Ko nije čuo za Gradac, čistoću i vezanost Valjevaca za isti? Kad prosečan čovek čuje tu reč GRADAC, prvo se seti da je to bistra, čista reka, onda se seti da tu reku neguju ljudi iz Valjeva i okoline, treće, da je puna potočne pastrmke, da ima ribočuvara stalno i da je izuzetak u Srbiji decenijama. Pozitivni, retki, izuzetak. Setite se znate li bilo kog bivšeg ili današnjeg funkcionera opštine Valjevo, neke lokalne starlete ili pevaljke, bivšeg ministra, popularnih kriminalaca, tzv elite? Većina nas ne zna ni jedno ime. To su uglavnom negativni primeri i predvodnici ovog našeg crnog talasa na kome se vozimo u bestragiju. Hoću reći da je reka Gradac poznatija od bilo koje takve “vrednosti” valjevskog kraja. Od vojvode Mišića, Desanke i Matije do Gradca nije bilo pozitivnije pojave otud. Čemu nas to saznanje vodi? Reke su važne, važnije i od najvećih pojedinaca.
Imidž ili marketing il šta se o nama zbori.
Da li mislite da je svejedno i da se sa istim ponosom i samopouzdanjem staje pred nepoznatu osobu i kaže: “Ja sam iz Valjeva, znaš Gradac protiče tu, čuo-čula si za tu reku…”? A vi odgovorite: “ Ja sam iz Raške, Brusa, Aleksandrovca, Despotovca, s Golije, Novog Pazara, Kraljeva, Surdulice, Prijepolja, Priboja… i mi smo imali divne reke, a mnoge su sada u cevima, šta ćeš. Država tako rešila. Ima smeća dosta, njega sami bacamo…(i oborite pogled i promenite temu a u ustima mala knedla ako niste tv narkoman, autošovinista ili zombirana duša)”.
Pređimo na ekonomski deo. Da li mislite da jednako vredi vikendica kraj Gradca i vikendica ili kuća kraj recimo Toplice, Raške ili Rasine(ona mi je najpoznatija pa nju najviše osećam ali sam obišao dobar deo Srbije i svuda je manje ili više nikakvo stanje…)? Naravno da ne. U Rašku se u Pazaru iz sala za proslave proliva smeće a obale su ovakve i nisu izuzetak u nas (https://www.slobodnaevropa.org/a/29986440.html). U Kuršumliji se kažnjavaju oni koji čiste reku. Sa Rasinskih obala se beži i glava i nos okreću, posebno niže Brusa do jezera Ćelije i posebno leti.
Dok se o Gradcu ljudi raspituju, bar za šetnju ili sa željom za posetom a ni kupovina vikendice nije van mozga. Kraj Rasine niže Brusa nema restorana do utoka u Zapadnu Moravu ili manje od 3, a uzvodno ih ima. Retko se ko i kupa a nije tako bilo. A od Brusa do ušća ima bar 40km toka, najmanje. Slučajnost ili ne ? Kraj Gradca ima kafana i turističkih obeležja, a smeća gotovo nigde. Kraj Gradca je kvalitet života viši, ljudi se masovno kupaju i šetaju. Je l i dalje svejedno?
Turizam
Dakle i sa aspekta turizma, bolje je ili neophodno imati čistu prirodu i reke. Niko neće doći da vidi reke pune smeća. Ne mogu se svi ljudi lagati svo vreme, mogu samo neki neko vreme te tako, ako na našim planinama prvo gradimo hotele i vikendice pa tek onda kanalizaciju, onda to nije u redu, gosti će to videti jer neki od njih vole i da prošetaju. Eno recimo Čalački potok na Divčibarama, prošetajte pa ćete osetiti. Ima i smeća po Kraljevom stolu na istoj planini, u centru čovek ispod čerge-tezge sa neprilagođenom muzikom smeta svima. Prodaje zastave i nacionalna obeležja loše izrade a ti simboli ne smeju biti za sprdnju. Bruka se slavna prošlost.
To je nastavak Bulajevićevih filmova i kompromitovanja zdrave nacionalne ideje koja postoji u svakoj državi od kako je sveta i veka. U Srbiji ne postoji bar 70 godina. Vidi se jedno sistemsko odsustvo Države sem možda u sivoj zoni, dozvolama i gradnji, gde znajući nas, caruje korupcija.
Nije u redu da Kopaonik i Zlatibor imaju astronomske cene na svakom koraku a da nemaju kolektore za fekalije ili javne toalete dobro održavane ili da su puni smeća koje turisti dok je sneg raznose i ostavljaju. Ne idu naši sve češće na skijanje po Francuskoj uvek iz ćefa nego jer je nekad stvarno jeftinije, a da se red zna. Svojim nakaznim odnosom prema prirodi teramo i svoje grđane da prelaze silne kilometre da bi teško zarađeni novac ostavili stranoj zemlji. Za to se mi ne brinemo ko nacija. No šta je u tome strašno ili strašnije. Naši Kopaonik i Zlatibor su i dalje puni dupke i ne želim im da loše rade, ali znači da tamo dolaze ljudi kojima sve ovo ne smeta jer je na stazi sve u redu i u hotelu sve u redu, a prirodu ko šiša…Često ti isti i ostavljaju značajne količine otpada. Ali dođu…daa bih bila viđena, u svim novinam u svim novinamaaaa….Većina turista koji odlaze na Kopaonik i Zlatibor se usidre u centralnim tačkama i te i ne zanima opšte stanje planina koje će jednom ugroziti i centre. Ma koga briga…
Ali šta nas sprečava da radimo drugačije?
Sprečavamo se mi sami time što lako odustajemo, što nam nije dovoljno stalo i što ne možemo da pokazujemo borbu i ideale delima iz dana u dan. Što je za pojedinca lični doprinos, bez garancije o opštem uspehu i materijalnoj i trenutnoj nagradi, nedovoljan uslov za učešće. Jer gde sam tu ja? Što je rodoljublje mnogo u reči a malo u delu.
Sprečava nas činjenica, da bih svoje bivše odeljenje iz Brusa mogao lako da okupim oko praseta i pića u prirodi ali nikako oko reke i čišćenja iste (iako bi i tu bilo i jela i pića, ako mora). Razmislite šta je to što bi okupilo Vaš razred? Dobar izgovor para vredi. To su mladi ljudi koji su obrazovani, uvek zauzeti za reku i mnogi dobrostojeći. Suštinski misle da je to jalov posao. Ne znaju kako drugačije očistiti reke ali ovako sigurno ne. I oni sigurno ne, jer je neko negde za to plaćen. Neko drugi. Uvek je neko drugi. I svi će reći, svaaaka čast.
A zar to nije i gore od ništa ne komentarisati? Ako 17 puta mi kažeš svaka čast a nikad ne dođeš u reku zar to nije višak? To govorim kao pojašnjenje stanja duha i da nije Sloba kriv što reče film “Profesionalac”. Ali to je nešto sa čim se računa u startu. Takvi smo, jelo pre svega, dalje prioritet da ne ređam sve su prostiji. Rezultate vidite svuda oko nas, samo svi misle da je to neko drugi kriv a nije. Svi mi zajedno smo ovo što živimo. Način kako živimo, kako se cenimo i poštujemo sebe i sve oko sebe, koliko smo solidarni s bilo kim i čim, koliko nam je stalo do predaka, koliko do sunarodnika u okolnim državama, u okolnim selima, kućama ili stanovima. Sve to smo mi. Oni što vide nešto loše, prođu pored istog bez reakcije i posle pljuju i kažu odvratnu sintagmu ‘to je zemlja Srbija”. Oni što čekamo posebne uslove da imamo i jedno dete a ne 4 ili 5. Mi smo odgovorni što slabo šta činimo da se obnovimo ko narod. To je baš greh. Shvatimo da mora da se menja jer je valjda 30 godina intenzivne propasti i 35 komunističke pripreme za ovu propast dovoljno. I političari, od nas ovakvih, nisu drugi mogli ni da isplivaju nego ovakve Domanovićeve vođe.
Sprečava nas to da mislimo da je naše samo u našoj kući i da spoljašnji rusvaj možemo preživeti bez posledica po sebe. Srbija nije samo ono gde spavaš i gde se vraćate sa posla ili sa fakulteta ili škole. Nema glumljenja nojeva. To je kobna greška… Kako reče Duci Simonović: “Ako živiš u svinjcu, pre ili kasnije postaćeš svinja. Nema šanse da ne postaneš.” Naše društvo većinski to blato i ne oseća, valjda se čulo mirisa prvo navikava, tako kažu. Otud dublje tonemo. Ovo je mentalni svinjac. Možda smo već postali. Šta možete da uradite? Možete da se razbudite, isključite tv, da se okupite oko reke, oko neke deponije u selu, oko uređenja svoje zgrade, oko knjige, ulice, škole. Da reagujete na sve loše, momentalno. Da se pogledate i ne pitate šta Srbija može da učini za Vas, nego šta Vi za nju možete, jer nastavimo li ovako dobro se ne piše, Srbiju su izgazili i gaze. I zato ako nas ima, mi njoj trebamo pomoći. Odmah i sad. Uopšte više nisu važni detalji, ni forme, mi smo u tački kad nema više vremena ni zezanja. Dozorilo je. Naše loše osobine i “pomoć” stranaca stižu na naplatu. Propast nepovratna je blizu, imamo maksimalno 30 godina vremena za onu da se složimo, pobožimo i umnožimo, inače je sve besmisleno. Setimo se da kako tretiramo prirodu oko sebe, da je to način na koji pazimo i svoje duše i tela i da je to ovaj dosadašnji put, put sigurne propasti. Treba da ne čekamo nikog, ni okupiranu Državu niti čudo niti da prizivamo zmajeve, kukamo nad tužnom sudbinom nego da shvatimo da propadamo a da to gledamo ćutke, sramotno i da ništa ili premalo činimo.
Nas je prosečno 10 ljudi u 17 akcija, za nepune 4 sezone, a ova krnja od korone, sakupilo i iz Rasine i okolnih reka iznelo preko 1500 džakova smeća, bez kabastog otpada. Na oko 6-7km toka, gde se na 10m nakupi džak smeća i gde je nakon naših akcija stanje negde bolje, negde lošije a negde isto. A je l bi bilo bolje da nismo radili i da smo čekali i pričali kako je nekad bilo? Naravno da ne bi. Onda šta čekate? Nije valjda ‘ranu i piće ili ne daj Bože sendvič? A šta da nas je bilo 70 po akciji u 17 akcija, a moglo je da nismo “sprečeni bili”…. Dok smo čistili u kafićima i bazenima sedele su stotine. Ne krivim ih, jer sam i sam išao na bazen posle akcije, samo pojašnjavam izbore i posledice. Svi znate neka gadna mesta u okolini, pa sredite bar jedno makar i malečko. Pošaljite dobre slike na instagram stranu reke_srbije i objavićemo. Osećate se malo više ko ljudi, znamo to iz iskustva.
Umesto zaključka, ko ne zna da odsad zna, da se ekipi “Odbranimo reke Stare planine” treba pokloniti, zahvaliti i od njih učiti jer da njih nije bilo i njihove na delu pokazane žrtve i ljubavi za reke i ovu zemlju, do sada bi zlokobne cevi progutale još 700 mikrolokacija. Ukupno oko 2400km rečica i potoka u zemlji najsiromašnijoj autohtonim vodama u Evropi. Da bi to uspeli, neki od njih su žrtvovali svoje vreme, deo života, fizičku bezbednost, ulazili u sukob sa vlastima, primili batine, možda ih i dali, ali imali su ideale i za njih “ostavili srce na terenu”. Žrtvovali su se i bili spremni na istu. Gde toga nije bilo, već je velika šteta načinjena, na preko 100 lokacija. I sve te cevke moraju biti povađene ako želimo pobedu normalnosti nad time da je sve tržište i da je sve na prodaju. Ili smo i zvanično kolonija.
Šta sprečava druge ljude da budu ko Piroćanci i Staroplaninci a druge reke da budu ko Gradac i Jerma? Mislite o tome. Mnogaja ljeta. Dogodine u Prizrenu.
Beograd, 04.09.2020g. Aleksandar Milutinović
Serbian