fbpx

Kritikovanje predizbornih spotova SNS kao promašena strategija

Ne gledam tv. Nemam osećaj da je kampanja u toku. Kao što rekoh negde – ovi izbori su mi kao ono kad vam je neko drag dugo bolestan pa samo čekate da umre, da ga ožalite i da krenete ispočetka.

Foto: D. Ćirkov, Politika

Ne gledam tv. Ne poznajem mnogo ljudi koji su u SNS-u. Ali videla sam svaki Vučićev spot. Kako je to moguće? Tako što ih na društvenim mrežama dele svi oni koji su najstrastvenije protiv Vučiča.

Sa ljudske strane – pomalo su degutantni i previše bajkoviti za zemlju u kojoj je minimalna plata više nego duplo manja od prosečne potrošačke korpe, a oko 8000 dinara manja od one minimalne, i to prema podacima Ministarstva trgovine.

Ali ja svakako nisam njihova ciljna grupa. I kako je dobro primetio Stefan Radojković, u jednom tekstu na pokreni.rsmožda je preterivanje i degutantnost upravo deo strategije obesmišljavanja politike i gađenja iste ljudima koji zdravo misle i koji bi mogli da budu neka nova snaga u politici

Sa profesionalne strane – i hajde jednom da prestanemo da se lažemo – spotovi su vrhunski. Nema ad hoc rešenja prilikom pravljenja spota, nema „meni se sviđa ovo, to ću u spot“ – istraživanje, ideja, plan, realizacija.

Zašto ovi spotovi postali toliko zanimljiva tema na društvenim mrežama?

Ljudi koji rade politički marketing SNS-u su verovatno svesni jedne stvari – sadržaji koje plasira Vučić i SNS ne mogu da dostignu prirodan domet na društvenim mrežama.

Zašto? Zato što društvene mreže mahom koriste oni koji ne spadaju u birače SNS. I još više – zato što na društvenim mrežama postoji odbojnost velikog intenziteta prema takvim sadržajima, pa su i oni koji glasaju za SNS obazrivi u njihovom deljenju jer ne žele da ih komšije i rođaci prozivaju u komentarima. A zna se da na internetu ljudi dobiju neku posebnu hrabrost pa ti komentari umeju da budu vrlo oštri i neprijatni.

Elem, zamišljam te marketing „magove“ i njihovu dilemu – kako dohakati tom nekontrolisanom internetu i iskoristititi ostrašćenost opoziciono nastrojenih ljudi protiv njih samih.

Već vidim jednog koji kaže: „Ništa lakše – napravićemo spotove koji će gađati teme koje po istraživanju zanimaju građane Srbije (putevi, razvoj, plate, odlazak u inostranstvo), ali ćemo u svakom spotu preterati. Ubacićemo po neki detalj koji našim biračima neće smetati, a „opozicionare“ će iznervirati. Onda će oni to besomučno deliti na internetu i tako će naš spot doći do ljudi do kojih, zbog fejsbuk algoritma i njihovih preferencija, nikad ne bi došao ili bismo masno platili da dođe.“

„Ma nemoguće da će oni deliti SNS sadržaj, nisu valjda tolike budale“ – pita se drugi.

Možda nisu budale, ali ne razmišljaju hladne glave. A ko ne razmišlja hladne glave i samokritično, taj u politici pravi brljotine“ – kaže mu opet ovaj prvi.

„Ima smisla“

I tako ja, koja sam želela da bar u ovoj izbornoj kampanji zaobiđem sadržaje koji mi vređaju inteligenciju i da se bavim nekim lepim životnim stvarima ipak svaki dan vidim neki spot SNS-a. Zahvaljujući onima koji su protiv SNS.

„Uskoro će predizborna tišina, verujem da svi jedva čekamo“ – reče jutros komentator na jednom radiju. Istina, najbesmislenija kampanja i najizvesniji izbori su pred nama. I zato glavno pitanje nije šta će biti 21. juna, nego šta ćemo dan posle. A o tome u nekom narednom tekstu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian