Kada je reč o gorućim problemima koji potresaju našu državu i naše društvo, jedan koji se neminovno mora izdvojiti i posebno analizirati – jeste upravo problem sa bolestima zavisnosti.
Naime, prevashodno moramo istaći koji su ključni faktori koji potresaju našu omladinu u ovom pravcu. U prvom redu tu se nalaze alkohol i upotreba psihoaktivnih supstanci. Takođe, ništa manje značajna je i zavisnost od kladionice i kocke, koja je sve češća pojava među mladima, a naročito među srednjoškolcima.
Alkohol kao takav predstavlja pojavu koja je oduvek bila dominantna u svakom društvu, a naročito u našem. Ako uzmem u obzir i tradicionalnu kulturu sa ovih prostora, definitivno možemo reći da se alkohol može podvesti i pod kategoriju ,,uobičajeno“. Međutim, to je sve itekako diskutabilna kategorija, a stavova je mnogo povodom toga. Egzistentno je više mišljenja, koja se kreću od stavova koji odobravaju upotrebu ovakvog pića, do stavova koja su apsolutni protivnici alkohola, i smatraju ga štetnom pojavom koja deluje destruktivno po omladinu. Moj lični stav je da alkohol treba ostati zabranjen licima ispod osamnaest godina. Međutim, sada se postavlja pitanje, kakav stav treba imati za pripadnike starije populacije?
Da bismo dali odgovor na ovo pitanje, valja razmotriti tradiciju i kulturu koja postoji u našoj zemlji. Država Srbija je tradicionalni proizvođač mnogobrojnih vrsta čuvene ,,Rakije“, i čini se da je upravo ovo piće ono što daje bitan pečat našoj kulturi i tradiciji. Naši stari koji su se u davna vremena bavili poljoprivredom i stočarstvom, koristili su ovaj napitak u mnoge svrhe. Još od tada ovo piće biva simbol Srbije i njenog naroda. Dakle, kada je reč o starijoj populaciji, držim do stava da alkohol u malim količinama nije štetna pojava, već i poželjna (pogotovo ako se uzmu u obzir slavlja i veselja koja su karakteristična za naš narod). Međutim, ukoliko to izlazi iz okvira minornosti, to tada poprima znatno veće obime, i može izrasti u bolest zavisnosti. Tada nastaje problem koji je naširoko poznat kao alkoholizam. Upravo alkoholizam predstavlja destruktivni element svakog čoveka koji padne pod njegov uticaj. Kao student prava, mogu navesti praktičan primer koji se može naći u našoj bogatoj sudskoj praksi, a to je da su u našoj državi postojane mere bezbednosti koje se tiču obaveznog lečenja narkomana i alkoholičara, i koje su neretko korišćene u praksi.
Čini se da dostizanje do tog nivoa, kada će ove mere biti neophodne, apsolutno nije ni u čijem interesu, te shodno tome svaka upotreba alkohola izvan neke granice ne sme biti odobrena niti podržana od strane društva. Međutim, de fakto, stanje je drugačije. Upravo društvo je taj okidač kada pojedinac postaje zavisnik, upravo društvo je taj faktor koji pojedince navodi na to. Smatram da bi naša država mogla da preduzme izvesne mere po tom pitanju, i da pored edukacije o ovom problemu koje su prisutne i koje apsolutno pohvaljujem, valja preduzeti još koje mere kako bi se ova pojava iskorenila.
Ako sada zađemo na teren vožnje u alkoholisanom stanju, smatram da tu reči nisu ni potrebne, jer je jasno o kakvoj opasnosti se radi, koja nažalost izaziva mnogo smrtnih slučajeva. Prema statističkim podacima, dobar deo saobraćajnih nesreća koje se događaju, upravo su produkt vožnje u alkoholisanom stanju. Osim što vozači drugih vozila bivaju ugroženi, u kategoriju ugroženih lica spadaju i pešaci koji se kreću trotoarom, jer je zabeležen veliki broj slučajeva gde su pijani vozači gubili kontrolu nad vozilom, i završavali na trotoarima. Mere koje preduzima naša država u vidu rutinskih kontrola na putevima su apsolutno ispravnog karaktera i neophodne.
OPOJNE DROGE
Kada je reč o opojnim drogama, u samom startu treba napomenuti da se alkohol i droga ne mogu poistovetiti, i da su psihoaktivne supstance znatno ozbiljnija i opasnija pojava.
Naime, spisak psihoaktivnih supstanci zaista je širok, a jedno je zajedničko za sve njih. Deluju destruktivno po onog ko ih konzumira. Ako ne u samom startu, nakon izvesnog vremenskog perioda mogu se primetiti izvesne promene u ponašanju i stilu života pojedinca koji ih uživa. Psihoaktivne supstance kao što im i sam naziv govori, najpre utiču na čovekov mozak i pružaju prividan užitak izvesno vreme. Kada prođe taj period u kome droga deluje, nemivno se javlja potreba za ponovnim unosom određene supstance. I kada se iznova i iznova javlja ta potreba – upravo tada dolazi do zavisnosti koja na kraju preraste u ozbiljan problem, i nažalost bolest.
Mladi nažalost to u startu ne primećuju, štaviše, smatraju da je to apsolutno u redu, i da će zauzeti neko više mesto u društvu ako konzumiraju izvesne narkotike. Međutim, taj pakao droge će ih pre ili kasnije stići, i tada shvataju da umesto višeg društvenog statusa, zapravo bivaju degradirani na najniži društveni nivo, kada nailaze na osude ne samo onih koji su ih ranije podržavali u konzumaciji, već i na osude porodice ali i šire okoline. Tada nastaju mnogi psihološki problemi, koji bivaju ključan okidač za porast stepena kriminaliteta u određenoj sredini.
De fakto stanje na terenu je takvo da, ako bismo anketirali veliki broj mladih, naišli bismo na podatak o tome da je ogroman procenat mladih imao susreta i sa uživanjem alkoholnih pića i sa uživanjem narkotika, što nama kao društvu nikako ne ide u prilog, i čini se da će biti neophodno u što skorije vreme preduzeti krupne korake kako bi se sigurna propast naše omladine zaustavila.
Kocka i klađenje
Ne tako zavidan životni standard u Republici Srbiji je glavni uzročnik ove pojave. Mnogobrojni pripadnici mlađe populacije, a naročito đaci srednjih škola, izloženi su ovoj opasnosti. Pogotovo deca uzrasta do osamnaest godina, jer oni kao takvi nisu u potpunosti u mogućnosti da samostalno zarađuju za život. Sada se postavlja pitanje, kako je moguće da dete ispod osamnaest godina pristupi kockarnici? U većini slučajeva je i nemoguće, međutim posredstvom raznih metoda deca ipak imaju pristup kladionicama i kockarnicama. Pomoć od strane odraslih (punoletnih) lica je itekako prisutna pojava, ali nažalost i izvesni radnici određenih lokala dozvoljavaju deci da borave unutar prostorija kockarnice, što nažalost nije indikator uspešnosti.
Klađenje kao i prethodne dve pojave, takođe može biti podvedeno pod bolest zavisnosti, jer se kod lica koja ulažu izvesnu sumu novca u svrhe klađenja, javlja potreba za ponovnim klađenjem i okušavanjem svoje sreće, a sve u cilju sticanja određene dobiti. Naročito mladi nemaju ni predstavu o tome da ne samo da neće dobiti željenu svotu novca, već će izgubiti mnogo više nego što mogu i da zamisle.
Kako bismo rešili sve ove probleme, a budimo iskreni – ima ih puno, moramo raditi vrlo naporno i posvećeno, i moramo početi od nas samih. Ako mi lično pružamo dobar primer drugima, onda možemo reći da smo učinili nešto dobro i pozitivno, možemo reći da smo dali svoj doprinos u borbi protiv suzbijanja ovog kancera našeg društva.
Autor: Stefan Grujić, student Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu
Serbian