U nevolji, kaže narod, svako pokaže svoju pravu prirodu, loši ljudi postanu još gori, a dobri još bolji. Korona nam je zadala mnogo muka, ali je borba protiv malog nevidljivog neprijatelja iznedrila i prave heroje. Jedan od njih je svakako Mićo Vukić (1971), čovek velikog srca, piše Politika.
Iako se u potrazi za boljim i mirnijim životom još pre trideset godina odselio za Švajcarsku, ovaj patriota nikada nije zaboravio svoj narod, ni u Srpskoj, odakle je rodom, ni u Srbiji, gde ima rođake.
Mićo Vukić je automehanačar, ima svoj servis u Kiazu. To je mali grad u kantonu Tičino u kome živi oko 7. 000 Srba, prema podacima tamošnjeg sveštenika Marka Kneževića. Prvu humanitarnu akciju Mićo Vukić je organizovao pre desetak godina, a od februara ove godine, kada je korona stigla i kod nas, on je u Srbiju i Republiku Srpsku poslao 12 šlepera natovarenih bolničkom opremom. Pomogli su mu brojni prijatelji okupljeni oko Humanitarne organizacije „Nemanjići“, sa kojima prisno sarađuje.
– Užice, Šabac, Beograd, Kraljevo, Loznica, Gradiška, Doboj, Prijedor, Bijeljina… Ne mogu da se setim svih pošiljki. Najviše su mi pomogli otac Marko, naš sveštenik, i prijatelji iz „Nemanjića“. Nabavili smo šta su nam tražili, najviše je bilo bolničkih kreveta, mislim skoro 400. Još oko 200 je spremno za transport, čekamo da se korona malo smiri – kaže ovaj dobrotvor, upućujući nas da zbog svoje šturosti na rečima razgovaramo i sa upravnicima bolnica.
Pomoć za bolnicu u Kragujevcu
Pošiljka sa 170 modernih bolničkih kreveta namenjena je Kliničkom centru „Kragujevac“. Do sada je u ovu zdravstvenu ustanovu stiglo 56 kreveta i svi su raspoređeni na odeljenjima na kojima se leče najteži pacijenti, oni koji se bore za život.
– Pristigle krevete smo rasporedili na koronarno, u urgentni centar, na dijalizu, urologiju. Kad stigne celokupna pošiljka, nadamo se u avgustu, ispunićemo kapacitete svih jedinica poluintenzivne i intenzivne nege. To su hil-rom kreveti, oni su najbolji. Pošiljka Mića Vukića vredi više od 200.000 evra, to je najveća pojedinačna donacija u istoriji naše zdravstvene ustanove – navodi Predrag Sazdanović, direktor KC „Kragujevac“, gde se od virusa korona leči 155 pacijenata, od kojih su 32 priključena na različite aparate za disanje.
Najveći teret obaveza oko prihvatanja donacije pao je na glavnu medicicinsku sestru kragujevačkog kliničkog centra Vesnu Kazaković, koja je sa Mićom Vukićem, na preporuku prijatelja, stupila u kontakt još u februaru, kada je korona počela da se širi Evropom.
– Kreveti su nam bili najpotrebniji, jer ih godinama nismo menjali. Dobili smo najbolje moguće. Pacijenti se u njima osećaju mnogo bolje, a i nama sestrama je sada mnogo lakše. Pacijenta treba pomeriti, okrenuti ga na jednu i drugu stranu, namestiti mu uzglavlje, to je ozbiljan fizički napor, a kod kreveta koje nam je poslao Mićo Vukić sve je digitilazovano i radi na dugme – objašnjava Kazaković.
„Drina nije granica, već najlepša reka“
Mićo Vukić je rodom sa Majevice, u Republici Srpskoj živi u selu Bare, opština Zvornik, a u Srbiji boravi u Loznici. Kad mu poslovne obaveze dozvole, ovde dođe sa porodicom da se odmori. Voli da splavari Drinom. Drina nije granica, Drina je najlepša reka, poručuje nam u telefonskom razgovoru koji smo obavili posredstvom jednog našeg lekara iz Danske, koji je i inicirao ovu priču. On nas je zamolio da ga nikako ne imenujemo, iako je imao veliku ulogu u pomoći koja je stigla u Kragujevac.
Izvor: Politika
Autor teksta i naslovne fotografije: Brane Kartalović
Serbian