Radim sto na sat i neću da mi neko cepa taj džak brašna. Ponovo! – Vladimir Pajić, PSG

Izborni sistem u Srbiji je takav da birači najčešće i ne znaju ko su ljudi na izbornim listama stranaka za koje glasaju. Vladimir Pajić, 11. na izbornoj listi Pokreta slobodnih građana odlučio je da to malo „popravi“ i da nam na jedan prilično zanimljiv način predstavi svoj „background“.

„S obzirom da sam 11. kandidat za narodnog poslanika Skupštine Srbije na listi PSG, smatram da je neophodno da predstavim svoju biografiju i pojasnim dosadašnji rad i rezultate.“- kaže Vladimir Pajić. Ovo je njegova priča:

Rodjen sam u Kraljevu 1989. godine

Odrastao sam ’93 na džaku za brašno ispred prodavnice „Zelengora“​ koji nam je neka besna žena štiklom pocepala. Brašno smo pokupili. Živce moji roditelji jedva.

Završio sam školu „Dimitrije Tucović“ u Kraljevu. Bacio drugu pernicu i slomio mu zub. Bombardovanje proveo u skloništu Invest Banke i Jugopetrola.

Glumio u pozorištu u Kraljevu u tri predstave. U jednoj mnogo izgrešio. Bio izviđač.

Da crtam sam naučio u prostorijama „Otpora“. Dosadne kutije kao modeli i bezgranično zabavne borbe heftalicama Vladana Slavkovića i Vlada Marovića. Možda je to bio i samo jedan trenutak, ali se urezao kao nešto što se ponavljalo.

Obišao Švajcarsku, video kako može. Trenirao kajak. Bavio se brodomodelarstvom.

Ganc novu Umetničku školu u Kraljevu sam upisao sa tolikom nadom da nisam uradio ni jedan zadatak iz srpskog i matematike kao pripremu za moje pobrojane „alternative“. Kao pravi klošar bi žrtvovao jednu godinu da je upišem. Tu su školu otvorili roditelji, slikari i moj ćale jer su hteli da im deca ostanu u Kraljevu. Divna priča. Mnogo su se cimali. Nisam uživao protekcije. Imao sam keca iz matematike kod razrednog. Funkcije nikada nisam savladao.

Imao bend „Concrete“. Snimili demo. Istetovirao se poput delikventa i počeo da pušim.

Na savet racionalnog dela mog oca, odabrao sam da se bavim konzervacijom, jer sam, tobože, mogao da slikam i sa tim ako bih hteo.

Imao sam dobre profesore. Malo plaćene. „Dva Slobodana“ su nas naučila da učimo i da volimo pamet.

Nastavio sam da slikam ali sa dragocenim odnosom prema srednjem veku. Izložio sam se na znanje svojih profesora. Ćale mi kupio za 50 dinara na buvljaku „Vizantološke izvore o narodima Jugoslavije – I tom“ iz 1956.

Počeo da radim povremeno u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu sa Duletom Jovanovićem. Hteo, ne hteo, učio mnogo i puno.

Završio sam školu i upisao Fakultet primenjenih umetnosti. Rekli su mi da mi je potrebna alternativa jer se teško upisuje. Nisam je imao. Bio sam prvi na listi i preponosan sam na to. FPU je za mene baza. Jubularni usek i trohanter, pomešan sa krečom i ugljenom. Privilegije pušenja na fakultetu. Mnogo divnih ljudi i ozbiljne studije zaštite kulturnih dobara sa nula sredstava. Beograd.

Sa fakulteta draftovani za saradnike Republičkog zavoda za zaštitu spomenika. Prvo ozbiljan posao u manastiru Studenica. 4 godine po nekoliko meseci sam tamo. Prelomna iskustva u snopovima.​ Imao sam sreću da ispod starog maltera u vrhu studeničkog djakonikona otkrijem naslikan čamac u ruci do tada nepoznatog sveca. mr Stojanka Samardžić je znala da toga tu može biti. Ja ne. Noje je presudio da tome i od tada posvetim svoj život.

Na moju veliku sreću, imao sam prilike da se, u završnom master radu zajedno sa budućom suprugom i kolegama, bavim rimskim slikarstvom Medijane. Definisali smo slikarsku paletu rimskog slikara uz mentora Radomira Samardžića sa FPU i profesorke Ljiljane Damjanović sa fizičke-hemije. Izdao prvi naučni rad. Dobili nagradu “Zvonimir Virubal” u Splitu. Napisao “Zelenbabu”. Verio se. Oženio se.

Iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika prešao u Centralni institut za konzervaciju. Rukovodio prvim projektom interventnih radova na konzervaciji crkve Sv. Save u manastiru Žiča posle zemljotresa. Projekat je obustavljen. Sve isto stoji i dalje. Imao izložbu slika u Makedoniji sa temom “Bogovi”. Radio na Sv. Zaumu.​

Rad u Centralnom institutu za konzervaciju bazirao na projektima konzervacije ulomaka fresaka i zidne slike.

Nekoliko lepih godina prošlo je u blizini Lubarde, Medijane, Skelana, Makedonije, Crne Gore, srednjevekovnog Braničeva.

Hiljade fragmenata. Mnogo prijatelja. Učestvujem u projektima konzervacije kamena i mozaika. To je moja druga baza.

Kroz projekte su mi prošli milioni državnog novca. Kao i kolegama. Nije falilo ni zrno peska.

Tu savršenu konzervatorsku etiku i odnos prema javnom dobru su nam usadili spontano i vrlo vešto. Konzervacija je ozbiljna disciplina koja traži ljubav prema javnoj stvari. Zato boli čerupanje nasledja i revizionizam.

Nakon 10 godina rada na praktičnoj zaštiti, promiču rušenja i zatrpavanja velikih grandioznih objekata i lokaliteta. Neka sama propadaju.

Mi čuvamo mrvice, dok bageri tovare istoriju.

Shvatam da je problem grozomorni pritisak i uskraćivanje budžeta institucijama zaštite. Pričali su mi o tome i ranije. Razmišljam više o teoriji i politikama zaštite. Promiču oko nas ideje javno-privatnih partnerstava i koncesioniranja. Nepotvrdjene ideje sa dosta loših primera. Zakon je star i kamen. Menja se decenijama.

Saša Janković se kandiduje. Potpisujem.

Hteo sam na skijanje pa krećem sa radom na internetu. Prvo sam crtao po narudžbini. Sakupio za skijanje. Ilustrujem knjigu za StriderLab o ispovestima silovanih žena u Americi, preteško i pretužno. Dobijam bolje poslove. Ukapiram UpWork. Dobijem posao za crtane filmove i otvaram firmu za to. Kupio kola. Živim od toga.

Pravim odbor za kulturu u PSG i upoznajem mnogo dobrih ljudi. Pišem u odbranu statusa Kalemegdana i protiv izgradnje gondole. Talas rušenja spomenika se širi Evropom. Pale se lampice. Osnivam Centar kulturnih dobara. Nalazim medjunarodne partnere. Završio „Zelenbabu“. Isečena je stara lokomotiva. Srušena vila na Vračaru. Izdao „Zelenbabu“.

Otišao u Južnu Koreju. Ponovo video kako može.

Dobio prvi sopstveni istraživački projekat posvećen fragmentima zidnog slikarstva. Sa Milošem Petrovićem napravio podcast “U širem smislu“. Sergej nam pomogao. Gostovao Voja Brajović. Gostovao i Sergej. Bila nam je čast. Zvali još gostiju i biće super.

Napravio sam mapu destrukcije kulturnog nasleđa Srbije koja će uskoro biti objavljena. Prenerazio sam se činjenicama. Shvatio sam da će u narednom periodu biti uništeno mnogo toga nenadoknadivog.
Ljudski životi, priroda i kulturno nasleđe.

ZAŠTO SE KANDIDUJEM?

Zato što radim sto na sat i neću da mi neko cepa taj „džak brašna“.

NE PONOVO!