fbpx

Društvene mreže i cenzura

Trenutno su aktuelna dve virtuelne invazije – mim desant na Tviter, i iskrcavanje dela srpskih nacionalista na VKontakte (u prevodu na srpski „U kontaktu“). Mimeri pokušavaju da preotmu srpski segment Tvitera od liberala, dok se nacionalisti sele na VK ne bi li našli utočište od cenzure na socijalnim mrežama u vlasništvu zapadnih korporacija.

Pre nego što odgovorimo na pitanje da li će ova dva ambiciozna poduhvata biti uspešna treba da definišemo šta se pod uspehom u ovoj situaciji podrazumeva. Mimeri imaju jasan cilj – preneti kvalitetan satirični sadržaj na teren kojim dominiraju upravo oni koji i jesu predmet njihove smehotresne sprdnje. Pošto mimeri uživaju u provokacijama, a na taj način mogu i doći do novog materijala, njihova zamisao ima dobre izglede da se ostvari.

Cenzura na tviteru

Polazimo od pretpostavke da mimeri nemaju nameru da na Tviter zaista dovuku armiju srpskih desničara, jer je to znatno teže uraditi zbog formata same te mreže. Tviter predstavlja bezlični forum za najbanalnije šerovanje informacija i za neizbežnu pljuvačinu u komentarima.

U stvari, Tviter zaista i jeste skučeni ring u kojem učesnici gađaju jedan drugog jednostranim linkovima – neka najbolje jednoumlje pobedi!

To nije mesto gde jedna osoba može težiti da predstavi celog sebe, naravno svako predstavljenje je redukcija stvarnosti. U tome Fejsbuk prednjači ne samo nad Tviterom, već i u odnosu na Instagram. Na Instagramu predstavlja se samo fasada osobe, zato on i služi prvenstveno za muvanje i uletanje sa direktnim porukama kvaliteta počevši od Baš debilno, do Može da prođe.

Tviter funkcioniše na istom nivou samo što su u pitanju politički stavovi, te umesto Instagrama gde svaki post kliče: „Jao što sam lep/a, a i zanimljiv/a, nisam kao drugi/e!“; na Tviteru svaka objava jednoličnim robotskim tonom prenosi poruku: „Dobar dan, ja sam liberal/konzervativac“. Ponekad se kao alternativa spominje i ruski Telegram. To nije društvena mreža u pravom smislu, pre svega je mesindžer za dopisivanje u kome se još mogu čitati objave već popularnih i etabliranih javnih ličnosti, opet uglavnom za rusko govorno područje.
Dok će mimeri svakako dobiti hrpu novog materijala za rasturanje liberalne Srbije, Tviter će i dalje ostati površna platforma za srpske liberale koji se tamo osećaju komotnije jer su u većini, podalje od onog naroda na Fejsbuku. Srpski nacionalisti su kao i uvek sebi zacrtali previsok cilj – prevesti desničare na VK koji je jedino interesantan ljudima sa ruskog govornog područja.

Da li će desničari preći na VK?

Pod tim se podrazumeva da VK nema tu kulturnu privlačnost i osećaj umreženosti sa čitavim svetom kao njegov konkurent. Pošto Srbi uglavnom ne znaju ruski, a Rusi uglavnom ne znaju nijedan jezik osim ruskog, ta komunikacija neće biti privlačna ni jednoj ni drugoj strani.
Čak i ako bi nacionalisti u svojoj ideji uspeli i preveli sve Srbe kroz rasečeno uzburkano Crveno more i pravo u toplo naručje VK to bi značilo da je stvoren neki izolovani svet u kome žive samo desničari, koji kače desničarske stvari, lajkuju desničarske stvari i šeruju desničarske stvari. Pošto bi i komentari i reakcije bili 100% desničarski, izgubio bi se i privid realnog srpskog društva u kome istorijski postoje različite struje mišljenja.

Fejsbuk sigurno ne predstavlja popis nijednog društva, pa ni srpskog. Većina „običnog sveta“ ne sedi na internetu i ne vapi za razmenom mišljenja, kao što ni saloni 19. veka nisu bili puni „naroda“. Međutim, na Fejsbuku se okuplja celokupna srpska kulturna i intelektualna scena, osim liberalnih ekstremista koji su se zaključali na Tviteru. Zašto bi se sad i desničari odjedanput segregirali od sopstvenog društva u kome čine većinu i osamili na slabo posećenoj mreži?

Zašto smo na društvenim mrežama?

Možda je došlo vreme da postavimo sebi pitanje zašto smo uopšte ovde, na društvenim mrežama? Najveću korist one daju ljudima koji su društveno aktivni, koji nastupaju sa određenih pozicija, imaju karijere, objavljuju radove u javnosti. Fejsbuk je način da se takav čovek predstavi svojoj potencijalnoj publici, da pokaže i neke druge intelektualne delove svoje ličnosti, koja se možda ne vidi u publicističkim člancima ili naučnim radovima.

Cenzura tu može biti i od koristi jer privlači više pažnje na autora nego što ga sputava da iznosi svoje mišljenje. Cenzura dokazuje da su vaši stavovi provokativni, da su antisistemski, ona podvlači njihovu privlačnost, o njima se kasnije priča danima. Mim stranice su upravo na tome izgradile svoju popularnost. Uostalom, cenzura nas podseća na to protiv kakvog sveta se borimo, sveta korporativne diktature i tehnokratije. Ove lekcije nisu na odmet. A ako i kada VK postane novi trend svi ćemo svakako biti tamo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian