fbpx

„DREAM TEAM“ – Ovako izgleda reprezentacija selektora Aleksandra Vučića

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najbolji selektor u istoriji srpske košarke.

Željko Obradović pomodreo od besa, Duda Ivković zadavio goluba, Svetislav Pešić bacio žvaku, Igor Kokoškov se vratio u Ameriku zauvek.

A tek što je upisao višu trenersku školu. Ne šalimo se. Ako ga je Pravni fakultet imenovao za najboljeg studenta svih vremena, zašto mi ne bismo otišli korak dalje da predsednika imenujemo najvećim košarkaškim stručnjakom kog je zemlja  košarke iznedrila?

Čvrsta ruka Predsednika

Odlikuje ga osobina stare škole – čvrsta ruka, autoritet potpuni, neumorna posvećenost košarci, studiranje protivničkih akcija po celu noć, u 5 ujutru odradi svoj trening, pa u 6 na Košutnjak da povede kolonu na kondicionom treningu. Ko posustaje na kraju kolone Ili zabušava sa strane dok Vučić nezadriživo gazi blato Košutnjaka može slobodno da pakuje kofere. Najbitniji su rezultati! Ako ekipa nema pojma, on će lično da lobira, zapreti sudijama po cenu tehničke greške, na kraju krajeva da uđe u igru i zabije 40 poena. Porazi se gotovo ne dešavaju, a i ako se dese u pitanju je samo loš dan, arbitražna nepravda i korumpiranost, nekom nije bilo u interesu da Srbija pobedi.

Neumorna posvećenost

Prezentuje vam sastav koji bi sa Vučićem na klupi doneo perfektne rezultate i sjaj Srbije u svetu:

Ivica Dačić – najvažniji mahač peškirom. Atmosfera, atmosfera, atmosfera. Muta Nikolić srpske politike. Glavna zaduženja su van parketa. Odvedi celu ekipu na karaoke veče, lati se mikrofona, šarmiraj suprugu trenera gostiju, lajkuj sudijama slike na Instagramu, izvedi delegate na jagnjetinu posle meča. Dačičeva uloga je neprocenjivo bitna u delovanju iza kulisa.

Maja Gojković – plejmejker, razigrava prvoklasno, tačno zna kada, kome i koliko lopti je potrebno za briljantnu partiju. Čini prosečne igrače boljima, a protivničke lidere uguši stamenom odbranom. Ne daje im da dišu, a kamoli progovore. S druge strane, Martinović, Rističević, Šešelj, Bečić, Babić pršte. Pod Majinom dirigentnskom palicom već 4 godine zablistala su mnoga imena. Perfektno uspeva da se ujedno postigne rezultat tj. ponizi protivnik i da timsko izdanje bude lepršavo, atraktivno, prosto ne možete da ne pogledate šta se tamo dešava. Ponekad Maja pridoda svoj poenterski doprinos, ali nije košgeterski orijentisana. Uostalom njen CV govori i sam – decenijama je bila neizostavni deo šampionskih sastava ili bar onih koji su na to mesto pretendovali. Iskustvo i kvalitet.

Siniša Mali – krilo, atletski potentno. Prva zvezda tima. Neograničen kredit kod selektora. Može da proda 24 lopte najvećem rivalu Bugarima, da kupi mesto u prvoligaškom timu, da smesti rušenje trošne hale malom, siromašnom klubu i ostavi mnoge na ulici kako bi se igradio na tom mestu najveći I najglamurozniji stambeni kompleks, ali su mu odrešene ruke da opaljuje sa svih strana kad god poželi. Vučiću je najbitnije da Mali upiše velike brojke, jer je statistika merilo igrača vazda bila. Konkretno, da Srbija iz kvartala u kvartal napreduje na evropskoj rang listi. S obzirom da su mu finansije struka sigurno posle ubodene trojke kaže “Straight cash, homie”.

Aleksandar Vulin – ministar odbrane, bukvalno. Buldog ograničenog talenta, ali enormne lojalnosti i energije. Kida za selektora. Da je fudbaler bio bi kostolomac. Da je košarkaš bio bi zubolomac. Kada najjači igrač opozicione ekipe uđe u šuterski ritam, Vulin smelo preuzima zadatak, stavlja ga u džep I sitnim provokacijama na uvce ga izvede iz takta. Vučićev iks-faktor. Ide glavom gde drugi neće pogledom. Vojnički odrađuje svoj defanzivni deo posla. Dok je Vulin u igri stiče se utisak da je osam, devet igrača Srbije na terenu. Ponosni naslednik je Goran Vesić, koji je uigrava po beogradskim parketima.

Nebojša Stefanović – kapiten, organ reda i mira u svlačionici. Glavni kvalitet? Bezuslovno slušanje selektora i ostvarivanje Vučićevih želja tokom 40 minuta na parketu. Ne traži mnogo, tek tapšanje po temenu za dobar posao. Poseduje najozbiljniju moć i sredstva sile. Kapitenski ume nekad da prikrije ono što narod ne treba da zna zarad opstanka na pobedničkom putu.

Rasim Ljajić i Zorana Mihajlović – stameni centarski par. Rasim je prekaljen, Zorana stamena kao armatura. Odrađuju svoj posao bez incidenata i halabuke. Rasimove brojke su uvek bolje u gostima jer mu je turizam duševna hrana, i stranački i resorni. U 20 godina dugoj karijeri je među najiskusnijima. Mnogi uspešni klubovi su ga stavljali na razne pozicije, snalazio se kako-tako. Ma, najbitnije je da dođe sa zlatom u rodnu sandžačku avliju i da ga tamo dočekaju kao sveca. Veliki plus je “kapiranje” sa plejmejkerom Gojković Iz prethodnih klubova. Ta osnova plej-centar je baza ekipe.

Zorana zna igru. Poseduje umeće, sposobnost, vrlo zahvalna po ekipu, jer ne vapi da bude u centru pažnje. Jedina boljka je stav. U svlačionici često ume da istakne pojedinosti koje ne valjaju, čime uzdrma atmosferu, pa se ubrzo kovaju naslovi po medijima na njen račun.

Dragan J. Vučićević, Željko Mitrović, Nebojša Krstić – bekovi šuteri. Najpouzdanije opcija spolja. Dakle, ne u samoj politici, mada dovoljno uticajne da svojom rafalnom paljbom ostave odbrane nemoćnima, pognute glave tokom napuštanja terena. Vučićevića najviše potcenjuju zbog visine, ali neumoljivo cepa mrežicu i to slavi glasno svaki mogući put. Još ako je cela hala protiv njega? Tad mu je najslađe, ušao bi u publiku da se pobije. Mitrović je umetnički tip sa najprefinjenijim imidžom i izbačajem. Rajf ili traka I obavezni roze detalji na dresu. Ume nekad malo da se zanese novim patikama kojima letiš preko terena ili rukavicama od specijalnog materijala koji je Željko lično patentirao za stoprocentnu uspešnost. Krstić je zbog svojih dimenzija krilni centar, mada onaj tip koji se izvlači na šut posle bloka, ne ide ka košu. I čim ekipa pobedi, Nebojša to overi na Tviteru. Jer, čemu pobeda ako narod nije čuo?!

P.S. Zlatibor Lončar – fizioterapeut. Odličan za svoj klub, rado pomaže i drugoj strani. Samo jedan problem, posle srdačne I predusretljive Lončarove intervencije i operacije drugog kluba, oni se više nikada nisu vratili na teren. Hm?!

Autor je diplomirani novinar.

Ukoliko Vam se dopao ovaj tekst, slične možete pročitati u odeljku Stavovi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian