Na severu naše zemlje, u ravnici prepunoj plodonosnih polja, bezgraničnog pogleda, bezbroj pruga od kojih mnoge više nikuda ne vode ne nailazimo na velika društvena talasanja i odjeke. Ljudi su ovde, kao i u svakom drugom delu naše zemlje dobri domaćini širokog srca, ali po pitanju društvenih dešavanja su poput bilo koje ravničarske reke. Kada se i nešto dogodi, poput kakvog većeg broda, voda se nakratko zatalasa, brod nestane i sve bude kao pre. Možda je i tako bolje, ko zna. Nije uvek bilo tako, ali o toj temi neki drugi put.
Kroz ovaj tekst ću se držati primera vode, jer za mene, a verujem i mnoge druge ljude ona simboliše izvor života. I neću pisati o čuvenoj zrenjaninskoj vodi, i to je tema sama za sebe pa ću je ostaviti za neko drugo pisanje.
No, da se dotaknemo suštine konačno. Kada je voda čista, bila ona planinska ili ravničarska, talasala se ili ne ona je izvor života. Čak i kada se naprasno zagadi postoji mogućnost da se u nekom brzom roku očisti i ponovo stavi u službu života. Međutim kada se sistemski, decenijama zagađuje i ubija život u njoj pitanje je da li će se ikada taj život u njoj pojaviti opet. Možda i hoće, ako od reke ne nastane bara koju će neko isušiti, a mislim da se naše društvo polako pretvara u baru, sa ciljem da je neko u određenom trenutku isuši i iskoristi za lične potrebe ne mareći za život koji je nekad bio u njoj, naročito dok je to bila bistra reka.
Pre nekoliko dana tokom mirne banatske noći u naselju koje je pretežno mirno se desio incident, ja bih rekao samo simptom našeg društva, u kome je nekolicina lica, pretpostavka mlađih, uništilo desetak automobila koji su bili parkirani u okolini zgrada. Za to sam čuo sa čitavim jednim danom zakašnjenja i to putem nekoliko lokalnih internet portala koji su vrlo skromno ovu vest preneli, bez ikakvog zalaženja u suštinu problema i bilo kakve vrste ili pokušaja novinarskog istraživanja. Kao kada brod prođe Begejom, po koji talas udari u obalu i onda se potom sve smiri.
Moje pitanje se ne odnosi na to ko je to počinio, već zašto, kojim motivima?
Svedoci smo stvaranja mnogih filmova i serija u poslednje vreme od kojih su mnogi zaista popularni među mladima, a epizoda jedne od tih serija se par večeri pre pomenutog incidenta emitovala na Javnom servisu u večernjem terminu. Gle čuda u jednoj od scena je grupa maloletnika prvo ubila svog staratelja, prvog komšiju, potom su razlupali nekoliko vozila, napali policiju i potom uhapšeni. Valjda su autori ovog dela hteli da predstave maloletnike kao lica koja sebe u toj sceni smatraju sebe nedodirljivim i dovoljno buntovnim da „zavode red“ u svom naselju.
Obzirom da je to sloboda stvaralaštva i da je u filmskoj umetnosti sve dozvoljeno to ne bi bio problem sam po sebi da gledaoci nisu dobili povratnu informaciju zašto je to loše i koje su posledice takvog ponašanja. Umesto toga dobili smo sličnu scenu u realnom životu koja je napravila i realan problem. Nažalost pod uticajem rijaliti programa mladi su pod udarom propagande koja za posledicu dovodi do porasta vršnjačkog nasilja, kako psihičkog tako i psihičkog, takođe dovodi do menjanja rečnika mladih i smanjenja fonda reči, odnosno uprošćavanja i upropašćavanja govora. I sve to ne bi bilo toliko tužno da se sve suprotno od toga naziva u najmanju ruku nepopularnim ponašanjem, odnosno nije šablonsko i samim tim se takvo ponašanje pojedinaca osuđuje od strane vršnjaka. Ne želim da ulazim ovaj put u to ko je i na koji način srušio obrazovni sistem ove zemlje, ali izgleda da je na dobrom putu da uspe.
Da li neko lomi i uništava tuđu ili javnu površinu iz svog ličnog hira, omalovažava i na bilo koji način maltretira drugog sve pada u vodu onog trenutka kada se u kafani u tri sata iza ponoći pod dejstvom alkohola pogodi svaka druga strofa neke pesme koja u svojoj sadržini sadrži, za naš narod značajnu, reč „ Kosovo“. Pritom da isti verovatno ne zna ni jednu nekomercijalnu kosovsku pesmu, pesme koje u sebi i čuvaju taj veliki zavet, Zavet kosovskih junaka.
Hoću da kažem da nam se servira jeftini nacionalizam i lažni patriotizam da kao loša fasada zavara sve naše nedostatke.
A pod udarom vetra severca padaju loše fasade i pokazuju ono što je ispod, što je istinsko, ono gde nema prevare, a to je život.
Život nije jedna na silu pročitana lektira, pogledanih stotinu filmova za koje smatramo da su dobri, život nije rušenje i uništavanje tuđeg života, snova pa i imovine, a nije ni lažni nacionalizam. Život je ono što stvaramo, što ostane iza nas.
Zato hajde da se potrudimo da iza nas ostane zdravo društvo, kao najčistija reka, u kojoj su sve mogućnosti otvorene i gde je sloboda onako velika kao što je stari alas na svom čamcu vidi i oseti. Znam da je moguće, zato se brinem i borim, život teče, a ne stoji kao bara.
Dejan Janjić, Visoka zdravstvena škola
Naslovna foto: Mudrac.com
Serbian