fbpx

Pavle Grbović o kandidaturi za predsednika PSG i gde je NESTAO SERGEJ

Pokret slobodnih građana ulazi u nov ciklus koji će svoj vrhunac imati 2022. godine i tražili smo nekoga ko će preuzeti vođenje barem do tog momenta. Ja sam isplivao kao neko ko je tu od samog početka i ko odlično poznaje organizaciju, kaže u intervjuu za „Blic“ Pavle Grbović, kandidat za predsednika PSG.

On tako odgovara na pitanje kako je došlo do toga da bude jedini kandidat na narednim izborima u PSG. Kaže da je stekao vidljivost tokom kampanje, kao i da će imati volje i energije da se posveti tom poslu u narednom periodu.

Pavle Grbović
Pavle Grbović

– Ni objektivne ni subjektivne okolnosti mog preuzimanja takve odgovornosti nisu sjajne. Pokret je doživeo jak udarac na izborima, naš koalicioni kapacitet je umanjen, finansiranje veoma ugroženo, po prirodi stvari dolazi i do blagog gubitka motivacije. S druge strane, svestan sam da su moje godine istovremeno i prednost i mana i da ćemo morati da nađemo načina da kompenzujemo to što mi nedostaje, pre svega životno iskustvo, ali verujem da će u tome pomoći učešće veoma ozbiljnih ljudi u novom rukovodstvu. Međutim, nekada ne možete da birate okolnosti, već okolnosti izaberu vas. Trenutak je takav kakav jeste, situacija je teška, ali moj zadatak je da iz takve situacije izvučem maksimum. I ja ću učiniti apsolutno sve da se Pokret oporavi i ponovo postane respektabilna organizacija. Što se tiče broja kandidata, postojala je grupacija koja je želela da profitira na lošem izbornom rezultatu, ali očigledno da taj pokušaj nije naišao na širu podršku članstva.

Jeste li se sve dogovorili sa aktuelnim predsednikom Sergejom Trifunovićem?

– Ne znam da li bih to definisao kao dogovor, u smislu da je to deo unapred pripremljenog plana, jer nije. Ali jesmo veoma otvoreno razgovarali i to jeste velika prednost rada sa Sergejom Trifunovićem. Uvek smo mogli da razgovaramo bez rukavica, čak i kad se ne slažemo. U ovom slučaju sam dobio njegovu podršku, njegova procena je takođe bila da bi bilo bolje da ja preuzmem kormilo, a da će on uvek biti podrška Pokretu čiji je i osnivač.

Za kratko vreme PSG je promenio mnogo lidera, ukoliko budete izabrani, šta ćete promeniti u radu pokreta?

– Veoma dobro poznajem Pokret po dubini, znam da u mnogim mestima imamo sjajne ljudi koji se nisu nikada nametali i želim da ih podstaknem da preuzmu veću odgovornost. Prilikom odnosa sa saradnicima veoma mi je važna lojalnost, ali ne lojalnost meni, već organizaciji. Međutim, pre svega mi je važan kvalitet i duboko verujem da ukoliko ne mogu da dobijem naklonost i saglasnost kvalitetnih i pametnih ljudi, onda nešto nije u redu sa mnom i okruživanje isključivo lojalnima mi neće ništa pomoći. Mislim da ćemo morati mnogo više da radimo na edukaciji i obučavanju kako članova, tako i rukovodstva, jer se svet toliko ubrzano menja da razna znanja i veštine s vremenom postaju prevaziđene. I ono što je najvažnije za spoljašnji utisak, moraćemo da prestanemo da se bavimo sami sobom i ličnim odnosima sa drugima. Nikoga ne zanima šta ja mislim o Đilasu, Jeremiću, Obradoviću ili Tadiću. Ne zanima ih ni zašto jesmo ni zašto nismo zajedno. Ljude interesuje sadržaj, ponuda i sposobnost da se ovaj režim sruši i ta sadržina sprovede u delo.

Petar Miletić, koji je imao značajnu ulogu u Pokretu u prethodnom periodu, povukao se sa svih funkcija zbog lošeg izbornog rezultata i nema ga među kandidatima za članove Predsedništva. Šta o tome mislite i da li je on najodgovorniji za slab rezultat ili je jedini bio spreman da prihvati odgovornost?

– Petrova odluka me nije iznenadila jer je on to najavljivao još pre izbora u slučaju poraza, tako da sam znao da će se to desiti. On se kao šef izbornog štaba oseća najodgovornijim, ali daleko od toga da je jedini krivac. Njegovo političko iskustvo je veoma značajno u organizaciji u kojoj je 90 odsto članova prvi put u politici i neće biti ni najmanje lako nadomestiti taj gubitak, ali mi nijednog trenutka nije palo na pamet da pokušam da ga odgovorim od takve odluke jer znam da je nije doneo naglo i da bi to bilo sebično sa moje strane. On svakako ostaje član Pokreta, nadam se i aktivan član.

Lider SDS Boris Tadić pozvao je na razgovore opoziciju. Rekli ste da ćete se odazvati pozivu i saradnji ukoliko bude „dobra ideja“. Šta bi bila dobra ideja po vašem mišljenju?

Pokret slobodnih građana ulazi u nov ciklus koji će svoj vrhunac imati 2022. godine i tražili smo nekoga ko će preuzeti vođenje barem do tog momenta. Ja sam isplivao kao neko ko je tu od samog početka i ko odlično poznaje organizaciju, kaže u intervjuu za „Blic“ Pavle Grbović, kandidat za predsednika PSG.

On tako odgovara na pitanje kako je došlo do toga da bude jedini kandidat na narednim izborima u PSG. Kaže da je stekao vidljivost tokom kampanje, kao i da će imati volje i energije da se posveti tom poslu u narednom periodu.

– Ni objektivne ni subjektivne okolnosti mog preuzimanja takve odgovornosti nisu sjajne. Pokret je doživeo jak udarac na izborima, naš koalicioni kapacitet je umanjen, finansiranje veoma ugroženo, po prirodi stvari dolazi i do blagog gubitka motivacije. S druge strane, svestan sam da su moje godine istovremeno i prednost i mana i da ćemo morati da nađemo načina da kompenzujemo to što mi nedostaje, pre svega životno iskustvo, ali verujem da će u tome pomoći učešće veoma ozbiljnih ljudi u novom rukovodstvu. Međutim, nekada ne možete da birate okolnosti, već okolnosti izaberu vas. Trenutak je takav kakav jeste, situacija je teška, ali moj zadatak je da iz takve situacije izvučem maksimum. I ja ću učiniti apsolutno sve da se Pokret oporavi i ponovo postane respektabilna organizacija. Što se tiče broja kandidata, postojala je grupacija koja je želela da profitira na lošem izbornom rezultatu, ali očigledno da taj pokušaj nije naišao na širu podršku članstva.

Jeste li se sve dogovorili sa aktuelnim predsednikom Sergejom Trifunovićem?

– Ne znam da li bih to definisao kao dogovor, u smislu da je to deo unapred pripremljenog plana, jer nije. Ali jesmo veoma otvoreno razgovarali i to jeste velika prednost rada sa Sergejom Trifunovićem. Uvek smo mogli da razgovaramo bez rukavica, čak i kad se ne slažemo. U ovom slučaju sam dobio njegovu podršku, njegova procena je takođe bila da bi bilo bolje da ja preuzmem kormilo, a da će on uvek biti podrška Pokretu čiji je i osnivač.

Za kratko vreme PSG je promenio mnogo lidera, ukoliko budete izabrani, šta ćete promeniti u radu pokreta?

– Veoma dobro poznajem Pokret po dubini, znam da u mnogim mestima imamo sjajne ljudi koji se nisu nikada nametali i želim da ih podstaknem da preuzmu veću odgovornost. Prilikom odnosa sa saradnicima veoma mi je važna lojalnost, ali ne lojalnost meni, već organizaciji. Međutim, pre svega mi je važan kvalitet i duboko verujem da ukoliko ne mogu da dobijem naklonost i saglasnost kvalitetnih i pametnih ljudi, onda nešto nije u redu sa mnom i okruživanje isključivo lojalnima mi neće ništa pomoći. Mislim da ćemo morati mnogo više da radimo na edukaciji i obučavanju kako članova, tako i rukovodstva, jer se svet toliko ubrzano menja da razna znanja i veštine s vremenom postaju prevaziđene. I ono što je najvažnije za spoljašnji utisak, moraćemo da prestanemo da se bavimo sami sobom i ličnim odnosima sa drugima. Nikoga ne zanima šta ja mislim o Đilasu, Jeremiću, Obradoviću ili Tadiću. Ne zanima ih ni zašto jesmo ni zašto nismo zajedno. Ljude interesuje sadržaj, ponuda i sposobnost da se ovaj režim sruši i ta sadržina sprovede u delo.

Petar Miletić, koji je imao značajnu ulogu u Pokretu u prethodnom periodu, povukao se sa svih funkcija zbog lošeg izbornog rezultata i nema ga među kandidatima za članove Predsedništva. Šta o tome mislite i da li je on najodgovorniji za slab rezultat ili je jedini bio spreman da prihvati odgovornost?

– Petrova odluka me nije iznenadila jer je on to najavljivao još pre izbora u slučaju poraza, tako da sam znao da će se to desiti. On se kao šef izbornog štaba oseća najodgovornijim, ali daleko od toga da je jedini krivac. Njegovo političko iskustvo je veoma značajno u organizaciji u kojoj je 90 odsto članova prvi put u politici i neće biti ni najmanje lako nadomestiti taj gubitak, ali mi nijednog trenutka nije palo na pamet da pokušam da ga odgovorim od takve odluke jer znam da je nije doneo naglo i da bi to bilo sebično sa moje strane. On svakako ostaje član Pokreta, nadam se i aktivan član.

Lider SDS Boris Tadić pozvao je na razgovore opoziciju. Rekli ste da ćete se odazvati pozivu i saradnji ukoliko bude „dobra ideja“. Šta bi bila dobra ideja po vašem mišljenju?

– Pošto je Boris Tadić pozvao na razgovore, hajde da ostavimo njemu da iznese ideju, pa ćemo je lako oceniti. Mislim da je u ovom trenutku najvažnije da postoji dobra komunikacija u opoziciji, da se nezvanično proglasi moratorijum na međusobno napadanje i da se zajednički posvetimo borbi za bolje izborne uslove, jer u suprotnom, političko delovanje bilo koga od nas postaje besmisleno. Niti sa ovakvim izbornim uslovima možemo da se ozbiljno bavimo politikom, niti sa novim rundama bojkota. Ukoliko ne promenimo stanje, to će dovesti do formalnog ukidanja opozicije kao pojma političkog života, ali i do dovršenja procesa fašizacije društva, koji je odavno u toku. Prerano je sada govoriti i o kolonama ili ko bi mogao da bude kandidat opozicije, ali moramo donekle usaglasiti delovanje kako bismo išli ka istom cilju, ali i kako ne bismo postali lake mete. Imam utisak da ponekad izbegavamo da sebi priznamo da imamo posla sa kriminalcima. Sa državnom mafijom koja je zarobila sve institucije. Sa paravojnim snagama, gangsterima sa dozvolom MUP-a koji tuku građane na protestima, prete i maltretiraju novinare, seksualno zlostavljaju žene, otpuštaju i ponižavaju radnike. I to po pravilu prolazi nekažnjeno, što jasno ukazuje da je država oteta.PROČITAJTE JOŠ:

Ko vam je iz opozicije najbliži? S kim biste najlakše sarađivali?

– Mislim da smo programski najbliži sa Novom strankom, ali da nema značajnih ili nepremostivih razlika ni sa drugim proevropski orijentisanim strankama, poput Demokratske stranke ili SSP-a. Na lokalnom nivou svakako i Ne davimo Beograd predstavlja poštovanja vrednog sagovornika pošto su se oni uglavnom fokusirali na gradsku politiku. Ali zaista nije najvažnije sa kim bismo mi najlakše sarađivali, jer nije ni poenta da bude najlakše, već najbolje. Najbolje u smislu rezultata. Najlakše je ostati u svojoj zoni komfora, sami sa sobom, uvereni u svoju bezgrešnost i genijalnost i tako nikada ne doći u poziciju da sprovedemo bilo šta od onoga za šta se zalažemo. To je konformizam koji nikada i nigde nije dao rezultate.

Opozicija u Crnoj Gori je posle 30 godina oborila Đukanovićev režim. Koja je razlika između njih i opozicije u Srbiji danas?

– Velika je razlika, ali ima i sličnosti. U Crnoj Gori su se kockice posložile baš onako kako treba, da je neko crtao i birao šta sve treba da ima opozicija, verovatno ne bi bolje nacrtao. S jedne strane identitetska borba značajnog broja građana i nestranački kandidat, intelektualac. S druge strane autentična crnogorska opozicija koja ne dovodi u pitanje evroatlantski put i državnost Crne Gore, ali i te kako napada državni kriminal, koji je veoma sličan onom koji imamo i ovde. Takođe i pojava mladih lidera, ali i uloga iskusnih političara su od velikog značaja. Ali ne treba sada padati u očajanje zato što su komšije to učinile, a mi nismo u stanju. Ovo što se desilo opoziciji u Crnoj Gori je vrhunac jednog procesa koji je trajao godinama i bio je obeležen brojnim greškama, neuspesima i padovima. Verujem da ćemo i mi posle svog tog lutanja pronaći idealan model.

Šta mislite o odluci da idu u više kolona? Možda je to pokazatelj kako treba?

– Situacija je zahtevala više kolona. Neke stvari su u Crnoj Gori postale veoma jasne. Jedna od njih je da Zakon o slobodi veroispovesti ne može da opstane i da je njegovo usvajanje bio veliki udarac za Srbe u Crnoj Gori. I bilo je logično da se formira jedna kolona čiji je prevashodni cilj borba za identitetska pitanja. S druge strane, Crna Gora je nesporno suverena i nezavisna država, članica NATO i kandidat za članstvo u EU. I bilo je logično da se pojave snage koje dele takva uverenja, ali misle da vlast radi loše, da je ogrezla u kriminalu, da je korupcija poput gangrene raznela društvo, da su socijalne razlike abnormalne. Tako su nastale druge dve kolone. Pametna procena koja se pokazala ispravnom.

Je l’ možete vi da budete Dritan Abazović nekih narednih izbora u Srbiji, neko ko će da prelomi?

– Do sada sam se najbolje snalazio u ulozi Pavla Grbovića. PSG verovatno nikada neće biti najmasovnija i najsnažnija stranka u Srbiji. Ali mora da se postavi kao autentična građanska opcija, jasnih stavova, čak i kad oni nisu popularni. Moramo da budemo brana bezumnosti nacionalizma koji začas bukne u Srbiji i počne da ruši sve oko sebe. Moramo da budemo oni koji će se uvek protiviti povampirenju najgorih vrednosti i promovisanju najgorih pojedinaca koji su u ime ove države radili jezive stvari. Ne možemo da dopustimo da generacije odrastaju u uverenju da ne postoji suštinska razlika između vojvode Živojina Mišića i Ratka Mladića. Moramo da radimo sve da bismo konačno išli napred zagledani u budućnost, a ne u prošlost, ali da istovremeno budemo svesni i spremni da ćemo često biti meta napada i uvreda. I da budemo svesni da takva politika neće naići na podršku od 50 odsto, ali da je ona neophodna i da bez nje ovom društvu nema oporavka. Ako to ne uradimo, onda nismo ništa i naše postojanje na političkoj sceni postaje višak.

Uskoro ćemo dobiti novu vladu. Kakvu vladu očekujete?

– Nebitnu i neprimetnu. Vlada je dekor, puka formalnost i kasting za one naprednjake koji najviše vole i najbolje se snalaze pred kamerama. Vlada nije izvor političke moći, već stranka. Direktor škole, bolnice, vrtića, socijalne službe, načelnik policijske uprave, upravnik pijace koji raspoređuje tezge, vlasnik hladnjače koji otkupljuje voće, svi oni sprovode politiku i volju stranke. Oni dobijaju izbore, a ne Šarčević ili Jadranka Joksimović. Oni prikupljaju kapilarne glasove, stranački zapošljavaju, otpuštaju, pritiskaju… Je l’ neko primetio da mi već mesecima imamo vladu u tehničkom mandatu? Je l’ se nešto promenilo? Hoće li od izbora ministra zavisiti hoćete li upisati dete u vrtić ili od odluke njihovih stranački postavljenih direktora?

Predsednik Srbije najavio je mogućnost održavanja svih izbora 2022. godine. Šta mislite o tome, hoćete li biti spremni?

– Godine 2022. nas sigurno čekaju predsednički i gradski izbori, a što se tiče parlamentarnih, ne bih verovao Vučiću na reč. Ne verujem mu ni za šta drugo, pa neću ni onda kada bi to eventualno nama išlo u korist. Treba raditi na poboljšanju uslova i spremati se za izbore, ma kada oni bili.

Da li opozicija treba da ima zajedničkog predsedničkog kandidata 2022?

– Da.

izvor: blic.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian