fbpx

Izbori u Srbiji: Gužva oko šesnaesterca

Predstojeći parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori u Srbiji, održavaju se u pomalo specifičnoj atmosferi, prije svega zbog pandemije virusa COVID-19, te bojkota jednog dijela opozicionih partija i smanjenja izbornog cenzusa na 3 odsto glasova, umjesto dosadašnjih 5 odsto. Ekspanzija virusa, odložila je izbore za 21. jun, a iz istih razloga vladajuća Srpska napredna stranka, donijela je odluku, da ne održava masovne političke mitinge u kampanji.

Za Narodnu skupštinu Republike Srbije bira se 250 poslanika. Pravo da glasa ima šest i po miliona registrovanih birača. Za manjinske partije koje ne pređu cenzus od 3 odsto, važi prirodni prag.

Na izborima za parlament učestvuje 21. lista, za jednu više u odnosu na izbore iz 2016. godine.

Ranije se očekivao nešto manji broj učesnika, ali jedan dio pokreta i partija koji su se prethodno zalagali za bojkot, donijeli su odluku da ipak izađu na izbore.

Očekivana izlaznost je između 45 i 50 odsto, zbog sitaucije sa COVID-19, i manjim dijelom zbog bojkota nekoliko opozicionih partija, što bi predstavljalo pad u odnosu na izbore iz 2016. godine kada je izlaznost bila 56 odsto od registrovanih birača.

Rezultati na „vrhu tabele“ lako su predvidivi.

Izborna lista „Aleksandar Vučić – za našu decu“ okupljena oko Srpske napredne stranke, osvojiće izvijesno preko 50 odsto glasova što su i najavljivali kao cilj (istraživanja predviđaju čak oko 58 odsto) što će im omogućiti dovoljan broj mandata da sami formiraju vladu ukoliko žele. Listi „Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma, istraživanja javnog mnijenja predviđaju rezultat od oko 12 odsto.  Što se tiče samog sastava lista, ohrabruje nešto veće prisustvo mladih na prolaznim mjestima, kao i solidan broj novih lica.

Mnogo veća neizvijesnost je oko borbe za prelazak cenzusa.

Pomenuto smanjivanje praga na 3 odsto, približilo je veliki broj partija ulasku u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Po svemu sudeći, iznad cenzusa su SPAS Aleksandra Šapića, Pokret Slobodnih Građana Sergeja Trifunovića, te Srpska Radikalna stranka. Pokret METLA varira na oko 3 odsto, i biće interesantno da li će uspjeti da pređu prag. Prema prezentovanim istraživanjima agencije Faktor plus, jako blizu cenzusa su i Ujedinjena demokratska Srbija, Zavetnici predvođeni Milicom Đurđević- Stamenkovski, te pokret  Dosta je bilo.

Izbori u Srbiji: Predviđanja i analize

Zavetnici i Dosta je bilo, mogli bi da predstavljaju iznenadjenje ovih izbora i pređu cenzus.

Ono što nije najjasnije, jeste kako će se ponašati dio opozicije okupljen u Savez za Srbiju, koji se zalaže za bojkot izbora. Nakon odluke nekolicine političkih činilaca, koji su se prethodno zalagali za bojkot, da ipak izađu na izbore, evidentno je da je strategija bojkota pretrpjela poraz, iako jedan dio partija ostaje pri odluci da ne izlaze na izbore. Izostala je šira kampanja promocije bojkota, te ostaje nejasno, kako će se na dan izbora ponašati ove partije i dio njihovih simpatizera i da li će na neki način pokušati da ometaju sam izborni proces?

Dveri ostaju bez poslaničkih mijesta, kao i Demokratska stranka, te određeni broj samostalnih poslanika. Meni lično jedan od utisaka u prethodnom periodu, svakako je potpuni raspad Demokratske stranke, koja je od svog ponovnog osnivanja duži niz godina predstavljala jako važan politički faktor u Srbiji.

Interesantno je i primjetiti da bi opcije koje se pozicioniraju kao stranke desnice, u određenom scenariju mogle da osvoje pristojan broj mandata, ukoliko bi cenzus uspjeli da preskoče i SPAS, METLA, i Zavetnici, te bi u tom slučaju u parlametnu bio zastupljen i popriličan broj novih lica, a i zagarantovana dinamičnost i vrlo interesantna razmjena argumenata, obzirom na to da bi neki od njih sigurno i u parlamentu otvorili pitanja pregovora oko KiM, evrointegracija, migrantske krize, i drugih pitanja, koja su u prethodnom periodu pomalo skrajnuta. Isto tako, ukoliko bi bez mandata ostala dobro poznata lica poput Nenada Čanka, Gordane Čomić i Čedomira Jovanovića, to bi bio jasan pokazatelj da ideje za koje se oni zalažu ne uživaju podršku i da im je mjesto u prošlosti.

Dakle, neka igre počnu.

Đorđe Ristić, politikolog za Zvornikdanas

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian