Šta treba opoziciji u Srbiji – kolone, nova lica ili osnovna infrastruktura?

Posle sastanka dela opozicije, koji je inicirao lider Socijaldemokratske strane Boris Tadić, saopšteno je da je dogovoreno međusobno nenapadanje i pisanje dokuementa o zajedničkom delovanju.

Protest opozicije ispred Skupštine Srbije tokom vanrednog stanja zbog pandemije koronavirusa, april 2020.
Protest opozicije ispred Skupštine Srbije tokom vanrednog stanja zbog pandemije koronavirusa, april 2020.

Posle sastanka dela opozicije, koji je inicirao lider Socijaldemokratske strane Boris Tadić, saopšteno je da je dogovoreno međusobno nenapadanje i pisanje dokuementa o zajedničkom delovanju. O izlasku na izbore u više kolona će se tek razgovarati. Može li opozicija da prevaziđe unutrašnje razlike, da li bi bila uspešnija kada bi, po crnogorskom modelu izašla u više kolona, da li bi joj pomogla nova lica ili jače angažovanje na terenu?

Sastanku u SDS prisustvovali su predstavnici Udružene opozicije Srbije, Nove stranke, DSS, DJB, Pokreta slobodnih građana, Inicijative Ne davimo Beograd, pokreta „Srce grada Stari grad“. Lider Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio za N1 da su za stolom sedeli i oni koji su učestvovali na izborima 21. juna, a da on ima čvrst stav o bojkotu. Lider Dveri Boško Obradović kazao je da ima problem sa tim što je Boris Tadić, kao predstavnik bivšeg režima, moderator okupljanja opozicije.

Politikog Dejan Bursać za Glas Amerike kaže da je njemu sastanak opozicije delovao kao “neka vrsta platforme Borisa Tadića za kandidaturu na predsedničkim izborima 2022”, te da je moguće da deo opozicije nije hteo u tome da učestvuje.

Za Bursaća je, međutim, od prevazilaženja unutrašnjih razlika među liderima stranaka, važnije nešto drugo.

Meni je ključno pitanje šta vi imate od ljudi na terenu? To bi mi bilo glavno pitanje na sastanku. Jer oni se lako mogu složiti oko toga da se ne napadaju, da je glavna meta Vučić i da su teme korupcija, demokratija, ekonomija, Kosovo, par tema mogu izabrati. Evo, ja sam gledao stranke koje su se pojavile, da li oni mogu da saberu 50 odbora u celoj Srbiji svi zajedno? Da li organizaciono možete to zajedno da iznesete i da raspodelite vrlo limitirane resurse za uspešnu kampanju 2022.?“

Više kolona u srpskoj opoziciji bi izvuklo neka nova lica, uveren je politikolog Dejan Bursać. Ali, kaže da je to mnogo teže postići na predsedničkim izborima 2022. i šansu vidi na drugom mestu.

“Dobra stvar što se sa predsedničkim izborima dešavaju i beogradski i tu bi opozicija mogla napraviti dobar rezultat i uzdrmati SNS. Jer tu je i većina logistike opozicije, funkcionera, oni su koncentrisani u Beogradu, tu imaju i glasače, bojkot je uspeo u Beogradu i tu mogu da prođu neka nova lica”, kaže Bursać i ističe da politika opozicije mora biti koherentna, formulisana u jednostavne poruke koncentrisane na ekonomiju i životni standard građana – što su upravo one poruke na kojima insistira vlast.

Bursać, ipak, nije optimista da opozicija može da postigne značajniji rezultat na predsedničkim i evenutlanim parlamentarnim izborima 2022, već za pomak prognozira 2027. kada SNS bude 15 godina na vlasti, a Aleksandar Vučić izgubi pravo da se ponovo kandiduje za predsednika.

Izvor: Glas Amerike

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian