Jelena Vujanović: Lažni autoriteti i potrošeni humor ne mogu da pokrenu ljude

Protesti “Jedan od pet miliona”, najmasovniji u prethodnih dvadeset godina, po oceni mnogih,  davali su mnogo nade da će nezadvoljstvo građana, upravo zbog njihove brojnosti na ulicama dovesti do promene. Zašto je ta promena izostala pitali smo, među mnogima, i one koji su učestvovali u organizaciji protesta. Jedna od njih je i Jelena Vujanović, koja je na šetnjama govorila kao doktorantkinja Fakulteta političkih nauka, a u međuvremenu je svoj aktivizam usmerila na osnivanje portala Pokreni.rs. 

Izvor: Talas.rs, Autor intervjua: Aleksandra Popović

Kako danas, posle dve godine, vidiš sudbinu protesta „Jedan od pet miliona“ – koja su bila tvoja lična očekivanja od protesta i da li su ona ispunjena?

Po prirodi sam optimista i neko ko ne ume da sedi i posmatra stvari sa strane.

Smatram da sve što je u nekom trenutku uspelo da probudi ljude i da ih pokrene sa mrtve tačke ne možemo smatrati promašajem.

Ako ništa drugo, naučila sam nešto iz svega toga i upoznala mnogo divnih ljudi govoreći na protestima širom Srbije.

Da li je vredelo trošiti dane i sate na sve to? Iz ove perspektive bih možda rekla da nije, ali znam da bih sutra isto ponovila.

Da li ostaje žal što protesti nisu doveli do promene vlasti? Nisam očekivala da će se to desiti tako lako, ali verovala sam da ta probuđena energija može da se kanališe i u više pametnih koraka dovede do boljih izbornih uslova i do mogućnosti da se vlasti parira na izborima. Do tih nekoliko pametnih koraka nikada nije došlo.

Kako bi ocenila reakciju vlasti na proteste „Jedan od pet miliona“, da li se tada nešto promenilo u njihovom odnosu prema građanima i u kom pravcu?

U određenom periodu delovalo je da su protesti iznenadili vladajući režim i greške koje su činili dodatno su podgrevale atmosferu i davale naročit „hajp“ na društvenim mrežama. Pozivi na protest bukvalno su se sami pravili na osnovu njihovih izjava i poteza. I spontani protesti koji su se desili letos zbog uvođenja novih mera protiv širenja korone pokazali su da ova vlast nije imuna na pritisak. Ali su i jedni i drugi pokazali da je Vučićev krizni PR još uvek nenadmašan.

Opoziciona javnost treba prestati da se zadovoljava potrošenim humorom iza koga stoji potpuna bezidejnost i lažnim autoritetima iz kruga dvojke.

Protiv mašinerije se ne možemo baš boriti tvitovima o Vučićevom psihičkom stanju. Potrebne su realne ideje, resursi, kvalitetni i neistrošeni ljudi i dobra organizacija.

Protesti „Jedan od pet miliona“ su bili masovno posećeni i to je davalo nadu da mogu da dovedu do promene. Ipak do toga nije došlo a brojna su nagađanja i teze zašto. Vidiš li ti šta bi moglo biti među razlozima za izostanak te promene i da li je uopšte bilo realno očekivati da će se vlast predati usled protesta? 

Kao i u životu, i u politici smo skloni da tražimo krivce u drugima jer je to lakše nego da priznamo da ili mi nismo bili dovoljno zreli ili situacija nije bila dovoljno zrela za promene.

Možda je ovo što ću reći naknadna pamet ali spoj nezrelosti opozicije, javnih ličnosti koje su ptopuno “operisane” od realpolitike i studenata koji su uzeli prevelik teret i pritisak javnosti, iz čega je proizašao istovremeno i strah i preteran osjećaj bitnosti, nije mogao dalje od onog što je urađeno. Da li je urađeno malo? Sa onim sa čim se raspolagalo i u datim uslovima urađeno je mnogo. Da li je moglo bolje i pametnije? Moglo je.

Činjenica je da nas je protest sve na neki način zadesio, ali politika je umetnost igranja u uslovima koji te zadese. Od lidera očekujemo da nas vode kroz te uslove, a ne da kukaju na njih.

Od lidera očekujemo da imaju plan, a ne da neplanski blokiraju raskrsnice. Od lidera očekujemo da donose odluke, a ne da ih traže na tviteru. Od lidera očekujemo da bolje od nas procenjuju situaciju, a ne da 13. aprila pozivamo na dan D, a onda dobijemo ispraznu šetnju i govore potrošenih političara poput Tadića

Da, i ja lično svakako snosim deo odgovornosti i sve ovo je možda naknadna pamet, ali s obzirom na vreme utrošeno na organizaciju, komunikaciju i govore, na tu naknadnu pamet imam pravo.

Da li je bojkot izbora posledica protesta? Koliko je takav pristup (protesti, bojkot) relevantan u kontekstu dolazećih izbora 2022?  

Ne znam da li sam se ja zasitila politike u Srbiji ili je scena ovde stvarno postala toliko dosadna da ne znam kako opozicija planira da motiviše ljude i podigne atmosferu u narednom periodu.

Deluje mi da je sva priča o tome da bojkot nije odustajanje i da će to biti aktivni bojkot ostala da lebdi u vazduhu. Ne kažem da je bojkot sam po sebi bio loš izbor, ali su opozicioni akteri sopstvenim potezima doveli do toga da bojkot u jednom trenutku postane jedini mogući izbor, a kada je to postao nisu ga izneli do kraja, ni strateški ni komunikaciono, niti je zadržan bilo kakav privid jedinstva.

Naravno, nikada nije sve tako crno.

Što pre politički akteri shvate da treba da grade ljude, a ne lajkove pre će moći da izađu na crtu Vučiću.

Autor intervjua: Aleksandra Popović

Izvor: Talas.rs