fbpx

Nemamo luksuz da se ne slažemo oko čistog vazduha i vode – Andrej Bojić, bivši šef kabineta i specijalni savetnik u Ministarstvu zaštite životne sredine

Andrej Bojić, potpredsednik COP26 UNFCCC, bivši šef kabineta i specijalni savetnik u Ministarstvu zaštite životne sredine govorio je za EkoNEC o važnim pitanjima koja se tiču ekologije i ekološke politike u Srbiji i svetu u doba korone.

S obzirom da ste do 29. oktobra 2020. godine bili šef kabineta ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana i da ste uz njega mogli najbolje da sagledate aktuelno stanje životne sredine u Republici Srbiji, recite nam koji su Vaši utisci sadašnjeg stanja životne sredine?

Stanje u oblasti zaštite životne sredine nije dobro, ali je daleko od onog kako pojedini pokušavaju da ga predstave, kada kažu da živimo u najzagađenijoj zemlji na svetu, u najzagađenijem gradu i slično. Ima puno problema koji su posledica brojnih neurađenih stvari u prošlosti, posledica savremenog razvoja.

Međutim, svaki problem ima i svoje rešenje. Ne treba da izmišljamo toplu vodu da bismo popravili stanje u ovoj oblasti.

Dovoljno je samo da vidimo šta su razvijene zemlje uradile i da njihova rešenja prilagodimo našim potrebama i mogućnostima i imaćemo rezultate.

EKONEC klub čitalacaFoto: Lična arhiva Andreja Bojića

EKONEC klub čitalaca

Verovatno ste i sami pročitali, šta su dosadašnji učesnici serijala „Ekološki intervjui u doba korone“ iznosili kao ocenu rada administracije Ministarstva zaštite životne sredine, čiji ste i Vi bili jedan od važnih članova. Sumirajte nam najvažnije rezultate rada administracije ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana.

Kada obavljate poslove koji su od opšteg interesa uvek morate voditi računa šta će o tom poslu reći oni u čijem interesu ga obavljate. Međutim, kada je reč o životnoj sredini to je još teže, jer se poslovi u ovoj oblasti obavljaju, hteli mi to ili ne, isključivo u interesu svih nas kao građana, bez obzira na starosnu dob, pol, veru, religiju ili političku partiju kojoj pripadamo.

Nikada neću zaboraviti jednu skupštinsku raspravu sa predstavnicima opozicije kada je jedna narodna poslanica rekla da mi iz Vlade ne možemo da se slažemo sa njima, jer su oni opozicija i da nije normalno da se slažemo.

U ovoj oblasti, mi nemamo luksuz da se svi ne složimo oko toga da moramo imati čist vazduh, zdravu vodu za piće, plodnu zemlju ili ekološki održivu industriju i privredu.

Upravo mislim da su to bili najvažniji rezultati prethodne administracije. Posle određenog broja godina postignut je konsenzus da zaštita životne sredine mora postojati, da se o njoj mora pričati i da se njome moramo baviti ili će se ona u suprotnom baviti nama, a to uvek mnogo više košta. Zato je od velike važnosti što je prethodna Vlada formirala, a aktuelna Vlada zadržala, posebno i samostalno Ministarstvo zaštite životne sredine.

Konkretni, svakodnevni rezultati, oni koji su najbrže vidljivi su brojni i ja bih istakao samo neke kao što su rešavanje problema nelegalnog zbrinjavanja opasnog otpada, rešavanje pitanja istorijskog otpada u brojnim propalim firmama u našoj zemlji, pokretanje akcije pošumljavanja, uvođenje podsticaja za nabavku električnih i hibridnih automobila, izrada preko 40 projekata za postrojenja za preradu otpadnih voda i njihova izgradnja, sanacija postojećih i izgradnja novih deponija, završetak pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 u procesu evropskih integracija, itd.

Radili ste aktivno u vreme pandemije, da li je uticala, usporila ili onemogućila obavljanje Vaših profesionalnih obaveza?

Pandemija virusa KOVID19 je nema sumnje najveći izazov savremenog sveta, kako u zdravstvenom, tako i u ekonomskom, političkom, društvenom, pa i u poslovnom smislu. Svakako da je značajno uticala i na rad državne uprave. Obustavljeni su sastanci uživo, putovanja, rad sa strankama na način kako smo to navikli. Ipak posao nije stao. Potrebe nisu nestale. Konkretno, mi smo u uslovima ograničenog kretanja, rada od kuće i svakodnevnog desetkovanja zdravih ljudi usled oboljenja, morali da organizujemo rad administracije da se sve to ne vidi spolja i da posao ne stane. Nije nam bilo teško jer smo uz pomoć vrhunskih IT stručnjaka u Ministarstvu dobar deo procesa unutar kuće u prethodnom, mirnom, periodu digitalizovali.

Nasuprot nekim očekivanjima da će se u uslovima pandemije posao smanjiti, mi smo imali drastično povećanje pojedinih aktivnosti. Primera radi, samo broj izdatih dozvola za biocidne proizvode i hemikalije za prva dva meseca pandemije je prevazišao godišnji broj dozvola. Normalno da je akcenat bio stavljen na te kapacitete i ovom prilikom želim da se zahvalim koleginicama i kolegama iz Ministarstva koji su uložili nadljudske napore da naša zemlja ima dovoljan broj ispravnih, bezbednih i legalnih sredstava za dezinfekciju u vreme kada su mnoge veće zemlje od naše ostajale bez njih.

EKONEC klub čitalacaFoto: Lična arhiva Andreja Bojića

EKONEC klub čitalaca

U decembru 2019. godine izabrani ste za potpredsednika UN FCCC COP 26 (Konferencija Ujedinjenih nacija o promeni klime), pa nam recite koliko smo mi u Srbiji svesni značaja koji nam je tad ukazan, kao i da li uopšte razumemo šta znače naše obaveze smanjenja emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte koji doprinose globalnom zagrevanju?

Nažalost, lično mislim da nismo dovoljno svesni ni tog značaja, ali ni toga koliko je pitanje klimatskih promena važno za savremni svet i za pojedinačne države.

Više nema sumnje da su klimatske promene najvažniji izazov veka u kojem živimo. Ova pandemija je to samo potvrdila. Da li neko misli da prolećne temperature u decembru nemaju nikakav uticaj na prirodu? Da li još neko sumnja da brutalna količina štetnih gasova koju su ljudi ispustili u atmosferu u prethodnih sto godina i koju svakodnevno povećavamo nema uticaj na živi svet na zemlji?

Ljudi su samo jedni od stanovnika ove Planete, a ipak mi silujemo ovu Planetu i nastavljamo to da radimo. Planeta će nam sve to vratiti, da li kroz poplave, požare, pandemije, cunamije, tajfune, zemljotrese, manje je važno, ali je svakako podjednako opasno po opstanak sveta kakav mi poznajemo. Iz ovih razloga neke od najrazvijenijih zemalja na svetu, ovde pre svega mislim na Nemačku, Veliku Britaniju, Francusku, Rusiju, od nedavno i Kinu, a kao što vidimo ponovo i Ameriku, počele su da unutar svojih administracija izgrađuju kapacitete za klimatsku diplomatiju, odnosno za vođenje spoljne politike kroz prizmu klimatskih promena.

Okvirna konvencija UN o promeni klime (UNFCCC) je noseći stub tih aktivnosti na svetskom nivou, a Konferencija strana potpisnica Konvencije (COP) uz Ekonomski forum u Davosu, jedina svetska godišnja konferencija koja okuplja sve političke, ekonomske i naučne lidere iz celog sveta. Sledeći COP u Glazgovu će po mišljenju mnogih biti jedna od četiri najvažnije konferencije u celom UNFCCC procesu, posle Rija 1992, Kjota 1997 i Pariza 2015. godine.

Važno je da Srbija bude deo celog procesa, a još je važnije da kroz ulogu jednog od potpredsednika Konferencije daje impuls celoj saradnji na globalnom i regionalnom nivou i to je upravo ono što mi i radimo.

Ponosan sam što je Srbija u prethodnom periodu dobila mesto potpredsednika u najvažnijoj Konferenciji o klimatskim promenama na svetskom nivou, ali i mesto potpredsednika u Skupštini Ujedinjenih nacija o zaštiti životne sredine (UNEA5) čime smo dokazali da i male zemlje poput naše aktivnim pristupom i dobrom diplomatijom mogu izgraditi svoj položaj u međunarodnim odnosima.

EKONEC klub čitalacaFoto: Lična arhiva Andreja Bojića

EKONEC klub čitalaca

Učestvovali ste kao nacionalni direktor na realizaciji projekta „Priprema izveštaja prema okvirnoj Konvenciji o promeni klime“. Koliko će tim projektom biti pripremljene mere i alati za borbu protiv klimatskih promena i ublažavanje njihovih posledica u Srbiji?

Priprema i podnošenje redovnih izveštaja prema UNFCCC je obaveza svake zemlje koja je potpisala konvenciju. Mi možemo da se pohvalimo da kao zemlja uz veliku pomoć domaćih stručnjaka i podršku stranih eksperata iz Evropske unije redovno ispunjavamo tu svoju obavezu. Da to nije ni malo jednostavan posao možda govori podatak da je Rusija svoj prvi izveštaj predala početkom 2020. godine. Mi završavamo naš drugi dopunjeni izveštaj i Treću nacionalnu komunikaciju. Mere i alati za mitigaciju i adaptaciju na klimatske promene u Srbiji će biti opredeljene jednim drugim aktom koji se zove Strategija niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom koji se takođe, završava i on će pokazati troškove i dobiti šta svaki sektor u državi mora da uradi da bi se postigli zacrtani ciljevi na nacionalnom, a time i na globalnom nivou.

Od presudnog značaja je to što je pre nekoliko nedelja podrška za ovo došla i sa najvišeg političkog nivoa u zemlji. Kao što znate, predsednik Vučić je na Klimatskom samitu u decembru objavio da će Srbija do 2050. godine postati klimatski neutralna zemlja.

Koliko god neki mislili da je to samo fraza, za nas koji se bavimo ovim poslom to je izuzetno važna politička podrška, jer nam daje snagu, ali i nadu da će pitanje klimatskih promena postati jedan od državnih prioriteta kojim ćemo se baviti na najvišem političkom nivou. Ako znamo koliki je ekonomski i politički značaj tog pitanja onda je to sasvim razumljivo.
Lično se nadam da ćemo u narednom periodu i mi kao zemlja moći da se pohvalimo da na najvišem nivou imamo grupu stručnjaka koja se bavi klimatskim promenama.

EKONEC klub čitalacaFoto: Lična arhiva Andreja Bojića

EKONEC klub čitalaca

Bili ste član Radne grupe za sistemsko rešavanje pitanja zagađenja vazduha koju je Vlada Republike Srbije formirala početkom januara 2020. godine. Javnost je uglavnom bila uskraćena za informacije o njenom radu, pa Vas pitam šta mislite da li je priča o kvalitetu vazduha životno ili političko pitanje?

Svako pitanje zaštite životne sredine je i životno i političko pitanje. Životno, jer se tiče svih nas, a političko, jer je politika još uvek najdelotvorniji mehanizam regulisanja pitanja u društvu.

Kvalitet vazduha je pitanje koje uz kvalitet vode i zemljišta predstavlja stub svake politike zaštite životne sredine i njegovo prošlogodišnje anticipiranje u našoj javnosti nije nikakva novost.

Lično smatram da smo malo i zakasnili u obraćanju pažnje na taj problem koji je star nekoliko decenija. Velika Britanija se njime bavi od pedesetih godina prošlog veka i čuvenog Velikog Londonskog smoga, Evropska Unija intezivno od dvehiljaditih godina, Kina od početka prošle decenije, itd.
Dobro je da se i u našoj javnosti, ali i stručnoj, naučnoj i političkoj zajednici pokrenula diskusija o njemu. Ipak, moram da istaknem da se proteklih godinu dana često manipulisalo ovim pitanjem, neretko ne baš sa plemenitim motivima. Neki su ovo životno i političko pitanje pokušali da svedu na politikanstvo što nikako nije dobro.

Tvrdnje da je Beograd najzagađeniji grad na svetu jednostavno nisu tačne. Dovoljno je samo ući u metodologiju formulisanja takvih tvrdnji i videćemo da one nisu održive. Ne može grad od dva miliona stanovnika sa Avalom, Kosmajem, Košutnjakom, Kalemegdanom biti zagađeniji od grada sa dvadeset, trideset, pedeset miliona stanovnika bez brda i planine. Jednostavno nije logično. Ali, to nikako ne sme da posluži za relativizaciju problema nedovoljno dobrog kvaliteta vazduha koji postoji u pojedinim gradovima naše zemlje i svi moramo ozbiljno da se potrudimo da vazduh koji dišemo učinimo boljim.

Kao i u svakom pitanju zaštite ili što bi rekao jedan naš kolega „odbrane” životne sredine, moramo krenuti od nas kao pojedinaca, a onda istrajavati i u zahtevu da nas i država zaštiti od prljavih energenata i tehnologija.

Prethodnih meseci se po Srbiji sadilo drveće više nego u protekle tri decenije, da li su te sadnje slučajnost ili rezultat rada bivše administracije Ministarstva zaštite životne sredine? Šta vi mislite o pošumljavanju?

Prethodni ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je imao jednu odličnu poruku koja je glasila da je „pošumljavanje najjeftiniji, najefikasniji i najjednostavniji način borbe protiv klimatskih promena.” To je zaista tako. Pošumljavanje mora biti masovno i stalno. Ako svaka zemlja na svetu usvoji taj pristup ima nade da pokrpimo rupe koje smo stvorili u Ozonskom omotaču. Zato je za svaku pohvalu inicijativa i podrška Ministarstva da se od 2018. godine finansiraju projekti pošumljavanja u našim gradovima.

Da ne bude da sam hvalim administraciju kojoj sam pripadao, kao građanina i ekologa raduje me činjenica da iako je došlo do promene na čelu Ministarstva zaštite životne sredine nije se odustalo od ove važne i plemenite aktivnosti, a nova ministarka Irena Vujović je najavila i neke druge pozitivne mere kao što su podsticaji za zamenu kotlova na čvrsta goriva za građane i lokalne samouprave.

EKONEC klub čitalacaFoto: Lična arhiva Andreja Bojića

EKONEC klub čitalaca

Kada je reč o „zelenoj“ ekonomiji, valja podsetiti da su uz Privrednu komoru Srbije, Ministarstvo zaštite životne sredine i bivši ministar Goran Trivan, bar na rečima, bili njeni najveći promoteri.Kažite mi koliko je primena cirkularne, „zelene“ ekonomije, ključna za unapređenje životne sredine i stvaranje zdravog i uspešnog društva?

„Zelena“ ili cirkularna ekonomija, pa čak i „plava“ ekonomija u nekim delovima sveta predstavljaju potpuno novi pristup ekonomskom razvoju država i društva. Mene kao ekologa, iskreno raduje i sama pomisao da su pojedine zemlje, ili pak pojedini delovi privreda pojedinih zemalja voljni i u stanju da pređu na ekološki održive načine proizvodnje i poslovanja.
Princip cirkularne ekonomije, najjednostavnije rečeno, predstavlja ništa drugo do povratak čoveka u ranije odnose saradnje sa prirodom koji su vodili računa podjednako i o čoveku i o prirodi.

Proces dekarbonizacije svetske ekonomije predstavlja proces koji se uveliko i nepovratno dešava u svetu. U jednom naučnom radu sam izneo tezu da će dekarbonizacija države staviti u stanje takozvane, dobrovoljne primoranosti. Sam proces koji u krajnjoj liniji ima plemeniti cilj očuvanja Planete nametnuće neke izbore koje će savremene države dobrovoljno morati da prihvate ukoliko žele da se nađu u vozu koji ide ka zdravom i uspešnom društvu.

Ukoliko ne žele da prihvate, niko ih neće kazniti zbog toga, ali će ih kazna svakako stići u vidu nerazvijenosti, zaostalosti za drugima, a u krajnjoj liniji i u vidu većeg stepena zdravstvenih problema njihovih građana koji su povezani sa lošim kvalitetom životne sredine.

Šta je nužno i neophodno učiniti kako bi se podigla svest građana o zaštiti životne sredine?

Zanimljivo je da sam još kao student na Fakultetu političkih nauka sa svojim kolegama pre više od petnaest godina sproveo jedno istraživanje na temu ekološke svesti građana Beograda i rezultati su bili krajnje pozitivni u pogledu zainteresovanosti naših sugrađana za pitanja iz oblasti zaštite životne sredine.

Rad u Ministarstvu u prethodnim godinama mi je dokazao da naši građani imaju ekološku svest. Jedno drugo istraživanje iz prošle godine nam je pokazalo da su teme iz ove oblasti, a posebno tema klimatskih promena zauzele prva mesta na hijerarhiji prioriteta naših građana. Uostalom, dovoljno je da pokušamo da pronađemo bilo koju drugu oblast u kojoj su građani, bez obzira na svoju političku pripadnost, pokazali takvu solidarnost i želju da poprave stanje, a da to nije oblast zaštite životne sredine. Ja ne mogu da se setim.

Protesti i peticije građana doveli su do mera vlasti u pitanju platana u Beogradu pre deset godina, minihidrocentrala u zaštićenim područjima, seče stabala u Košutnjaku, lošeg vazduha u Boru itd.
Ono što smatram da je od presudne važnosti jeste da u našem društvu mora da se intenzivira diskusija o klimatskim promenama na stručnom, naučnom, ekonomskom i političkom nivou. Ne možemo sebi davati luksuz da se ne bavimo temom koja je na vrhu svetske agende, ali i agendi mnogo većih i razvijenijih zemalja. Pogotovo što je svima poznata asimetrija klimatskih promena koja kaže da najveće štete imaju upravo oni koji najmanje utiču na njih.


Zato smatram da je neophodno pozitivan politički impuls koji je došao sa najvišeg političkog nivoa iskoristi i pretočiti ga u konkretne političke i ekonomske rezultate. Usvojiti Zakon o klimatskim promenama, Strategiju, pa čak formirati i nezavisno telo pri Vladi ili kabinetu predsednika koje će se baviti koordinacijom pitanja klimatskih promena, jer ova tema zahteva i vertikalnu koordinaciju koju će obezbediti Ministarstvo, ali i horizontalnu koordinaciju svih državnih i nedržavnih aktera koja nam trenutno nedostaje.

Autor intervjua: Milisav Pajević

Izvor: EKONEC klub čitalaca

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian