fbpx

SPOJ (NE)SPOJIVOG: Ko je momak koji je igrao fudbal, studira prava, piše rodoljubivu poeziju, a stigao je i do Indije

Milan Gajić, rođen na Kosovu i Metohiji, objavio je tri zbirke pesama, od kojih je štampanje i izdavanje poslednje podržala Srpska pravoslavna crkva.

Autor: Jovana Vrećo

Gajić, rođen na Kosovu i Metohiji, objavio je tri zbirke pesama, od kojih je štampanje i izdavanje poslednje podržala Srpska pravoslavna crkva

Spoj (ne)spojivog – fudbala, manekenstva, advokature i nespornog talenta za pisanje rodoljubive poezije, ipak postoji i otelotvoren je u jednom mladiću – pesniku Milanu Gajiću.

Rođen je na Kosovu i Metohiji 1992. godine. Sa porodicom je tamo živeo do kraja bombardovanja, a potom se doselio u Kruševac, gde je završio osnovnu i srednju školu.

– Tu sam doživeo prvi susret sa svim što život donosi mladom, nesnađenom čoveku, koji, pritom, dolazi iz potpuno drugačije sredine iz koje je morao da se prinudno iseli i da pronađe utočište među ljudima koji nisu razumeli šta znači bežati od rata i stradanja – počinje priču za 24sedam mladi pesnik.

Ipak, to je bio i, kako kaže, susret sa smislom dotadašnjeg života. Posle Kruševca, mladog umetnika, put je vodio do dalekih zemalja širom sveta. Tako je bio i u Češkoj, Slovačkoj, Indiji, Švajcarskoj i Rusiji.

Svaka od tih zemalja je učinila da, protkan saznanjem o prolaznosti i večnosti, samospoznajom spojim nespojive nazore o bitisanju – kaže Milan.

Pre nekoliko godina, upisao je Pravni fakultet u Beogradu i sada je na četvrtoj godini studija.

Kroz odricanje do velikih stvari

Bavio se i fudbalom, koji mu je pomogao da otuđenost zameni prisnijim odnosom sa ljudima, da stekne prijatelje i da disciplinuje sebe.

– Tada sam naučio da se kroz odricanje dolazi do velikih svari, što mi je u daljem životu mnogo pomoglo – objašnjava naš sagovornik i dodaje da se jedno vreme bavio i modelingom.

Privatna arhiva

Milan kaže da se ne seća kada je napisao prvu pesmu i skromno dodaje:

– Sećam se one za koju sam mislio da ima smisla i da vredi. To je pesma koju sam napisao podno Visokih Tatra u Slovačkoj gledajući u nestvaran zalazak sunca pre sedam godina. Upravo je ta pesma zauzela mesto broj 1 u mojoj prvoj zbirci pesama “Idila se u snu snila”.

Kalemegdan – stecište najdubljih misli

Pesme najčešće piše na Kalemegdanu, koji je za njega, kako kaže, stecište najdubljih misli.

– Često prošetam do tvrđave i zamišljam period kada su tim kaldrmama šetali ljudi sa puškama, pa me tada obuzme divan osećaj zahvalnosti i ljubavi jer sada mogu slobodno i dostojanstvo da posmatram Savu i Dunav kako prizivaju nebo da ih ovenča večnom slavom i da ne strepim da će umesto raspuklog osvećenog neba biti buke rata i straha.

Inspiraciju, objašnjava, ne pronalazi, već je – dobija.

– Dobijam je kao što sam dobio i talenat, nesvesno, radosno i bez kontrole. Inspiracija je jedina stvar koju ne mogu objasniti i koja pronađe mene, nespremnog i zalutalog, ali srećnog jer je dobio šansu. Pesma nastaje kao što se sunce rađa, niko ga ne poziva, ali se ono pojavi, pesmu kao da neko ispiše ispred mojih očiju, a ja je prenesem na papir, pesma je revolucija – slikovito objašnjava Milan.

Privatna arhiva

Tri zbirke pesama

Milan je, do sada, napisao tri zbirke pesama.

Prvu, “Idila se u snu snila”, objavio je sam, uz pomoć svojih roditelja.

Drugu zbirku “Idilični spisi slobode” je izdala NVO “Higija” iz Podgorice koja se bavi “očuvanjem mentalnog i fizičkog zdravlja”, a štampanje i izdavanje treće, “Bogu i Srbiji”, podržala je Srpska pravoslavna crkva, za koju naš sagovornik kaže da je institucija koja bdi nad našim narodom i čuva ga gotovo milenijum.

Kosovo i Metohija – mesto gde čuje glas predaka

Milan se, kako kaže, trudi da svake godine obiđe svoj rodni kraj, Kosovo i Metohiju, i da tamo ostane bar nedelju dana.

– Omiljeno mesto koje posećujem se nalazi u Metohiji, u pitanju je Dušanov grad – Prizren, konkretno često odsedam u manastiru “Sveti Arhangeli” kraj reke Bistrice podno Šar planine. Tu pronalazim pesmu koja umiruje sva moja čula i tu neprolaznost jedino bude jača od prolaznosti, tu čujem glas predaka i odašiljem poruku potomcima, tu povezujem ljubav i potrebu i samoću i sabornost – kaže on.

Naglašava da tu oseća da istinski pripada i da živi svesno jer Kosovo i Metohija, kaže, nisu reči koje se vremenom izližu:

– To je život koji se nastavlja, uprkos žicama, progonu i brutalnosti, Kosovo i Metohija dokazuju da je ljubav jača od bilo kog zla!

Privatna arhiva


Laza Kostić, Zmaj, Jovan Hadžić… pesnici sa diplomom pravnog fakulteta

Na pitanje kako jedna pesnička duša završi u pravničkim vodama, Milan odgovara:

– Ako uzmemo u obzir to da su svi veliki pisci i pesnici u 19. veku završili Pravni fakultet i da Pravni fakultet pruža najšire obrazovanje, a uz to proširuje mogućnosti i spremnost za život, mislim da je prirodno to što završavam fakultet koji je nekada bio temelj obrazovanja i koji su pohađali ljudi poput Laze Kostića, Jovana Jovanovića Zmaja, Jovana Hadžića i mnogih drugih koji su kreirali našu bogatu istoriju.

Zašto je baš izabrao rodoljubivu poeziju, Milan odgovara:

– Rodoljubiva poezija je muzika za svaki um koji voli zemlju svojih roditelja, voli cveće u svojoj bašti, čuva prirodu, voli komšiju, prijatelje i porodicu, poštuje svakoga, bez obzira na bilo kakvu pripadnost, i svakoga ko ceni žrtvu koju su naši preci podneli da bismo mi danas slobodno šetali i govorili ovim jezikom.

Za čitaoce 24sedam, mladi pesnik izdvaja jednu pesmu:

Leći sa tobom
To nema veze sa telesnim
Niti sa požudom i nagonima
To je pojava nadčovečnog
To je sumiranje beskonačnosti

To je sklapanje ruku i očiju
Mirenje različitih koža
Razgovor između dva kolena
I pogled kroz vreme
Dar arhangela

Leći sa tobom
Nije obična pojava
To je sudar dve nežnosti
Ukrštanje svodova
Garancija večnosti

Lebdi šapat tvog imena
S tobom je život onomatopeja
A ljubav mir tvog stomaka
U kome se zvezde roje
Leći sa tobom – to je poezija

Izvor: 24sedam.rs

Autor: Jovana Vrećo

2 thoughts on “SPOJ (NE)SPOJIVOG: Ko je momak koji je igrao fudbal, studira prava, piše rodoljubivu poeziju, a stigao je i do Indije

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian