fbpx

BEZUMNO NAILJE: Dan kada su na Kosovu gorele crkve i proterivani ljudi

Mart je mesec koji Srbi na Kosovu i Metohiji pamte po zlu. Bezumno divljaštvo Albanaca, spaljene crkve, srpske kuće, plač, tenkovi na ulicama – Kosovo 17. i 18. marta 2004.

Tokom tog dvodnevnog nasilja na Kosovu i Metohiji nad Srbima, njihovom imovinom, crkvama i manastirima, etnički je očišćeno čak šest gradova i 10 sela.

Tih dana Srbi su po drugi put nakon, 12. juna 1999. godine doživeli egzodus. Buknula je mržnja albanskih ekstremista na Kosovu i Metohiji i u ranije planiranom simultanom napadu, kasnije znanom kao martovski pogrom, tri dana su ubijani i proterivani Srbi, paljenje njihove kuće i crkve a u neredima su stradali i međunarodni mirovnjaci.

Te grozne 2004. godine u talasu jednostranog etničkog nasilja Albanaca proterano je 4.012 Srba, ubijena je najmanje 21 osoba, dok se dve vode kao nestale.

Tokom dva dana porušeno je oko 935 srpskih kuća, oštećeno deset opštinskih zgrada (škole, bolnice,pošte…), kao i 100 verskih objekata od kojih spaljeno 35 , uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i čuvena crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, sagrađene u XIV veku.

POGROM NA KOSOVU: KAZNE BLAGE, ILI IH NIJE NI BILO

Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba je osuđeno na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina, navodi izveštaj Organizacije za evropsku bezbednosti saradnju (OEBS) iz 2008.

Lokalni sudovi su osudili oko tri stotine ljudi, ali na kratkotrajne ili čak uslovne kazne.

Procenjuje se da je u pogromu učestvovalo preko 50.000, a procesuirano je svega 400 osoba.

Prema izveštaju OEBS-a, većina tužbi je ublažena i pogrešno klasifikovan zločin – najbanalniji primer je „ometanje policijskog službenika u vršenju dužnosti“ za zločin paljenja kuća i bacanja Molotovljevih koktela na policiju, a svedoci su naknadno menjali iskaze ili ih nisu ni davali.

Svedok Specijalnog tužilaštva Kosova Škumbin Mehmeti je prošle godineza TV Kljan Kosova rekao je da je nasilje 2004. godine organozovala kriminalna grupa formirana krajem 2001. godine.

Za aktivnosti te grupe su znala „velika imena.“

„Misija grupe bila je da organizuje martovsko nasilje 2004. godine, a podršku za to imala je od ‘svih ratnih stranaka’, tajne službe i ‘velikih porodica’. Za uspešnu ‘misiju’ obećana im je amnestija. Ista grupa je ‘uništena’ krajem 2004. „, tvrdi taj svedok.

Kako se navodeno krajem 2001. godine na Kosovu je formirana kriminalna grupa koja je počinila mnoga posleratna ubistva, uključujući politička.

Mehmeti je u emisiji televizije Kljan Kosova izneo detalje u vezi sa ubistvima, tvrdeći da je i on bio deo grupe.

Mehmeti je precizirao i za koja je sve ubistva odgovorna ova grupa, a među njima su ubistvo Tahira Zemaja, za kojeg se tvrdilo da je svedočio protiv OVK i pred srpskim tužilaštvom za ratne zločine, predsedavajućeg Demokratske lige Kosova Džemajla Mustafe, člana OVK Ramiza Muricija, koji je trebalo da svedoči u važnom sudskom procesu, navodi Kljan Kosova.

Mehmeti tvrdi i da su postajala lica koja su bila „zadužena za skrivanje svih tragova zločina koje su počinili pripadnici grupe“, a jedan od njih je i dalje deo Kosovske policije.

Pogrom albanskih ekstremista nad Srbima 17. i 18. marta 2004. na Kosovu i Metohiji osudili su Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela odgovarajuću rezoluciju.

Martovski pogrom, i njegove neotklonjene posledice, glavni su razlog zbog kojeg je Srbiji uspelo da ne dopusti da samoproglašeno nezavisno Kosovo postane član UNESCO na konferenciji te organizacije u Parizu 09.11.2015. godine.

Za prijem onih koji su rušili kulturno i civilizacijsko nasleđe u organizaciju koja se bavi zaštitom istog, nije bilo potreban broj glasova – samo 50 od 142 zemlje koje su glas

Izvor: Mondo

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian