Ljubitelji ženskog rukometa u Srbiji sigurno znaju ko je Dunja Orlović. Jedan od najboljih pivota u Srbiji, a kruna njene karijere bio je debi za nacionalni tim u prijateljskoj utakmici protiv Kine prošle godine. Od 21. juna, u svoju biografiju ona može da doda još jedno radno mesto: odbornik u Skupštini opštine Inđija. Za godinu dana prešla je put od nezainteresovane osobe za politiku do najaktivnije odbornice u lokalnom parlamentu. U razgovoru sa njom saznajte šta je motiv njenog ulaska u politiku, kako se snalazi u novoj ulozi i šta građani mogu da očekuju od nje.
Mnogi uspešni sportisti nakon završene karijere uđu u političke vode, a ti si to učinila sa 25 godina. Otkud Dunja u tom svetu?
Da ste me pitali pre godinu i po dana da li sebe jednog dana vidim u politici, odgovor bi verovatno bio ne. Moj jedini dodir sa politikom do tada bila je televizija. Tada politiku nisam videla kao nešto veoma važno, i što utiče na živote svih nas.
Pratila sam kako grupa mladih iz moje opštine koristeći društvene mreže na jedan kulturan način ukazuje na probleme u svojoj zajednici. Tad sam se malo zaintersovala, i kada sam dobila poziv da se nađem na listi za lokalne izbore rado sam prihvatila.
Za ovih 11 meseci shvatila sam da politika nije samo ono što gledamo na televiziji, već da kroz nju svaki pojedinac može da unapredi stvari oko sebe.
Šta je glavni motiv tvog ulaska u lokalnu politiku?
S obzirom na to da sam sa rukometom obišla nekoliko zemalja, zapitala sam se: ako tamo mogu stvari da funkcionišu kako treba i da predstavnici građana rade u njihovom interesu, zašto ne bi moglo kod nas?
Više od polovine života sam u sportu, i smatram da svojim znanjem mogu doprinesem u toj oblasti. Inđija dosta ulaže u sport i mlade, što kao profesionalni sportista podržavam. Takođe, smatram da ima mesta da se ta oblast unapredi.
Po mom mišljenju, novac iz budžeta treba raspoređivati drugačije. Ogromna sredstva se izdvajaju za fudbalski klub, a u prvom timu nema mnogo inđijske dece. Prvi zadatak klubova treba da bude razvoj dece, pa tek onda rezultat. Kao odbornica, boriću se da članarima u svim sportskim klubovima bude besplatna, a da deca iz socijalno ugroženih porodica dobijaju opremu.
Vaša odbornička grupa je jedna od najmlađih u Srbiji, ako ne i najmlađa. Smatraš li da je neophodno iskustvo za bavljenje lokalnom politikom?
U svakoj sferi života iskustvo je važno, ali nije presudno. Najvažnije je da želite da stvari oko vas učinite boljim. Još ne poznajemo sve odluke i propise, ali i to će do doći sa vremenom.
Takođe, ljudi koji rukovode Skupštinom su veoma otvoreni, i kad god nam je nešto nejasno, odmah dobijemo odgovor. Na jednoj sednici, zbog greške u softveru jedino nama nije dostavljen materijal za tačku dnevnog reda koja se donosila po hitnom postupku, Predsednik Skupštine je reagovao odmah i na kraju se izvinio zbog greške. Takođe, u nekoliko navrata, funkcioneri koji imaju više staža nego ja godina, su me savetovali oko nekih stvari.
Drago mi je zbog toga, jer moja politika nije da se borim protiv nekoga ili nečega, već za nešto.
Do sada si postavila više od 30 odborničkih pitanja i najaktivnija si od svih pripadnica ženskog pola. Kako nadležni reaguju na to?
Po Poslovmiku su dužni da odgovore na svako od njih, a i da nisu, ne vidim razlog zašto ne bi. To su pitanja koja su u interesu javnosti. Verovatno je nekima nekad teško da odgovore na sva pitanja koje postavimo, ali ih molim da imaju razumevanja jer ih to pitaju građani. Deo njih je želeo da ih ja predstavljam u Skupštini, i moja obaveze je da nadležne pitam ono šta građani žele. Nekad budu zadovoljni odgovorom, nekad ne.
Važno je da vratimo odgovornost u politiku, i da odbornici zaista budu predstavnici građana.
Treba da im budemo na usluzi svakodevno, a ne samo kada je izborna kampanja. Kolege iz odborničke grupe su dosta aktivnije na terenu i u raspravi na sednici. S obzirom da ću zbog povrede na višemesečnu pauzu, građani će imati priliku da me češće sretnu na ulici.
Profesionalni sport zahteva posvećenost. Član si jednog od najboljih ženskih rukometnih klubova u Srbiji. Kako uspevaš da uskladiš obaveze?
Iskreno, ponekad teško, ali šta da se radi. Društvene mreže su veoma dobra stvar. Ne morate otići u neku ulicu da biste uvideli neki problem, dovoljno je da vam građani pošalju fotografiju. Pre svake sednice, putem Instagrama i Fejsbuka građane pitamo šta žele da pitaju nadležne.
U politici vidim dosta sličnosti sa sportom. Možete vi da budete najbolji na svetu, ali ako se ne podredite kolektivu, rezultat će izostati. Tako i u politici. Što nas se više udruži, pre će rezultat doći.
Pojedinac kojeg muči jedan problem ulici teško će uspeti sam da se reši. Ali ako se okupi njih 20, pa se jave nama, a mi to iznesemo na Skupštini, šansa se drastično povećava.
Za kraj, šta građani Inđije mogu da očekuju od Dunje u naredne tri i po godine?
Mogu da očekuju da ću uvek biti otvorena za sve njih i da mogu da mi se obrate za problem koji ih muči. Naravno, tu sam da saslušam svaku njihovu ideju. Trudiću se da opravdam njihovo poverenje, i da pokušam da unapredim funkcionisanje sporta u opštini. Naravno, to ne znači da ću se baviti samo time.
Uvek će moći da me zaustave na ulici. Da li ću znati odgovor na svako njihovo pitanje? Sigurno ne. Ono šta mogu da tvrdim, i da im obećam, jeste da ću ih uvek saslušati.
Serbian