Autor: Ivan Mitić
Osmog marta ove godine navršilo se dvadeset godina otkako je Brčko izuzeto iz institucionalnog okvira Republike Srpske i integrisana u takozvani distrikt.
Nacionalna tragedija Republike Srpske počela je da se ispisuje još tokom zaključivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma (1995.) kada se pojavio čitav niz spornih pitanja vezanih uglavnom za administrativnu granicu između dva entiteta (Republike Srpske i Federacije BiH) pa je razgraničenje u oblasti Brčko ostavljeno za obavezujuću posleratnu arbitažu.
Kada je reč o arbitraži, sam proces je bio praćen brojnim nedostacima, manjkavostima u postupku i grubim kršenjem međunarodnog prava.
Primera radi, mape spornog dela granice iako su ključan instrument rada, nikada nisu date na uvid arbitrima, a Predsedavajući Arbitražnog tribunala za Brčko doneo je konačnu odluku bez saglasnosti druga dva arbitra (iz RS i FBiH). Mada je imala za cilj utvrđivanje spornog dela međuentitetske linije, arbitraža je otišla dalje te je odlučivala i o statusu celokupne teritorije Brčkog.
Rokovi koji su bili utvrđeni kompromisornom klauzulom nisu ispoštovani. Naime, u klauzuli se jasno kaže da ukoliko konačna odluka ne bude doneta u roku od godinu dana (do decembra 1996.) predviđeno je da u oblasti Brčkog ostane faktičko stanje. To je podrazumevalo da gradić Brčko i deo pod kontrolom Srba ostanu u sastavu Republike Srpske dok bi ostatak oblasti koji se od rata nalazio pod kontrolom hrvatskih i bošnjačkih snaga, pripao Federaciji BiH. Nepovoljna arbitražna presuda doneta je tek 1999. godine!
Brčko – nezavisni mini-entitet?
Iako je prema konačnoj odluci, distrikt Brčko formalno pod vlašću oba entiteta (kondominijum) – činjenica je da u stvarnosti on deluje kao nezavisni mikro-entitet.
Brčko ima sopstvenu Vladu, Skupštinu, autonomne sudove, policiju, školstvo te Gradonačelnika koji je na čelu lokalne Vlade i svi ovi organi vrše vlast mahom nezavisno od (volje) oba entiteta. Pored pomenutih, Brčko ima i instituciju supervizora – šefa međunarodne misije koja je formirana u ovoj oblasti 1997. godine sa ciljem da koordinira rad lokalnih, entitetskih i međunarodnih organa. Ipak, na talasima neprava koje će uslediti, supervizoru su data ekstraordinarna i diktatorska („cenzorska“) ovlašćenja da oktroiše zakone, smenjuje domaće zvaničnike i donosi tzv. naloge – obavezujuće akte koji imaju jaču pravnu snagu od zakona lokalnih organa.
Najznačajniji među njima je svakako Nalog supervizora kojim se ukidaju entitetski zakoni na području Brčko Distrikta i proglašava prestanak pravnog značaja međuentitetske granice.
Državna politika zvanične Banjaluke se uglavnom ne sprovodi u Brčkom. Ilustracije radi, 2016. godine u Brčkom je od strane supervizora zabranjeno sprovođenje referenduma o Danu Republike Srpske a Bošnjaci su tada čak i zapretili referendumom o pripajanju Brčkog Federaciji BiH; u obrazovni sistem distrikta je uveden „bosanski“ jezik (umesto bošnjačkog) kojem se Srpska izričito protivi i na ostatku svoje teritorije ne dozvoljava takav termin. Takođe, u Brčkom se slavi 1. mart iako se zna da je on uvredljiv prema jednom (srpskom) konstitutivnom narodu i da se u Srpskoj ne proslavlja kao državni praznik. Uz još mnogobrojne primere, valja napomenuti i to da srpski kadrovi MUP-a distrikta Brčko ne učestvuju na paradi povodom obeležavanja Dana Republike Srpske što bi sa simboličkog aspekta bilo veoma značajno.
Uloga Arbitražnog tribunala
Danas, najveću opasnost po teritorijalnu celovitost Republike Srpske predstavlja to što famozni Arbitražni Tribunal za Brčko i dalje postoji i zadržava pravo da u slučaju nepoštovanja arbitražne odluke izvrši njenu modifikaciju u vidu „dopunskog pravnog rešenja“ odnosno da preda distrikt pod isključivu kontrolu drugom entitetu!
U suštini, zatvaranje Arbitražnog Tribunala zavisi od procene supervizora o tome da li oba entiteta ispunjavaju svoje obaveze iz arbitraže i da li podržavaju lokalne organe u Brčkom za koje se očekuje da funkcionišu efikasno i trajno.
Ovako apstraktno postavljeni uslovi sugerišu da u delu međunarodne zajednice postoji očigledna nečasna namera da se Brčko i formalno (de jure) istrgne iz Republike Srpske odnosno da se samo čeka trenutak da Srpska načini pogrešan korak koji bi mogao da se podvede pod legalni osnov za modifikaciju konačne odluke.
Novi Ustav Republike Srpske i status Brčkog
U godini kada Srpska najavljuje donošenje novog Ustava, sve su prisutnije ideje da se preispita i redefiniše stav Banjaluke prema distriktu Brčko i pojedinim aktima supervizora. Tako se demontaža distrikta i uspostava redovnog stanja na prostoru gde je Srpska efektivno vršila vojnu i civilnu vlast do 2000. godine – neminovno nameću kao vitalni državni i nacionalni interes.
Poseban izazov u tom smislu predstavlja i činjenica da je proces nezakonite tranzicije srpske opštine Brčko u nekakav distrikt, zacementiran i legalizovan 2009. godine na taj način što je amandmanom I na Ustav BiH, arbitražna odluka uvrštena u Ustav BiH. Tako smo došli u jednu paradoksalnu situaciju da bi svako njeno osporavanje pa i ono koje bi opravdano ukazivalo na ranije grubo kršenje međunarodnog prava bilo problematično sa ustavnopravnog gledišta!
Ipak, sve češći pozivi međunarodnih diplomata i političara na upućivanje dodatnih NATO snaga u Brčko (pored već postojećih snaga EUFOR-a) – zahtevaju od Srpske odgovoran pristup ovoj problematici. Ona mora da nastavi da se ponaša u skladu sa konačnom arbitražnom odlukom sve dok Tribunal ne bude zatvoren. Istovremeno, ona ne treba da odustane od traganja za demokratskim rešenjem statusa Brčkog koje bi uvažavalo, sačuvalo i osnažilo dostignuća režima supervizije, ali takođe i obezbedilo sve uslove za pravnu, političku i ekonomsku reintegraciju Brčkog u ustavno-pravni poredak Srpske.
Sloboda i država (Republika Srpska) preskupo su plaćeni na prostoru Brčkog da bi se Međunarodna zajednica mogla sa njima tek tako grubo šaliti!
Naslovna foto: mreza-mira
Serbian