Odbačen. Netalentovan. Stranac. Nebrušeni dijamant čiji sjaj je u tuđim rukama. Najmoraženija ličnost u Srbiji. Svetska zvezda lokalne svesti. Humanitarac. Rodoljub. Borac za prave vrednosti.
Nikola Mirotić osim vanserijskih veština na košarkaškom terenu je primetan i angažovanjem u humanitarnim akcijama, donirajući desetine hiljada evra porodicama koje su bez krova ili isti stoji na ispucalim, memljivim zidovima, između kojih su zimske noći hladnije nego mnogima. Najbolji igrač moćne Barselone ne vapi za megalomanskim trošenjem miliona na skupoceno ko zna sa ko zna kojim imenom marke koje bode oči. Obezbedio je porodici sa samo 29 godina sve što se može poželeti za ugodan život.
Vođen Hrišćanstvom kroz život, okrenut je dobroti, istini, pomoći najugroženijima bez trunke koristoljubivih namera. Želja za istinom navela ga je da posećuje litije u Crnoj Gori dok sezona traje, što je naredni nivo Nikoline angažovanosti na poljima odbrane onog ispravnog, moralnog i tradicionalnog na trusnom području Balkana.
Najuspešniji „antitalenat“
Da ne zaboravimo, radi se o košarkašu Španije. Odnos Mirotića i Crne Gore bio je na hladnim strujama od najranijih početaka.
Rođenog Podgoričanina koji je proglašavan a najboljeg mladog košarkaša Evrope, koji se domogao NBA lige i danas je strah i trepet Evrope, neko je našao da proglasi netalentovanim.
“Ja sam sa 15 godina otišao za Španiju, kao klinac sam otišao sa svojim roditeljima. Postojala je šansa da zaigram za reprezentaciju Crne Gore u jednom trenutku, po njihovim mišljenjima ja nisam bio dovoljno dobar da igram za nacionalni tim. Tako da Evropsko prvenstvo za tadašnje kadete nisam odigrao. Sledećeg leta dobio sam šansu da dobijem španski pasoš i igram za špansku reprezentaciju. Naravno, tada mi je mnogo lakše bilo da uspem sa španskim pasošem i da budem među prvotimcima. Ako si jednom odbijen, ako iz tvoje zemlje misle da nisi dovoljno dobar, zašto ne uzeti u tom trenutku španski pasoš i igrati za njihovu reprezentaciju koja je u tom trenutku bila jako velika?”, izjavio je Mirotić u intervjuu za televiziju Sport Klub.
Nikola je vrlo brzo postao standardni član prvog tima velikog Real Madrida jedne od najjačih reprezentacija u istoriji evropske košarke. A u Crnoj Gori je bio netalentovan.
Drvlje i kamenje je osuto po Mirotiću posle besnog cepanja srpske zastave posle poraza od Italije na Evropskom prvenstvu 2015. godine. Postao je najomraženija ličnost srpske nacije, pogotovo jer se zna odakle je i sve se pripisivalo kompleksima, mržnjom prema svojim korenima, prodanoj duši…
Sledi najuljudnije izvinjene, izražavanje žaljenja i pojašnjenje da uopšte nije znao da se radi o srpskoj zastavi. Kao i što se može videti na snimku, ogorčen porazom je gledao u pod, zatim afektivno pocepao nešto što mu je bilo na glavi, o čemu god da se radilo. Izjavio je kako nije očekivao srpsku zastavu na duelu protiv Italije, te da mu je jasno kako se radi o uvredi, ali i da zaista nije imao nameru da skrnavi simbol naroda čija će prava braniti svim srcem nekoliko godina kasnije.
Humanitarne akcije
Kidanje tkanine obeležilo bi Nikolu za ceo život međ srpskim narodom. Iako je rano otišao na Pirinejsko poluostrvo, zatim se uputio preko okeana u NBA ligu, nije zaboravio svoje pretke. Pravoslavlje je pročistilo Nikolinu dušu. Okrenuo se onima koji nemaju, kojima je svaka pomoć preko potrebna.
U novembru 2018. godine je tadašnji igrač Nju Orleans Pelikansa za svaku ubačenu trojku donirao po 500 evra za pomoć Radovanu Vargi, samohranom ocu šestoro dece iz Borovog sela kod Vukovara. Potrebna je nova kuća, jer su uslovi za život u tadašnjoj bili užasni. Već naredne noći je ubacio tri trojke, dakle 1.500 evra u kasi. Izuzetna saradnja sa organizacijama “Srbi za Srbe” i “Trojka iz bloka” nastavila se i nadalje.
Po dolasku u Evropu nastavlja u istom maniru. Praksu iz Nju Orleansa je preneo u Barselonu. Svaka trojka ubačena tokom Božićnog posta donosila je 500 evra za pomoć porodici Dedić iz sela Gusinje na severoistoku Crne Gore. Samohrana majka Milosava izdržava troje male dece Marijana, Velička i Jasnu u kući sačinjenoj od samo jedne jedine prostorije. Na sve to, Jasna sa tri godine boluje od cerebralne paralize, ne može da se kreće.
Takođe je u septembru uplatio 30.000 evra iz svog džepa za izgradnju novog doma porodici Kojović iz Sjenice. Straćara dobijena od šumarskog preduzeća je imala velikih nedostataka, tako da je svaka pomoć bila preko potrebna. Šumar Negosav Kojović i supruga Suzana brinu o petoro male dece, a oronula kuća sa zastarelim instalacijama je mogla mnogo da našteti čitavoj porodici.
Nikola ne da svetinje
Odbačeni antitalenat vraća se u Crnu Goru leta 2019. godine i ispisuje prvi čin u riznici dobročinstava prema srpskom življu. Potpisivanje peticije za odbranu srpskih svetinja. Strašan udarac za Milogorce. Za Srbe veliki nalet optimizma, čim ih takvo ime podržalo čiste duše i bistrog uma.
Onaj mali Nikola željan uspeha na terenu se ostvario, sazreo kao muškarac, porodičan čovek i profesionalac. Nikome ništa ne duguje jer je sve stekao sa svojih deset prstiju i otvoreno daje sebi za pravo da izrazi svoj stav. Naravno, uz Božju pomoć u borbi za pravdu.
U period najmasovnijih protestnih litija u Crnoj Gori protiv Zakona o veroispovesti, Nikola se video porukom obratio svima koji su rekli “ne” istorijskom lopovluku i vladajućem režimu Mila Đukanovića:
“Dragi prijatelji, sa pažnjom i sa divljenjem pratim dešavanja u mojoj rodnoj Crnoj Gori poslednjih nekoliko meseci. Divim se vašoj veri, ljubavi i upornosti. Znam da ste svakom litijom, svakim pređenim korakom sve bliže Gospodu, zato hvala vam pre svega što ste pravoslavni Hrišćani, koji ispunjavaju zapovest Božiju. Na svakoj litiji moje srce je sa vašim srcima. Draga braćo i sestre, nek je Gospod sa svima nama. Ne damo svetinje”, rekao je Mirotić 3. februara.
Dve sedmice kasnije, pojavljuje se glavom i bradom u Crnoj Gori. Nakon obilaska Ostroga sa ženom i sinom, uputio se ka rodnoj Podgorici. Stao je junački na čelo kolone nezadovoljnih, tlačenih hiljada građana i sa ikonom Svete Trojice u rukama pokazao veru da je Bog uz Srbe.
Da ne zaboravimo, zapušio je usta crnogorskim vlastima i Milovim sledbenicima najizdašnijim doniranjem do sada. Uplatio je 50.000 evra Nacionalnom koordinacionom telu za zarazne bolesti i tako pomogao borbu protiv pandemije korona virusa.
Nikola je 16. februara u pratnji vladike raško-prizrenskog Teodosija šetao ulicama grada koji je napustio kao dete, a vratio se kao uspešan, ostvaren, porodičan čovek, spreman da se žrtvuje za dobrobit drugih i da viteškim ponašanjem pomaže siromašnima, znajuć da je njegovo malo drugima sve.
Autor je diplomirani novinar Filip Rodić.
Serbian