Pavle Grbović: Šta je nama zaista važno?

Komentarišući odnos medija i javnosti prema aktuelnim temama, predsednik PSG-a Pavle Grbović postavio je pitanje ŠTA JE NAMA ZAISTA VAŽNO?

Ovim pitanjem on se osvrnuo na činjenicu da je povodom neučestvovanja na sastanku koji organizuju Nova stranka i SDS dobio pet poziva za izjavu. Sa druge strane, mediji nisu bili ni približno zainteresovani za njegov predlog da se na Univerzitetu osnuje institucija Poverenika ili Kancelarije za sprečavanje seksualnog i svakog drugog zlostavljanja i uznemiravanja, što je po njemu mnogo važnija tema.

Podsetimo, Grbović je uputio otvoreno pismo rektorki Ivani Popović u kom je izneo ovaj predlog rešenja problema seksizma i seksualnog uznemiravanja na fakultetima. „Molim Vas da ovu inicijativu ne shvatite kao želju za započinjanjem „lova na veštice“ na fakultetima, niti kao čin koji je motivisan ličnim animozitetom prema bilo kom članu akademske zajednice. Jedini motiv koji me je podstakao na ovaj postupak jeste želja da se u okviru Univerziteta u Beogradu preduzmu aktivne mere u pogledu prevencije, zaštite, stvaranju osećaja sigurnosti i podizanju svesti i edukaciji  o oblicima seksualnog nasilja i uznemiravanja i seksizma.“- istakao je u pismu.

Šta je nama zaista važno?

Grbovićevu fejsbuk objavu pod naslovom „Šta je nama zaista važno“ prenosimo u celosti:

U subotu izađe vest da neću učestvovati na jednom potpuno nevažnom sastanku. U ponedeljak izađem u javnost sa predlogom jednog od mogućih rešenja problema seksizma i seksualnog uznemiravanja na fakultetima.

Zbog sastanka dobijem 5 (PET) poziva za izjavu.Zbog predloga rešenja ogromnog problema samo 1(JEDAN)- i to od „desničarskog“ portala. Možda je predlog najgluplji na svetu, ali se bavi temom koja je daleko ozbiljnija i važnija od toga ko sa kim sedi i ko se sa kim svađa.

Ok, čekaćemo da se javnost ponovo sablazni traumom i tragedijom kad neka od devojaka odluči da o tome progovori, perverzno će se insistirati na „pikanterijama“ slučaja, javnost će razmatrati da li nasilnika treba obesiti, obezglaviti ili ga samo kastrirati, pitaće se šta su radili roditelji, prijatelji, škole, institucije… Tražiće se oštrije kažnjavanje i bolji rad institucija… I neće se uraditi ništa. Tema će se zatrpati, do neke nove tragedije…

U međuvremenu ja ću nastaviti da guram priču o prevenciji nasilja, makar je gurao sam.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian