fbpx

Nikola Vasić: Mladi ne žele da odu sa KiM – žele šansu da žive od svog rada

Predsednik HO „Kosovsko Pomoravlje“ Nikola Vasić gostujući u emisiji „Heroji u doba koronavirusa“ govorio je o problemima mladih sa Kosova i Metohije, posledicama pandemije u srpskim sredinama na KiM, kao i o trenutnom i budućem odnosu Srba i Albanaca.

Kakav je život mladih u Kosovskom Pomoravlju, koji su vaši najveći problemi?

Mladi nisu u fokusu. Mladima se ovde niko ne bavi, niti se trudi da čuje koji su njihovi problemi i želje. Verovatno jer svi misle da mladi žele da odu odavde.

Moje mišljenje je da to nije tačno! Ovde ima mnogo obrazovanih mladih ljudi koji bi umeli da razviju održive projekte koji bi uposlili i mlade i ljude srednjih godina. Međutim, mladima niko ne daje šansu. Niko od nas ne želi da ode odavde, ali se veliki broj onih koji mogu da utiči na odlazak mladih ponaša neodgovorno i sebično.

Mi želimo da ovde gde smo rođeni dobijemo šansu da živimo od svog rada i od svojih ideja.

Ne želimo da zauzmemo ničija mesta, ali mislim da nikome nije cilj da provede život čekajući da se neko smilije da mu da posao ili socijlanu pomoć. Rešenje je usmerevati finansijska sredstva i projekte ka mladima i naravno pratiti njihov rad i rezlutate koje postižu, tako da mora da postoji i ozbiljnija kontrola. Dakle, mladi ne žele da odu – žele šansu da se udružuju i razvijaju svoje ideje van svih političkih i drugih uticajnih krugova.

Kako za sada funkcioniše on-lajn prodavnica „Kupuj sa Kosmeta“, projekat koji je pokrenula Vaša organizacija?

Rekao bih da je „Kupuj sa Kosmeta“ primer za ono o čemu sam govorio kada je u pitanju rešavanje problema nezaposlenosti kod mladih sa KiM. To je projekat koji smo mi imali prilike da razvijemo i predstavimo tržištu i sada imamo jednu od možda najboljih platformi u Srbiji. Naravno, potrebno je još mnogo rada da bi takav projekat bio održiv, ali ključno je da smo na ovaj način razbili „mit o državnom poslu“ koji je kod nas još uvek popularan.

Početak je bio težak, trebalo je organizovati ljude, slanje, pakovanje i što pre poslati porudžbine, a uz najmanje troškove. Za sada postoji veliko intereseovanje kupaca, ali ono što je možda najvažnije dokazali smo da na Kosovu i Metohiji postoji veliki razvojni potencijal i da su sada najpotrebnija pametna ulaganja i širenje kapaciteta.

S obzirom da je ovo prva ovakva prodavnica na Kim, koji su najčešći problemi sa kojima se susrećete?

Zbog specifičnog statusa Kosova i Metohije često se susrećemo sa nejasnim ili neregulisanim zakonskim pitanjima koja regulišu uvoz, izvoz, carinu… Takođe, troškovi slanja i pakovanja su veliki. Trenutno je to jedan od najvećih problema. Zbog toga su i cene proizvoda visoke i često ljudi ne shvataju našu poziciju i kritikuju nas zbog toga.

Kad bismo imali opremu za prizvodnju ambalaže i etiketa znatno bi se smanjile cene proizvoda, a takvo ulaganje otvorilo bi još sigurno 2 radna mesta za nekog ko se bavi dizajnom i štampom, tako da se nadam da ćemo i to regulistai uskoro.

Kako su se pandemija virusa korona i proglašenje vanrednog stanja odrazili na život Srba na Kosovu i Metohiji?

Nikome nije bilo lako bez obzira što smo navikli da živimo u neizvesnoti i da nam je kretanje ograničeno, kao i zalihe hrane, lekova… Za vreme pandemije je sve to bilo izraženije i postojala je nejasna slika u medijima o situaciji na KiM, koja je dodatno doprinosila stvaranju panike.

Naš zadatak kao humanitarne organizacije je bio pomognemo sugrađanima. Shvatili smo da bi bilo najbolje da u toku pandemije radimo zajedno sa nadležnim institucijama kako bismo u najkraćem roku pomogli što većem broju ljudi. Naši ljudi su vredni i preduzimljivi, kad ih pitamo šta ima treba nije im mnogo toga falilo, ali im je najviše značilo baš to – da ih neko pita i da znaju da neko brine o njima. Ovo je za njih ko zna koja vanredna situacija i u manjoj ili većoj meri bili su smireni. Falilo im je da budu uvereni da neće ostati prepušteni sami sebi, da će ih se neko setiti i obilaziti i mi smo se trudili da im u svakom trenutku pokažemo da imaju nas.

H.O. Kosovsko pomoravlje

Bogu hvala, bilo je dosta ljudi koji su želeli da pomognu i koji su se iskreno brinuli kako će se čitava sutiacija odraziti na stanje u srpskim sredinama. Zato smo iskreno zahvalni svim našim donatorima iz zemlje i inostranstva, posebno bratstvu manastira Slanci. Određena količina zaliha pristigla je i pre zatvaranja adm. prelaza, tako da do većih nestašica nije ni dolazilo.

Šta misliš o odnosu Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji?

Što se odnosa Srba i Albanaca tiče, odnosi su dobri ako izuzmemo pojedinačne, ali nažalost ekstremne, slučajeve koji bi se brzo rešili kada bi nadležni bili malo više zainteresovani.

U Kosovskom Pomoravlju uglavnom imamo vrlo korektne i komšijske odnose sa Albancima i naša međusobna svakodnevna saradnja je neophodna. Mislim da je loše što mlađe generacije uključujući i moju, sitemski odrastaju u potpunosti odvojeno, kao dva sveta. To može da bude problem u budućnosti pre svega zbog vrlo loše ili nikakve komunikacije koju možemo da ostvarimo jedni sa drugima, a što su recimo naši roditelji mogli, i pre rata su i radili i živeli zajedno i sa Albancima i sa pripadnicima drugih zajednica.

To nije dobro ni za nas, ni za njih, niti za bilo koga ko planira da ostane ovde. Zbog ovog problema, smatram da je primena dualnog obrazovanja, koje primenjuje osnovna škola „Desanka Maksimović“ iz Kosovske Kamenice jedan od primera koji pokazuje da sva deca na KiM mogu da odrastaju zajedno, da idu zajedno u školu i da žive zajedno i poštuju jedni druge.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian