Aleksandar Mijailović: Režimski opozicioni projekti su najveća pretnja dogovoru

Pitanje izbornih uslova u Srbiji je ponovo u fokusu javnosti, a o tome ima li u opoziciji minimum saglasnosti, da li možemo očekivati nove proteste i da li u Beogradu možemo videti sličan scenario kao u Banja Luci za naš portal govorio je Aleksandar Mijailović, predsednik Pravnog odbora Zajedno za Srbiju Šabac

Uspeh taktike „zavadi pa vladaj“

Tema pregovora između vlasti i opozicije oko fer izbornih uslova nekako je ponovo aktuelna, ali čini se da je samoj opoziciji donela određena neslaganja. Kako ti to vidiš?

– Neslaganja u opoziciji svakako postoje, i ona su prirodna pojava, problem je samo kada su ta neslaganja tolika da ne postoji ni minimum saradnje.

Smatram da opozicija trenutno ide u dobrom smeru, i da će grupisanje u ideološki bliske kolone doneti samo dobro. Već sada imamo nekoliko platformi za poboljšanje izbornih uslova koje se u svojoj suštini ne razlikuju mnogo, i kao optimista, verujem da je dogovor na nekom nivou moguć.

Sa druge strane, najveća pretnja ovom usaglašavanju biće režimski opozicioni projekti. Prema glasinama iz diplomatskih krugova, Vučić trpi veliki pritisak međunarodne zajednice zbog izbornih uslova, i nije iskuljučeno da će popustiti. Međutim, sve što izgubi na jednom kraju, moraće da nadoknadi na drugom.

Taktika „divide et impera“ (zavadi, pa vladaj) je oduvek bila uspešna. Jedan od očiglednijih primera je Branislav Lečić, koji se predstavlja kao predsednik Demokratske stranke, iako to nije.

Pre neki dan na portalu Nova.rs videli smo naslov „Opozicija: Neuspeh pregovora znači ulicu“. Ima li opozicija snage za ulicu?

– Na ulicu izlazi nezadovoljan narod, a ne opozicione stranke, tako da bi pravo pitanje bilo „Da li je narod nezadovoljan“, a odgovor treba potražiti u demonstracijama koje su se desile letos u Beogradu, ili u protestima koji su obeležili dobar deo naprednjačke vladavine.

Narod jeste nezadovoljan, a opozicione stranke imaju organizacione kapacitete za ulicu (makar u Beogradu). Međutim, pojam opozicije je dosta širok, a poverenje u stranke prilično urušeno, tako da nesumnjivo postoji deo opozicije koji može da mobiliše to nezadovoljstvo, ali i oni koji to ne mogu.

Beograd nema Draška, ali treba obratiti pažnju na nova lica

Na nedavno održanin izborima u Banja Luci pobedio je mladi kandidat opozicije Draško Stanivuković. Može li se sličan scenario desiti u Beogradu?

– Na predsedničkim izborima 2017. godine imali smo nešto slično Drašku, a to je bio Beli (sličan u smislu – mlad, značajno drugačiji od ostatka političke ponude, iznenađujući rezultat). Zajedničko i za Draška i za Belog je što su od ranije bili angažovani u politici i prepoznatljivi. Čini mi se da Beograd u ovom trenutku nema nekog sličnog.

No, novih lica u politici ima, i na njih treba obratiti pažnju.

Lokalni pokreti i udruženja često imaju veći kredibilitet od političkih stranaka, a čine ih uglavnom mladi željni promena, nekompromitovani u politici, koji imaju snagu da angažuju određeni deo biračkog tela.

Predsednik Pravnog odbora ZZS Šabac

Advokat Aleksandar Mijailović

Na ovu temu razgovarali smo i sa drugim mladim ljudima iz opozicionih stranaka u Srbiji. Pročitajte odgovore Stefana Aksovića iz Dveri: