Da li su studenti pokretači velikih dela u svakom društvu?
Prisetimo se omladinskih radnih akcija pre 40-50 godina gde je omladina volontirala i sa velikim elanom i željom učestvovala u radnim akcijama koje su doprinele boljitku države.
Generacije su se promenile, tadašnji omladinci su sad ponosni roditelji, bake i deke puni iskustva i priča o studentskim danima i učestvovanjem na raznim studentskim manifestacijama. A omladina danas je drugačija, modernija i tehnološki naprednija.
Znamo sve i svašta da uradimo na računarima i mobilnim telefonima. Veliki procenat druženja između studenata je spao na gledanje u mobilne telefone i dopisivanje, iako smo u društvu kolega. Koliko je ta modernizacija doprinela toliko je i oduzela, a na nama je da to nekako iznivelišemo i pokušamo da doprinesemo našoj zemlji i ljudima na najbolji mogući način.
Mi smo shvatili da ako se nastavi ovim tempom i ignorisanjem velikih i bitnih stvari vezanih za studentski život, organizovanje, prirodu, životnu sredinu i međuljudske odnose, doći će do katastrofalnih problema.
Šta su studenti uradili povodom toga?
Pokrenuli smo se! Krenuli smo u realizaciju raznih akcija sa temama kao što su: POŠUMLJAVANJA, ČIŠĆENJA, EKOLOŠKE RADIONICE, PREZENTACIJE O KLIMATSKIM PROMENAMA, HUMANITARNE AKCIJE i nešto što je možda i najveći pokretač to je buđenje STUDENTSKOG BUNTA!
Modernizacijom i tehnološkim napretkom studentski bunt je utihnuo. Krenuli smo da prihvatamo sve što nam se servira i da pratimo neku zamišljenu ravnu liniju. Studenti su počeli da gube na važnosti umesto da budemo glavni pokretač promena u društvu.
Bunt nije napad na nekoga već odbrana i to odbrana studentskih prava i sigurniji korak ka boljoj budućnosti.
Danas studenti znaju samo nešto površno o studentskom buntu, kao razlog navode neozbiljnost, razjedinjenje i lične interese kojima se vode većina današnjih studentskih lidera i predstavnika. Takođe veliki problem kod studentskih predstavnika je taj što se molbe i zahtevi studenata olako shvataju i odbijaju zbog straha od uprave fakulteta ili nekih drugih rukovodećih organa.
Studentski parlamenti trebaju da predstavljaju studente i da se bore za zahteve koje se tiču studenata a ne da se udovoljava željama profesora i uprava. Najbolje je naći neki balans gde se do realnih ciljeva dolazi sa zajedničkim zadovoljstvom studenata i uprave.
Što se tiče raznih problema u visoko-školskom obrazovanju studentski predstavnici moraju biti jak bedem koji će se boriti za što bolje uslove i koji će aktivno učestvovati u svim promenama u društvu a neće ih interesovati sopstveni interes već interes svih studenata.
Učestvovanje studenata na raznim ekološkim i studentskim protestima daje veliku energiju tim skupovima i nadu za željenim promenama.
EKOLOŠKA SVEST! Tema koja je takođe zaboravljena. Tu mi stupamo na scenu. Buđenjem svesti kod građana i dece doprinosimo našoj budućnosti i budućnosti naše dece. Mala grupa studenata sa Šumarskog fakulteta krenula je u organizaciju i u učešće raznim humanitarnim i ekološkim akcijama. Već nakon par realizovanih akcija ta mala grupa raste i širi se na ostale studente Šumarskog fakulteta i kolege sa ostalih fakulteta Beogradskog Univerziteta i šire. Baš nam je to i bio jedan od ciljeva, da se uključi što veći broj svesnih studenata i omladine koji će svest širiti o ovim dobrim delima.
Zaključak je da ne postoji zaključak jer tema nije završena već tek započeta
Ne postoji zaključak na ovu temu zato što tema nije završena već je tek započeta. Studenti nisu zaspali već im je potrebna iskra koja će probuditi taj bunt u njima, bunt koji dovodi do raznih pozitivnih promena u društvu i okolini.
Pozivam sve studente i omladinu da se uključe u podizanje svesti kod ostalih kolega, građana i dece. Ekološka svest je bitna ako želimo da preživimo ovaj napad zagađenja koji se survao na sve nas kao što su problemi:
-Mini hidrocentrale derivacionog tipa (stavljanje reka u cevi)
-Zagađenje vazduha (povećan broj ljudi sa kancerom)
-Seča šuma
-Zagađenje zemljišta
-GMO hrana itd.
A pored svega ovoga veliki problemi kod mladih su:
-Neuključenost studenata u bitne promene u društvu
-Nezaposlenost kod mladih
-Mešanje stranačke politike u studentsko organizovanje
-Mali studentski benefiti kao što su visoke cene za BUS PLUS i međugradski prevoz
-Gubitak važnosti diplome sa državnih fakulteta itd.
Zato kolege budimo zajedno, držimo se akademske čestitosti i pre svega čuvajmo naše zdravlje i zdravlje naših bližnjih.
“Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka.” –P.P.NJegoš
U Beogradu 12.07.2020.
Nikola Popović
Student prodekan
Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu
Serbian