fbpx

„Misija nam je da osavremenimo poeziju i vratimo je na usne naroda“ – Nebojša Kuruzović, Džez poezi kabare

„Džez poezi kabare“ jedinstven je projekat i kod nas, a i šire. Reč je o poetsko-muzičkom sastavu iz Banjaluke, koji izaziva veliko interesovanje publike gde god se pojavi. Čine ga pesnici Nebojša Kuruzović i Saša Berendika, kao i vrhunski džez kvartet Combine.

Njihov prvi album pod nazivom „Ne pravdam se, već se ispovjedam“ izašao je 2015. godine, a drugi bi se pred slušaocima trebao naći pred kraj 2020. O novom albumu koji će se zvati „Volio bih da ovo ostane među nama“, projektu „Jazz Poesy Box“, domaćoj kulturnoj sceni i još po nečemu novinari mondo.ba razgovarali su sa osnivačem, Nebojšom Kuruzovićem.

„Drugi studijski album je pri kraju, ali nam je korona poremetila planove. Pošto ne volimo da se ponavljamo i ne želimo da budemo dosadni, prvo sebi, pa onda i drugima, smislili smo nešto sasvim novo. Naziv projekta je „Volio bih da ovo ostane među nama“, kojim želimo da neke lijepe stvari iz prošlosti prenesemo u sadašnjost i ostavimo ih budućim generacijama. Ideja je da novi album izađe u formi unikatne muzičke razglednice. Da bi se to ostvarilo, zamislili smo jednu veliku kampanju koja bi bila usmjerena ka studentima i srednjoškolcima, ali sve je stalo zvog epidemije. Ipak, pri kraju smo sa postprodukcijom. Iskreno nadam da će do kraja godine epidemija stati, a album izaći“, kaže Nebojša.

Prema njegovim rečima, Ideja vodilja njihovog rada je sinergija poezije i autorske muzike.

„Naš je koncept takav da ne radimo klasične svirke, nego događaje na kojima želimo da publika koja dođe na nastup bude tih devedeset minuta vremena samo naša, da se duhovno i muzički spojimo i poljubimo i da poslije toga svako ode svojoj kući s jednim novim iskustvom. Za tu vrstu nastupa potreban je specifičan ambijent, pa najviše nam odgovaraju pozorišne scene, gdje može da se sjedi i sluša, što ne znači da naša publika ne pleše, naprotiv…“.

Muzika ih je odvela na različite strane sveta, ali jedno je, kaže naš sagovornik, zajedničko svima:

„Ljudi žele da vide i čuju nešto drugačije… Publici u inostranstvu je jako zanimljiv naš spoj poezije i džeza, ali i „krajiške“ teme kojima se bavimo – gdje god dođemo sjajno reaguju, bilo da govorimo o gorštaku kome je dva puta gorjela kuća, grafitima na Starčevici, našim ljubavnim problemima… I uvijek čujemo slične komentare – „Kakvo je ovo osvježenje“, „Kako već nismo čuli za vas…“. S obzirom da sve radimo sami, od muzike, tekstova do produkcije i aranžmana, nemamo veliku promotivnu mašineriju. A kako su naši problemi i problemi ostalih muzičara iz našeg grada i RS, pokrenuli smo inicijativu kako bismo zajedno pronašli sistemsko rješenje“, ističe Kuruzović.

Prepreka je mnogo, ali je novac jedna od najvećih.

Ako želite da nastupite na nekoj sceni u Banjaluci imate tri opcije – ili da svirate besplatno i ne naplaćujete karte, ili da naplaćujete ulaz, ali onda morate da platite i punu cijenu za nastup i onda ste opet na nuli. Treća opcija je da tražite sponzora, ali i sponzori tradicionalno više vole komercijalne, opštenarodne izvođače… Jedino što vam preostaje da konkurišete za sredstva u Ministarstvu prosvjete i kulture ili Gradu, ali ta sredstva nisu dovoljna za sve, budžet za takve stvari je mali i u najboljem slučaju dobijete samo dio novca potrebnog za projekat. Osim toga, ljudi ne znaju da pišu projekte, što je logično, jer to i nije posao muzičara… I onda imamo situaciju gdje niti institucije dobiju dobro prezentovane ideje, niti muzičari dobiju dovoljno sredstava… U tim okolnostima, ne možemo ni pričati o kvalitetnoj umjetničkoj sceni“, objašnjava Kuruzović.

IZVOR: JAZZ POESY CABARET/PROMO

Bendovi koji ne nastupaju, raspadaju se

Zajedno sa još petnaestak kolega osmislili su strategiju od 12 mera, koje bi uveliko pomogle izgradnju domaće scene.

„Morate da imate u vidu da bendovi koji ne nastupaju, raspadaju se. A ako nemaju gdje da sviraju, nema smisla njihov rad. S druge strane, svjedoci smo da mnogo para ode na plaćanje bendova i izvođača iz drugih država, koji nastupaju kod nas u različitim prilikama. Tu je i pitanje izgradnje identiteta. Nema naroda bez kulturnog identiteta. A države nema bez naroda. Kulturni identitet se sastoji iz dva dijela – tradicije i nasljeđa, a s druge strane je savremeno stvaralaštvo, ono što pravimo sada. Jer mi danas pravimo buduće kulturno nasljeđe. O tome treba da razmišljaju oni koji donose odluke, raspoređuju budžete i oni koji imaju novca“, dodaje Nebojša.

Ekipa koja stoji iza Džez poezi kabarea ima jasnu viziju.

„Mi ovo ne radimo zbog novca, ali ne sviramo ni džaba, sem, naravno, humanitarnih koncerata, na koje se uvijek rado odazovemo. Odlučili smo, svjesni da imamo dobar materijal, da idemo korak dalje i da polako osvajamo region, pa i Evropu. Zato smo aplicirali za sredstva iz evropskih fondova za projekat koji se zove Jazz Poesy Box, zajedno sa partnerima iz Španije, Portugala, Makedonije i Srbije. Želimo da spojimo poeziju sa digitalnim svijetom“, kaže Kuruzović.

Reč je o zaista velikom projektu, za čiju je celokupnu realizaciju potrebno oko 300 hiljada evra. Zamislite da šetate Lisabonom, Madridom, Beogradom ili Nišom i naiđete na jednu neobičnu kutiju, najsličniju kiosku. Uđete, a pred vama se pojavi Nebojšin hologram, koji razgovara s vama, čita vam poeziju, a pridruži mu se i ostatak benda. Imate mogućnost i vi da pročitate svoju pesmu i da se vaš „nastup“ nađe na posebnoj digitalnoj platformi koja je deo projekta, ili da vam na email adresu stigne snimak ovog neobičnog, muzičko-poetskog iskustva…

„Želimo da poeziju kombinujemo s različitim medijima i osavremenimo način na koji se prezentuje. Najveći nam je izazov sada, nakon apliciranja, što smo odlučili da budemo nosioci projekta, a ne samo partneri, što znači da dio novca moramo da obezbijedimo sami, odnosno potrebna nam je podrška vlasti. Naravno, morate da budete ozbiljna organizacija da bi vas shvatili ozbiljno, a ohrabruje nas činjenica da smo ušli u uži krug. Ipak, može da se desi da budemo pobjednici, ali da ne nađemo tih 15 odsto sredstava i sve ostane samo ideja…“, kaže Kuruzović.

Velika pomoć bili su mu, kaže, članovi ekipe Deska Kreativna Evropa u Banjaluci.

„U samom procesu pisanja projekta, koji je, kao što vidite dosta kompleksan, njihova podrška nam je bila neprocjenjiva, a bili su nam na raspolaganju u svako doba. Nema mnogo ljudi koji mogu da vam razriješe nedoumice koje sam imao, ali oni imaju znanje, iskustvo, stručnost, volju i želju da pomognu. Cijela ekipa je spoj profesionalnizma i ljubavi prema poslu“, završava priču Nebojša Kuruzović.

Izvor: Sajt mondo.ba

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian