Pitanje dijaloga između vlasti i opozicije ponovo je aktuelizovano, a o tome ima li u opoziciji minimum saglasnosti za zahteve ili snage za ulicu, i da li u Beogradu možemo videti sličan scenario kao u Banja Luci za naš portal govorla je Nina Vujičić iz Narodne stranke.
Tema pregovora/dijaloga između vlasti i opozicije oko fer izbornih uslova nekako je ponovo aktuelna, ali čini se da je i samoj opoziciji donela određena neslaganja. Kako ti to vidiš?
Ovu temu aktuelizuju režimski tabloidi koji su protivnici opozicije i žele da skrenu pažnju sa suštinskih problema.
Građane Srbije zanima kako da se reše nagomilani ekološki problemi, loše stanje u ekonomiji, velika smrtnost lekara tokom epidemije, a ne to ko se sa kim u opoziciji ne slaže.
Ipak, ne želim da izbegnem odgovor na ovo pitanje, jer vi svakako niste jedan od njih. Narodna stranka je dala reč i potpisala Sporazum sa narodom, a mi naša obećanja ne zaboravljamo i poštujemo principe koje smo postavili. Mi smo se obavezali da ćemo sarađivati samo sa onima koji su svoje obećanje održali, jer smatramo da to dugujemo svim onim građanima sa kojima smo šetali i sa kojima ćemo šetati.
Upravo su ti građani onima koji su se oglušili i izašli na lažne izbore pokazali šta o njima misle i ja ne vidim razlog zašto bismo mi imali drugačije mišljenje od njih. Jedan od ciljeva bojkota bio je da se pokaže da nismo svi isti i u tome smo uspeli.
Nina Vujičić: Dijalog mora da zauzima centralno mesto
Jedan Naslov na Nova.rs je glasio „Opozicija: Neuspeh pregovora znači ulicu“. Ima li opozicija snage za ulicu?
Ulica je krajnje sredstvo koje dolazi na red tek kadu su se sva ostala pokazala kao neuspešna. Dijalogu svakako mora da se prida najviše pažnje, a glavni uslov da on bude uspešan jeste spremnost na suštinske promene koje će ponovo vratiti postojanje države. Kada nemate demokratske institucije i uređen sistem, ulica je jedino rešenje.
Da li ćemo imati snage zavisi od nivoa motivisanosti naših građana da se suprotstave tiraniji aktuelnog režima, a nakon završetka epidemije će se to pitanje samo nametnuti.
Napominjem još jednom da centralno mesto u političkom životu mora da zauzima dijalog.
Na nedavno održanin izborima u Banja Luci pobedio je mladi kandidat opozicije Draško Stanivuković. Može li se sličan scenario desiti u Beogradu?
Ako za bojkot možemo reći da je negde uspeo, onda je to svakako Beograd. Na izborima je izlasnost bila jako niska, svega 35%. To znači da je volja velikog broja građana ostala van institucija i da legitimitet predsednika opština ne postoji.
Sigurna sam da su svi iz Srpske napredne stranke svesni da nikada više neće pobediti u mnogim beogradskim opštinama, a da će im Aleksandar Šapić biti „kec u rukavu“ za naredne gradske izbore.
Postoji potencijal u glasačkom telu, a što se tiče samog kandidata on se treba istaći neposredno pred same izbore kako ne bi bio potpuno satanizovan u režimskim medijima. Narodna stranka Beograd je već sada okupila tim stručnih ljudi koji su spremni da se uhvate u koštac sa gorućim problemima, jer prvi put u istoriji naš glavni grad nema gradonačelnika, već zamenika gradonačelnika koji ne razume potrebe Beograđana.
Na ovu temu razgovarali smo i sa drugim mladim ljudima iz opozicionih stranaka u Srbiji. Pročitajte i: