Stefan Grujić je student Pravnog fakulteta u Kragujevcu, član Kluba za UN i povremeni kolumnista na na našem portalu. Aktivan mladi čovek koji želi da menja Srbiju na bolje. Sa njim smo razgovarali o tome zašto baš pravo i da li ima neki savet za one koji se tek odlučuju na važne korake za budućnost.
Student si Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Koju godinu pohađaš i šta je to što te je navelo da upišeš baš Pravni fakultet?
Student sam treće godine na Pravnom u Kragujevcu. Pa, kada se govori o razlozima, njih je mnogo. Smatram da je svaki motiv ponaosob imao uticaj na to da upišem baš ovaj fakultet. Oduvek sam bio za to da se svaka situacija, svaki ljudski odnos reši na što je moguće pravilniji i pravičniji način. Jer, znate, pravde u punom obimu nema.
Pravda često i izostane, ali opet želja da se borim za neke svoje ideale je odnela prevagu.
Kažeš da si treća godina studija, kakvo je tvoje iskustvo iz prethodnih godina?
Da, upravo tako. Moje iskustvo je, može se reći, apsolutno pozitivno. Izuzetno kvalitetan rad koji je prisutan na fakultetu mi je omogućio da steknem neophodna znanja koja će mi biti potrebna u daljem životu i poslu. Kada sam počeo, naslušao sam se raznih priča o fakultetu kao i o tome da se na pravnom isključivo buba.
Međutim, iskustvo je pokazalo skroz suprotno. Ne samo da je fakultet u smislu nastavnog kadra zaista kvalitetan, već i da pravo nije čisto bubačenje. Pravo je kompleksna i logički povezana nauka. Jednom kada se uđe u mašinu – ostaje se za ceo život.
Čime bi želeo da se baviš u budućnosti?
Ovo je izuzetno teško pitanje. Pravna struka pruža zaista širok spektar mogućnosti. Trenutno mi se najprimamljivijim čine praksa i praktično iskustvo. Naravno, kada bih dobio ponudu da prenosim znanje svojim mlađim kolegama na relaciji nastavnik-student, ne bih odbio. Ali, opet, praksa je nešto što otvara mnoga vrata i omogućuje da naučeno primenimo u konkretnoj situaciji. Jer, zakoni se ipak donose da bi se primenili.
Kako tvoja okolina posmatra tebe? Autor si mnogih radova i redovan student, da li imaš možda nekih komentara?
Zapravo, reakcije okoline su izuzetno pozitivne. Neretko se dogodi po koja pohvala, što mi zaista imponuje. Osim toga, veoma često se dešava da mi se kako drugari tako i poznanici, komšije, rodbina – obraćaju za neki savet. Jer, kako kažu – ipak si student prava, možeš pomoći. I uistinu, tako je. Imali smo nekih pravnih problema oko izvesnih nepokretnosti – sam sam na osnovu svog znanja uspeo da rešim konkretnu pravnu situaciju i da u kući spustim tenzije koje su produkt neznanja prava (uz osmeh).
Šta bi poručio drugim mladim ljudima koji su istih ili približnih godina kao ti?
U prvom redu bih poručio da pažljivo moraju birati posao kojim se žele baviti u budućnosti. Jer posao kasnije postaje sastavni deo njihovih života, i dobar deo života će provesti tamo. Ne smeju sebe dovesti u situaciju da se svakog ponedeljka ujutru demotivišu i idu da rade nešto na silu. Ništa ne silu ne ide.
Takođe bih im poručio da, mimo poslovnog segmenta života – vode što je moguće bolji socijalni život. Što sam stariji imam osećaj kao da vreme sve brže leti. I sve više shvatam koliki značaj za čoveka imaju iskrena prijateljstva i ljubavi, koliku zapravo on podršku tako ima. Čovek je jedinka koje rođena sama za sebe, ali ipak u zajednici sa drugima i to treba uvek biti ideja vodilja.
Družite se, uživajte, učite, širite vidike. Jedino je to put do uspeha i sreće u životu.
Serbian