fbpx

Zašto ne treba analizirati neevropske države zapadnim politikološkim metodama – primer Kirgistana

Dok je Srbija kontemplirala nad još jednom godišnjicom 5. oktobra u Kirgistanu je izvršen treći po redu državni prevrat počevši od 2005. godine. Spoljni posmatrači teže da posmatraju političku situaciju u Kirgistanu isključivo sa geopolitičkog stanovišta – još jedna obojena revolucija usmerena protiv Rusije.

Zaista, za analizu realnog društvenog stanja u zemljama centralne Azije nije potreban politikolog, već antropolog, koji bi nalik Pričard-Evansu među Nuerima, živeo sa tamošnjim plemenskim organizacijama i u potpunosti ušao u njihov način razmišljanja. Tako bismo do kraja razumeli sve delove njihove društvene strukture i dinamiku odnosa među njima.

Analizirati Kirgistan s tačke gledišta partijskog ili političkog sistema znači produžavati neokolonijalnu evropsku matricu po kojoj svi ljudi deluju i misle na isti način, inače se smatraju iracionalnim i necivilizovanim. Po toj logici, u Kini je već uveliko trebalo da prođe revolucija srednje klase koja bi u zemlji uvela pravila igre liberalne demokratije. Partije i institucije u Kirgistanu su samo formalni paravan za različite klanove koji kontrolišu dati društveni sistem.

S druge strane, zapadne države, naročito SAD, uložile su itekako puno sredstava u razvijanje građanskog društva i liberalne demokratije u toj zemlji. Imao sam čak prilike da pročitam magistarski rad studentkinje sa moje katedre koji se ticao upravo razvijanja mreže NVO u Kirgistanu i Gruziji.

Bila je to uporedna analiza i razmišljanje nad temom zašto je društvo u Gruziji znatno prozapadnije od kirgistanskog, a instrumenti zapadnog uticaja na ta dva društva su bili istovetni. Studentkinja je inače bila Francuskinja liberalne provenijencije sa Sciences Po Bordeaux, kao deo dvostruke magistrature između mog fakulteta (RUDN) i prestižne francuske škole za politikologe.

Odista, zašto liberalne NVO nisu ostvarile značajan uticaj na jedno centralnoazijsko društvo, ali jesu na gruzinsko koje se nalazi na obodu Evrope, svakako bliže evropskoj civilizaciji? Odgovor se već nalazi u postavljenom pitanju. Do sličnih zaključaka je došao i vrh sovjetske komunističke partije pri izgradnji komunističkog sistema u Mongoliji, kada je rigidna kolektivizacija pretila da tamo izazove društvenu katastrofu. Tada su Staljinu pisani izveštaji kako treba uzeti u obzir mongolsku društvenu strukturu pri izgradnji komunizma i Staljin se zvanično saglasio sa tom pozicijom!

Jednostavno ne mogu se izvoziti određeni evropski načini razmišljanja i vrednosti u društva koje sa tom paradigmom nemaju nikakvih dodirnih tačaka niti to uopšte žele.

Jedino što može pretransformisati kirgistansko društvo iz klanovskog u moderno jeste obimni paket inostranih investicija i sveoptša urbanizacija. Ovo je van domašaja i Rusije i Sjedinjenih Država. Možete pokušati da pogodite koji akter je jedini u stanju da to učini, ali vam sigurno neće biti potrebno puno vremena da shvatiti da je reč o – Kini.

Za Rusiju je centralnoazijski pojas isključivo izvor jeftine radne snage i ništa više. Tu se ne ubraja Kazahstan sa svojom pozamašnom resursnom bazom i velikim brojem Rusa koji tamo žive i koji faktički upravljaju ekonomijom te zemlje. Rusija bi se borila da zadrži evrozijsku orijentaciju Kazahstana sa istim elanom kao što to čini i u Belorusiji. Kirgistan je sasvim druga priča.
Kroz trideset godina Kirgistan će biti na istoj etapi razvoja gde je sad, sa istovetnom društvenom strukturom koja se bazira na tradicionalnoj klanovskoj ravnoteži, ma koliko novca vašingtonske birokrate budu protraćile na dati region. Kao što Sovjetski Savez nije uspevao da nigde van Evrope izgradi jednoobrazni komunistički sistem, tako i SAD ne uspevaju da ostvare trajan uticaj u tradicionalnim neevropskim društvima.
Pošto nijedan zapadni akter nema nikakav plan integracije regiona Srednje Azije sve će u njemu biti usmereno primarno ka Kini i Rusiji, delimično ka Iranu. Jednom kada se američka okupacija Avganistana privede kraju, Sjedinjene Države će izgubiti svaki uticaj u tom regionu, kao da nikada tu nisu ni bile – trag u pesku. Dugoročno prisustvo će nadvladati kraktoročne geopolitičke interese (u Aziji dugoročno znači vekove, a ne decenije kao na Zapadu).

Najkraće rečeno, SAD misle da su sprovele već tri obojene revolucije u Kirgistanu, ali u stvari su samo izazvale neravnotežu među klanovima koja se pre ili kasnije uvek vraća u poziciju stabilnosti (po našem evropskom shvatanju stagnacije). Treba obratiti više pažnje na dešavnja u Moldaviji o čemu ću pisati kasnije ovog meseca kako se bliže tamošnji predsednički izbori.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian