25 godina od Dejtonskog sporazuma

Danas, kada se obeležava 25 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, međunarodnog akta kojim je bilo predviđeno formiranje Bosne i Hercegovine, u čijem bi se sastavu nalazila dva nezavisna entiteta i koju bi činila tri konstitutivna naroda. Federacija Bosna i Hercegovina (čiji bi sastav činilo muslimansko i hrvatsko stanovništvo) i Repsublika Srpska (Srbi) . Sporazumom su bila garantovana jednaka prava oba entiteta i teritorijalna celina srpskog naroda koji bi živeo u sklopu Bosne i Hercegovine, na teritoriji Republike Srpske. Težnje muslimanskog stanovništva da oforme državu sa centralizovanom vlašću, koja bi bila dominantna kod oba entiteta, pa samim tim bi i muslimansko-hrvatski interesi dominirali nad srpskim, nisu se stišavale. Izvornim Dejtonom, kojim bi oba entiteta dobila jednaka prava i jednaku vlast za svoje konstitutivne narode, narod u Republici Srpskoj dobio bi jednaka prava na samoizražavanje i samoopredeljenje, koje bi bilo jednako bošnjačkim i hrvatskim pravima.

Kada je reč o početnim pretenzijama ka centralizaciji države, Bošnjaci nikada nisu odustali od svoje zamisli, ali je bitno razmotriti kakva je uloga pre svega Visokog predstavnika, a onda i ostalih međunarodnih ogranizacija u odstupanju od izvornog Dejtonskog sporazuma.
Nadležnost Visokog predstavnika, obuhvatala je nadgledanje i sprovođenje aktivnosti koje su predviđene civilnim delom aneksa. On je tokom vršenja svog mandata predsedavao „Zajedničkom civilnom komisijom“ u čijem sastavu su bili politički predstavnici, predstavnik IFOR-a i predstavnici društvenih organizacija koje je Visoki predstavnik odabrao. Nakon 1997. godine, proširen je uticaj Visokog predstavnika “Bonskim ovlašćenjima“. Njegova nadležnost sada je obuhvatala nadgledanje i upravljanje zasedanjem zajedničkih institucija, donošenje vandrednih mera u slučaju da strane ne mogu da se usaglase, nametanje i izmenu zakona . Njegov uticaj je takođe obuhvatao preduzimanje akcija protiv javnih službenika i funkcionera, koji ne prisustvuju sednicama. Bonskim odredbama u ruke Visokog predstavnika stavlja se moć da entitetima oduzima i uskraćuje ovlašćenja, koja su im data izvornim Dejtonskim sporazumom. Na taj način ovlašćnja se sa entiteta prenose na „centralni nivo“. Ovim se krše osnovna načela sporazuma, time mesto zajedničkih organa počinje dobijati oblik centralnih organa, što i jeste bio prvobitni cilj muslimankog naroda, a što je izvorni sporazum trebao da spreči.

Dakle, radom Visokog predstavnika ovako važan sporazum od međunarodnog značaja postaje igračka istaknutih političkih figura i organizacija, sa kojom se povremeno poigraju, onda kada njen sadržaj ide u korist njihovih interesa, a potom je odbace.
Izuzetno važno napomenuti jeste i to da se u jednom od aneksa sporazuma napominje da se osoblje NATO organizacije izuzima iz jurisdikcije sudske vlasti, odnosno zemlje. Postavlja se pitanje da li to zemlju svodi na nivo protektorata i ostavlja je bez elemenata suverenosti, što čini ovaj međunarodni akst sporazumom sa mnogo kontradiktornosti, koji je uticajem moćnih organizacija i ovlašćenjima Visokog predstavnika doživeo reviziju i time zaobišao razlog i suštinu nastanka.

Danas, 25 godina kasnije, jedino se Srbi pozivaju na originalni međunarodni akt, od kojeg je danas malo ostalo. Zbog svega navedenog, pominjanje Dejtona 2, izaziva burne reakcije. Jedno od gorućih spoljnopolitičkih pitanja Republike Srbije, jeste pitanje Kosova. Posle svega što nam je Dejton doneo, posle nepravednih i pravno upitnih potupaka Visokog predstavnika, stranih organizacija, moramo se zapitati šta je to što je naš narod naučio u prošlosti.

Posledica ovoga jeste nefunkcionalna Bosna i Hercegovina, država u kojoj nije moguće doći do političkog konsenzusa za najvažnija pitanja jednog društva. Voljno ili nevoljno, primorana je da se prepusti arbitrarnom odlučivanju Visokog Predstavnika i pojedinih stranih ambasada.
Uzevši sve ove činjenice u obzir, slobodno možemo reći da ne postoji ništa čudno i nejasno u tome što se samo srpska strana poziva na odredbe izvornog dokumenta, dok hrvatska i muslimanska, ohrabrene međunarodnim postupcima, teže izmenama Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Izvor: Dragan Živojinović, Stevan Nedeljković i Milan Krstić (ured). 2016. Dvadeset godina od Dejtonskog sporazuma – trajni mir ili trajni izazov? Beograd: UB Fakultet političkih nauka

Izvor: opseg.rs ; Autor teksta: Anđela Rosić