fbpx

Zašto je Mika Alas krijumčario cepanice iz Rusije?

Mihailo Petrović – Mika Alas je početkom 20. veka boravio u Rusiji gde je na poziv tamošnjih matematičara održao nekoliko predavanja i bio vrlo srdačno ugošćen.

Upitan od strane svojih domaćina za još neku želju prilikom obilaska Petrograda Mika kao iz topa reče da bi jako voleo da upozna neke ruske alase. Domaćini se začudiše ovakvom zahtevu, ali se ubrzo rastrčaše po okolnim mestima tražeći najbolje ribare.

Kada ih je upoznao i probao njihovu spremljenu dimnjenu ribu, Mika je ostao zatečen novim, jedinstvenim ukusom, te je odmah pokušao sa njima da se objasni oko toga, ali kako alasi nisu znali strane jezike, a Mika slabo govorio ruski, nikako nisu mogli da se sporazumeju oko vrste drveta sa kojim dime ribu, a da ona na kraju ne bude presušena već ostaje sočna kao nigde drugde! Verujući da uzrok tome leži isključivo u prirodi drveta, Mika Alas uzima od njih dve poveće cepanice, pakuje ih u kofer, te tako sa neobičnim prtljagom kreće nazad za Srbiju.

Međutim, nije sve teklo po planu. Carinici su na svim graničnim prelazima ostajali u čudu zbog nesvakidašnjeg sadržaja Mikine torbe, pa su satima pretresali i sve ostale putnike, uporno sumnjajući u objašnjenje našeg pustolova. Opravdano, smatrali su da je u pitanju neko tajanstveno krijumčarenje! Uprkos svemu Mika Alas je nekako uspeo da ih razuveri i toliko željene cepanice donese u Beograd.

O tome koliko je Mika Alas voleo ribolov govori i sledeća priča. Poznavaoci tvrde da je, od svih priznanja, u svojoj sobi na zidu držao samo jedno i to „Potvrdu komisije za položen majstorski ispit za alasa“. Iako naučnik svetskog glasa, cenjen i priznat od savremenika kao jedan od najobrazovanijih ljudi svoga vremena, u srcu je oduvek prvenstveno bio alas.

Diploma koju je Mika Alas najviše cenio

Kako je i sam tvrdio: „Da nije studirao, život bi proveo u čunu, na reci“.

Učestvovao je u izradi zakona o ribolovu, a 1911. je na izložbi u Torinu osvojio zlatnu medalju za izložene eksponate iz ribarstva. Sledeće godine je dostigao lični rekord – ulovio je soma od 120 kilograma. Fotografiju sa svojim trofejem, nosio je stalno sa sobom. Njegov raznovrstan ulov je u više navrata, za uspomenu, bio prepariran.

Proputovao je celu Evropu, a stigao je i da obiđe Severni i Južni pol. Oprobao se i u pisanju putopisa, a jedan od poznatijih mu je „Roman jegulje“.

Mika Alas je bio i poznati virtuoz na violini. Rado je nastupao sa svojim orkestrom pod nazivom „Suz“. Pravili su odličnu atmosferu, uz koju se najčešće gostilo ribljom čorbom.

Bilo mu je 73. godine kada je mobilisan uoči Drugog svetskog rata, kao vrstan poznavalac kriptografije. Njegove šifre godinama pre toga su višestruko primenjivane u vojsci. 1941. Biva zarobljen u Sarajevu, ali je zbog bolesti, pušten kroz godinu dana.

Napustio nas je 1943., a na mesto večnog počinka, Alasa su na rukama odneli njegovi najveći prijatelji, ribari.

Izvor: Nestvarnoastvarno.com i opanak.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian