fbpx

Ovako je Miloš CRNJANSKI govorio o Aleksi ŠANTIĆU

Ovako je Crnjanski pisao o Šantiću:

Danas se već jasno vidi, da smo što se književnog života i interesovanja za knjigu tiče, daleko od predratnog doba, kada je Književni glasnik značio jednu važnu činjenicu Srbiji, a naročito u životu Beograda. Danas već i oni, koje nazivaju „futuristima”, znaju da su Skerlić i njegovo doba ipak značili široko cvetanje mogućnosti književnih. Današnje stanje literarnog života ne razlikuje se mnogo od današnjeg stanja banalnog života partija, činovnika itd. Sa svim svojim sramotama, bedama i niskostima.

U današnjem društvu ćifta i piljara književnost ima tako smešno mesto i zato ponavljam ono, što sam već pre dve godine rekao, da poet sada ne znači ništa i da se ne čita ni Dučić.

Aleksa Šantić, jedan od plejade istog doba, sa jasnim i zvonkim lirskim zvukom, zaboravljen je kao da ga nije ni bilo.

Jedino se još njegove rodoljubive pesme upotrebljavaju, a miris njegove istočnjačke mladosti, kao miris ćilibara i dima, san i gospodski glas pevača iščezavaju. Bez velikih poteza, romana, drama, mnogo knjiga, njegov čist lirizam uveo je i izbledeo u našem vremenu, pesme mu se gube, mnogo hvaljene, u predratnoj lirici i život mu već davno nema moć mešanja i rađanja.
Njegova muška čistota trebalo bi da je dugotrajnija vlast, ali čelo glave će mu se izređati govornici, čije je „zvanično putovanje” plaćeno i znaće se iz novina da je opet jedan „veliki pesnik” na umoru.

U ovom prostačkom vremenu, opet će „mladi” biti oni, koji će dati pravednu meru. U teškom nagonu da se pesničke sudbine povežu, da se stvori neprekidna književnost, daće Aleksi Šantiću dostojno mesto pevača, čistog i jasnog lirizma, koji je bogomdan i tajno dubok. Njegov znak, među mnogim našim slavnim i visokoparnim ekvilibristima, biće rascvetana grana, ali skrivena iza njegove knjige i života. Sa raskošnim pejsažem duboko povezana slika, imaće dubljeg smisla, za razvitak naše lirike, od svih pevača i eseja onih, kojima to u karijeri treba.

Pre dve godine, kad sam u Mostaru provodio leto na vojnoj vežbi, viđao sam ga svaki dan. Svi mi „futuriste” bili smo mu dosadni, ali smo večeri provodili tiho i lepo. Pred nama je bila divna uzburkanost plavog stenja, pod modrim nebom, monareta i džamije, kao koplja, i beli, arapski šatori, stara, turska groblja sa kamenjem pod čalmama, a zarezanim slovima lepim kao sitne ruže, sve je to učilo tišini. Književnost i kritika zaista nisu bile važne. Divan, stari, strmi most vodio je u noć, nad Mostarom, u kojoj je sjao mesec, kao uvis bačena medžedija. Neretva jedino ne beše sladunjava, u njoj su, kao gliste, plivala i trčala glavačke, crna i pečena deca. Iz daljine se svako veče čulo povečerje vojničkih logora.

Dolazio je sa dugom senkom, uvek u crnini, nosio je stara odela, malo pohabana. – Nije mnogo diskutovao o književnosti i nije ga više bolelo, što nije ostvario negdašnje svoje snove: romane, drame, novele, pesme.

Rado je govorio o svetu, o putovanjima, imao je dubok osećaj da je lepota života u vasioni i daljinama. Uspeo sam vrlo brzo da ga načinim sumatraistom.

Vređale su ga izvesne kritike, ali se davno bio odrekao svega, o čemu je onaj mali mostarski književni krug, pre rata, sanjao. Na svoju liriku gledao je mirno kao pop na svoju crkvu, čim je bio lepši dan, ili vedrija noć, odlazio je i sad, pod starost, da piše, ali sa jednim neveselim osmehom.


Pročitaj i:

NAROD IMA CRVENU LINIJU – Najbitnija poruka koja je poslata protestom

Nakon obraćanja Aleksandra Vučića i najavljivanja novih mera i zatvaranja građana, u Beogradu je buknuo spontani protest građana koji je…
Pročitaj više
NAROD IMA CRVENU LINIJU – Najbitnija poruka koja je poslata protestom

„Ćale, ovo je za tebe“ – OVO JE PRIČA IZA POTRESNE REČENICE SA PROTESTA

„Ćale, ovo je za tebe“ – rečenica kojom je mladić započeo objašnjavanje svojih razloga učešća na demonstracijama ispred Skupštine Srbije…
Pročitaj više
„Ćale, ovo je za tebe“ – OVO JE PRIČA IZA POTRESNE REČENICE SA PROTESTA

„Misija nam je da osavremenimo poeziju i vratimo je na usne naroda“ – Nebojša Kuruzović, Džez poezi kabare

„Džez poezi kabare“ jedinstven je projekat i kod nas, a i šire. Reč je o poetsko-muzičkom sastavu iz Banjaluke, koji…
Pročitaj više
„Misija nam je da osavremenimo poeziju i vratimo je na usne naroda“ – Nebojša Kuruzović, Džez poezi kabare

Srđan Kuljanin – frizer od kog možete naučiti o istoriji i lepotama Srbije (INTERVJU)

Dok smo kod frizera često puno pričamo o životnim trivijalnostima, ali ima jedan frizer u Beogradu kod kog vredi otići…
Pročitaj više
Srđan Kuljanin – frizer od kog možete naučiti o istoriji i lepotama Srbije (INTERVJU)

Japanski biciklista nam očitao lekciju – sam očistio smeće na Staroj Planini

Gomile smeća i divlje deponije čest su prizor srpskih planina, a jednu takvu, koja se godinama stvara na Staroj planini…
Pročitaj više
Japanski biciklista nam očitao lekciju – sam očistio smeće na Staroj Planini

Danica Crnogorčević (INTERVJU): Litije prevazilaze podjele i stvaraju epske slike

Danica Crnogorčević je umetnica koja se bavi izvođenjem etno i pravoslavne duhovne muzike, a koja svojim anđeoskim glasom nikoga ne…
Pročitaj više
Danica Crnogorčević (INTERVJU): Litije prevazilaze podjele i stvaraju epske slike

Sukob o kome se ne priča: Monasi-ratnici na Tajlandu

  U javnosti preovladava slika Tajlanda kao egzotičnog odmarališta sa bogatim kulturološkim nasleđem. Gde god da krenete možete naići na…
Pročitaj više
Sukob o kome se ne priča: Monasi-ratnici na Tajlandu

Da li je prof. dr Nikola Samardžić prekršio etički Kodeks podrškom opravdavanju postojanja logora Jasenovac?

Nedavno, 30. juna 2020. godine, tviter objava izvesnog pojedinca pod imenom „Iggy (@Iggyb666)“ izazvala je reakciju određenog broja elektronskih medija…
Pročitaj više
Da li je prof. dr Nikola Samardžić prekršio etički Kodeks podrškom opravdavanju postojanja logora Jasenovac?

Zastava „NEMA PREDAJE“ i studentski protest

Za svega par sati, video zapis sa studentskog protesta protiv iseljavanja studenata iz studentskih domova na kome se vide i…
Pročitaj više
Zastava „NEMA PREDAJE“ i studentski protest

Studenti i organizacije traže dodatni rok za zaražene studente

Grupa studenata, uz podršku organizacije Kreni – Promeni i Udružnja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, zatražila je danas dodatni ispitni…
Pročitaj više
Studenti i organizacije traže dodatni rok za zaražene studente

Sedeo je nad Neretvom uz kafu

Sedeo je, nad Neretvom, uz kafu, sa jednom bolesnom izmučenošću, koja je volela još samo cveće i mesečinu. Ni o svojoj rodoljubivoj poeziji nije hteo da govori. U životu ne videh čoveka tako stidljive čistote i žudi. Nijedna prljava reč, nijedan mesnati osmeh, nedeljama. Nikad se nije ženio i kad mu opisah Onu, koju je godinama voleo, pesnik ljubavi samo odmahnu rukom. Ako bude ispalo da ga proglase malim pesnikom, sećaću se kako je sve, u noći i večeru, prelivalo njegov lik zanosom. Voleo je zemlju, a neku duboku i strasnu stidljivost imao je i u toj najdužoj ljubavi.

Dugo je drugovao sa Dučićem. Pričao mi je o njemu oduševljeno i malo maliciozno, kao o srećnijem, čiji je život sve raskošno ostvario, mada su zajedno pošli iz Mostara. O prvim pesmama, prvim odgovorima uredništva, koje su bojažljivo očekivali. O prvim ljubavima Dučića, kao da ih on nije smeo imati, „Samo ti, Aleksa, nemoj da je gledaš, a ja ću već…” Bio je lep, vitak kao slika Maksima Bačevića, mladog vojvode, prve žrtve.
Onaj pobedonosno je prešao Italiju, video i sagledao i saznao sve, do dna. Ovaj je ostao. Svako veče ova mesečina, ova plava planina, turska groblja. U mladosti pesništvo kao groznica. Katkad mu se čini da mu ovaj Mostar leži na grudima. Nekad bogat, sad siromah, ni voz do Beograda ne može da plati, a i šta će tamo? Treba školovati sestrinu decu. Sad je i na kritike postao ravnodušan, ni podsmeh ga više ne dira, ta sve što je lepo, svud po svetu slabo prolazi.

Svako veče dolazio je rado i slušao preneraženo stihove Rastkove, koje sam mu oduševljeno čitao. Odmahivao lepom i čistom rukom. Pisati pesme nije mu više izgledalo tako lepa stvar kao nekad.

Ima nečeg glupog u stavu pesnika, pred stokom, što bleji u Mesec, dok on svira frulu. Pratio me je na putu u logor. Ali svakako da nije bio pesnik zato što ga širom Bosne deklamuju o Svetom Savi.

Govorili smo o jesenjim pesmama, pričao je o Hercegovini, reči su mu tako lepo prolazile, kao devojke, tursko groblje i vitezovi. Znao je već da će mu se telo raspasti u zvezdanu, cvatnu, mirisnu zemlju. Književnost, u kojoj je bio „veliki liričar”, nije mu više izgledala tako važna. Biti pesnik značilo je nešto sasvim drugo.

Poboljevao je, ali nije se tužio. Jedne noći, pokazujući u mrak, izgovorio mi je sto četrnaestu suru iz Korana. „Skloništa tražim… skloništa od Uduvala, od Izdajnika, koji duva u grudi ljudske, skloništa od Džina i od ljudi.”
(1923)

Miloš Crnjanski

Izvor: Crnjanski 1991: Miloš Crnjanski, „Slika Alekse Šantića”, u: Eseji i prikazi [izab. i prir. B. Petrović i S. Trećakov], Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada, 125–127., Crnjanski

Tekst preuzet sa srpskilegat.rs, Sanja Vuković

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian