da će pomoć iz Rusije uglavnom pomoć.
Što se tiče pitanja o tome da li je na pandemiju reagovano od strane države na vreme, najveći broj građana – 37,2% slaže se da je Republika Srbija odreagovala na vreme, uzevši neophodne mere zaštite od virusa, a još 15,6% građana bi se s tim saglasilo u potpunosti. Najveći broj ispitanika, tačnije njih 31,2%, smatra da država uglavnom odgovorno obavlja ovaj zadatak, dok je 12,3% ispitanika u potpunosti saglasno s tim. Međutim, zaključak koji se može izvući iz dobijenih podataka govori da je stav građana po ovom pitanju pretežno negativan, jer više od polovine ispitanika u manjoj ili većoj meri nije saglasno sa datom tvrdnjom.
39,1% ispitanih, uopšte nije saglasno s iznetom tvrdnjom da država i njeni predstavnici ne šire strah i paniku, dok se 25,2% ispitanika ovom tvrdnjom uglavnom nije saglasno. Sa druge strane, suprotan stav zastupa znatno manji broj ispitanika – skoro jedna trećina. Na pitanje da li je ograničavanje slobode kretanja neophodno i da li građani podržavaju ovu meru dobili smo podatke da su ispitanici u najvećoj meri saglasni u potpunosti s ovom merom – 42,4%. Malo manji broj ispitanika je rekao da je uglavnom saglasan – 30,6%.
Na pitanje da izjasne svoj stav o uvođenju vanrednog stanja, gotovo tri četvrtine ispitanih podržava tu odluku, od čega veći deo – 44,9% je u potpunosti saglasno s odlukom. U vezi sa pridržavanjem saveta Kriznog štaba od strane njihove okoline, veliki broj ispitanika se izjasnila potvrdno – 74,7%. Stav ispitanika o uspešnosti uvedenih mera protiv širenja COVID-19 u Srbiji je preovlađujuće pozitivan. Gotovo ¾ ispitanika smatra da uvedene mere pomažu pri sprečavanju dalje zaraze u Srbiji.
Na pitanje kojih se mera pridržavate tokom vanrednog stanja, ispitanici su istakli da se pridržavaju glavnih mere zaštite i prevencije od virusa korona. Tako čak 69,4% njih ostaje kod kuće i izlaze samo po osnovne namirnice, potom 61,3% nosi zaštitnu masku, a 60,3% drži određeno odstojanje od drugih ljudi. Na osnovu dobijenih podataka, vidimo da znatan procenat građana – 41,2%, pored maski, nosi i rukavice kako bi se dodatno zaštitili.
Najveći broj naših ispitanika – 39,6% kupovao je namirnice kako bi ih imali za 2-3 dana, što pored njihove želje da smanje svoje izlaske iz kuće, posebno možemo da povežemo sa policijskim časom koji je, u toku vanrednog stanja, često bio na snazi vikendima.
Mišljenje oko kog se saglasili najveći broj građana jeste i da će pandemija virusa korona uglavnom uticati na predstojeće izbore koji su odloženi za jun mesec – 41,6%. Najveći broj ispitanika smatra da virus korona neće u tolikoj meri uticati na rezultate izbora. Tako da će podrška koju ima Srpska napredna stranka ostati ista – 45,8% ispitanika deli ovo mišljenje. Takođe, postoji određeni broj ispitanika koji je saglasan s tim da će se podrška toj stranci povećati u odnosu na trenutni rejting – stav je 40,5% ispitanika.
ZAKLJUČAK – Stavovi građana o Covid-19
Kao što možemo videti na osnovu dobijenih podataka građani su pre svega zadovoljni svojom finansijskom situacijom, a isto tako smatraju da im pandemija virusa COVID-19 neće naneti veliku finansijsku štetu, shodno tome ne kupuju previše namirnica već se obezbeđuju za dva ili tri dana, što je sasvim solidno s obzirom na to da je postojao i policijski čas koji je trajao ceo vikend. Građani su u velikoj meri pratili informacije na društvenim mrežama, internet portalima i televizijama, međutim te informacije su posmatrali sa određenom dozom sumnje, što je bilo očekivano s obzirom na to da su se pojavljivale mnoge teorije zavere izazvane pojavom virusa.
Ono što je zanimljivo da iako su građani u velikoj meri čitali internet portale, većina je navodila da informacije dobija putem televizijskih medija.
Što se tiče pitanja političara, građani im u velikoj meri ne veruju, za razliku od kriznog štaba u čiju stručnost se u većoj meri uzdaju, što nas dovodi do zaključka da ispitanici mnogo više veruju stručnom kadru od samih političara koji su donosili mere uz savetovanje sa lekarima. Međutim, kada su u pitanju same mere građani su ih se pridržavali i uglavnom su bili saglasni sa donetim odlukama, što pokazuje određenu dozu odgovornosti prema datoj situaciji.
Iako je pojava virusa COVID-19 uzdrmala čitav svet, građani nisu paničili već su, prema dobijenim podacima, bili umereno zabrinuti, što je sasvim normalno u ovakvoj situaciji s obzirom ne to da je sve vreme bila dominantna egzistencijalna kriza i pitanje posledica samog virusa, koji je u proteklih nekoliko meseci odneo dosta ljudskih života. Međutim, to možemo povezati i sa informacijom da većina ispitanika nema hroničnih oboljenja i što je anketu popunila pretežno mlađa populacija između 18 i 30 godina. S obzirom na to da se u medijima kretala informacija nadmetanja u davanju pomoći od strane velikih sila, građani su na to pitanje odgovorili tako što su u svakom smislu dali prednost Rusiji i Kini. NR Kina je pre svega nakon četiri meseca borbe skoro pa „istrebila“ virus i slala svoje stručnjake širom sveta kako bi pomogli u sprečavanju daljeg širenja pandemije. Svakako da su se građani složili da je pomoć drugih država uvek dobrodošla, što je i neophodno u ovakvim situacijama, gde se čitav svet bori protiv „nevidljivog neprijatelja“ covid-19.
Može Vam se dopasti
Одржана трибина ,,Изборни процес између политике и кампање”
ISTRAŽIVANJE: Stavovi mladih o ideološkim pravcima u Republici Srbiji
Dijana Radović (SPS): U fokus stavljam pitanja koja mogu olakšati svakodnevni život ljudi
Milan Ljutovac: Mi smo javni servis naših komšija, Batajnica treba da bude opština (INTERVJU)
Aleksandar Ljubomirović: POLITIKA nije izabrati LAKŠI PUT, već onaj koji je ISPRAVAN (INTERVJU)
Serbian