U Kostajnici, maloj opštini na zapadu Republike Srpske, zemljotres je uništio mnoge kuće, ali grupa mladih ljudi iz omladinskog kluba Feniks pokazala je da nije uništio solidarnost, dobrotu i nadu.
Za prvih 20 dana nakon potresa dvadesetak volontera “Feniksa”, među kojima je 16 maloljetnika, obišli su više od 100 porodica pogođenih zemljotresom. Svima su pomogli, bar malo. Čistili su ruševine, donosili pomoć, spašavali ljude od zime, a uspjeli su da obezbijede i jedan stambeni kontejner za porodicu koja je ostala bez krova nad glavom.
Jedna od njih je i Isidora Sekulić, osamnaestogodišnjakinja koja je odrasla u Bajinoj Bašti, a sada živi u Kostajnici. Ova divna djevojka koja nosi ime naše slavne spisateljice odgovorila je na par naših pitanja i njene odgovore vrijedi pročitati i uvjeriti se da sa ovakvim mladim ljudima ima budućnosti na ovim prostorima.
Feniks je ime nade u potresom razorenoj Kostajnici
„Feniks je ime nade u potresom razorenoj Kostajnici“ – tako je glasio naslov priče o vašem volonterskom timu u kom većina ima manje od 18 godina. Jeste li vi stvarno mladi superheroji? Kako vidite sebe i sve ono što radite?
Mi sebe više posmatramo kao klince iz kraja, a u našim očima su superheroji baš ti ljudi kojima pomažemo. Oni se bore za svoju egzistenciju i za svoje porodice, mi smo tu pomoć i podrška.
Imamo mi dva spajdermena,to je stručan naziv za volontere koji „lete“ od krova do krova i saniraju štete. 😊😂
Vašim zalaganjem pomoć je stigla u mnoge kuće. Negdje sam pročitala da ste obišli više od 100 porodica. Šta je to što vas motiviše da slobodno vrijeme trošite na humanitarni rad, a ne na igrice, društvene mreže ili izlaske?
Nas iz Feniksa je preko 25, nikada nije dosadno. Imamo glavne šaljivdzije u ekipi tako da je atmosfera uvek na nivou.
Mi ne trošimo vreme, ulažemo ga u društveno dobro, samim tim ulažemo u svoje karaktere i gradimo sebe kroz taj rad.
Nadjemo mi vremena i za poneki izlazak, ovih dana u gumenim čizmama jer se kasno vraćamo sa terena 😂
Uspjeli ste da izdejstvujete i jedan stambeni kontejner za porodicu čija je kuća srušena u zemljotresu. Kaži nam malo više o tome?
Feniks mama(mama jednog od naših volontera ali i mama svih nas), Nikolina Stanić je kordinisala celu tu akciju oko kontejnera. Mi smo joj pomogli. Naša mama je uspela da to obezbedi i akcija je prošla u najboljem redu. Sada višečlana porodica ima krov nad glavom.
Opština je nabavila dva kontejnera, Vlada RS četiri, a kostajnička djeca – jedan.
– Kad sam vidjela da je fabrika “Violeta” iz Gruda u Hercegovini postradalima u zemljotresu u Sisku i Petrinji poklonila 15 kontjenera, ja lijepo sjednem i napišem im mejl. Takva i takva stvar, znamo da su u Hrvatkoj ljudi više stradali, ali i kod nas su srušene kuće, i nama treba pomoć, molim vas u ime mladih volontera… i tako dalje. Pomislila sam, šta god da nam daju, dobro je. Kad su se javili i rekli da poklanjaju kontejner, nismo mogli doći sebi od radosti – prića mama Nikolina, čiji je sin Mateo jedan od najaktvnijih volontera.
U tom kontejneru, koji su poklonili radnici hercegovačke firme, prezimiće porodica Kauković – Berić, koja je u potresu ostala bez kuće. Oni imaju troje male djece, od kojih je jedno teško bolesno.
Nigde bez srca i duše
Za kraj jedno klasično, ali važno pitanje. Koju bi misao podijelila sa vršnjacima iz Srpske i Srbije? Šta je to zaista važno u ovom ludom vremenu?
Ono što bih savetovala sve mlade ljude jeste da svoje mesto pod suncem traže baš u ovakvim organizacijama i ovakvim delima. Ovakve akcije posebno momenti terenskog rada nauče nas mnogo čemu o životu. I to su momenti koji se ne zaboravljaju
Ono što je zaista važno je srce i duša, bez njih nigde.
Ovo vreme nam nameće pogrešne vrednosti. Nameće nam monotoniju. Otudjeni smo jedni od drugih.
Ovo nas spaja, spaja nas kao drugare, porodicu. Zajedno padamo, zajedno ustajemo, zajedno nosimo pomoć, krečimo, slažemo drva… Oslanjamo se jedni na druge i kao takva celina smo izuzetno produktivna grupa koja svakodnevno ispisuje listove uspomena i životnih lekcija.
To su sugradjani prepoznali, našu transparentnost, naše namere, našu ljubav i dušu koju dajemo u sve ovo.
Serbian