fbpx

Afera ikona iliti slon u diplomatskoj staklari

Diplomatski rat oko ikone Svetog Nikole koju je predsedavajući predsedništva BiH Milorad Dodik poklonio (pa je dobio nazad) ministru inostranih poslova Sergeju Lavrovu ne jenjava. Potvrđuje se istorijska teza da se svaka muva sa Balkana u slobodnom letu preobražva u magarca kada se domogne granica anglo-germanske Evrope.

Na početku treba istaći da je povod za izbijanje incidenta došao isključivo sa strane Milorada Dodika kome nije bilo dovoljno da predstavi ikonu kao rusko kulturno dobro staro nekoliko vekova, nego je uzeo za shodno da podvuče da je ikona iz Luganska (s teritorije gde se vodi građanski rat). Rusko ministarstvo je taj vruć krompir moralo da vrati pošiljaocu.
Ne samo to, već je novinska agencija RS SRNA profesionalnim fotoaparatom visoke rezolucije slikala pečat na ikoni na kome se jasno vidi žig Ukrajinske Sovjetske Socijalističke Republike. Komični su kasniji navodi sa RTS-a gde se koriste formulacije poput: „bosanski mediji su preneli“ i „ako se dokaže poreklo ikone“ – RTRS nije bosanski medij, a poreklo je dokazano grbom koji je isti okačio na internet u najsitnijim detaljima.

Ko je Miloradu Dodiku mudro savetovao da namerno istakne da ruskom ministru poklanja ikonu sa ukrajinskim grbom, dok Rusija pokušava da dokaže celom zapadnom svetu kako ona ne vodi rat protiv Ukrajine, ostaje nepoznanica, ali se nadam da će dotična persona dobiti orden od ukrajinske obaveštajne službe, jer ga je dobrano zaslužila. Kao što Rusi nisu veći Srbi od Srba, tako ni srpski predstavnici ne bi trebalo da izigravaju ruske nacionaliste. Zasigurno je izostanak priznanja Donjecke i Luganske Narodne Republike od strane Rusije dovoljan indikator po ovom pitanju.
Nešto što je mnogo bitnije od povoda, i ovog republikansko-srpskog diplomatskog slona u staklari, jeste spisak učesnika u ovoj aferi. Prvo je reagovala ambasada Ukrajine u BiH, i to dva dana nakon što je RTRS okačila fotografiju podarene ikone sa teritorije Ukrajine. Nimalo ne treba potcenjivati upućenost Ukrajinaca na Balkanu, jer u ukrajinskoj ambasadi u Beogradu kao i na smeru za ukrajinski jezik na Filološkom fakultetu Beogradskog univerziteta sede ljudi koji su jarki pobornici ukrajinskog šovinizma (čiji je pandan crnogorski šovinizam režima Đukanovića), a pritom savršeno vladaju srpskim jezikom.

Apelu ukrajinske ambasade pridružili su se oba predstavnika Bošnjaka u BiH, Komšić i Džaferović (nije greška u kucanju jer su obojica izabrani glasovima Bošnjaka), kao i predstavnici zapadnih struktura u BiH. Zatim američko-evropski zvaničnici, i razne medijske strukture – od vahabitske Al-Džazire do britanskog BBC-a.

Uz novu Bajdenovu administraciju vraća se stara balkanska politika – izgradnja nezavisnosti Kosova bez kompenzacije Srbiji, a zatim i centralizacija BiH. Zato se za malecnu ikonu Svetog Nikole zakačilo ovoliko svetskih aktera, kao da je u pitanju čin Gavrila Principa. Da bi žurka bila veselija, a bruka veća, ikonu je krenula da svojata i raskolnička Pravoslavna crkva Ukrajine (dogovorena u Vašingtonu, parafirana u Stambolu), za koju RTS neutralno kaže „da se odovojila od Ruske crkve“.

Možemo reći da je kolektivni Zapad, koji pobedom Bajdena uveliko zbija redove, nadigrao rusko-srpsku diplomatiju u ovoj konkretnoj epizodi, jer je bojkot bošnjačkog predstavnika i Komšića, koji tumači ulogu predstavnika hrvatskog naroda u BiH, poseti Lavrova, samo dobio potvrdu kroz „genijalni“ potez simpatičnog estradnog predsedavajućeg Dodika.

U odsudnom periodu koji za srpski narod sledi, predstavljaju ga opasno relaksirani diletanti koji izgleda ne umeju da razlikuju predizbornu kampanju u svadbarskoj šatri od istančanih diplomatskih manevara. Neka nam je Sveti Nikola sa ikone u pomoći, jer Dodik neće moći da zavrne grejanje Briselu i Vašingtonu, kao što je osiono pretio da će učiniti nakon poraza na lokalnim izborima u Banjoj Luci.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian