Pre tri godine grupa mladih ekonomista, iznad svega entuzijasta sa relevantnim domaćim i međunarodnim poslovnim iskustvom u državnom i nevladinom sektoru, osnovala je Institut za razvoj i inovacije i za to vreme radila na velikom broju veoma važnih projekata.
O tome od čega je krenula cela ideja, kako je Institut nastao i šta pokreće njegov rad za Original je pričao Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije.
“Ako bih želeo da preskočim formalno iznošenje misije i vizije Instituta reći ću da je Institut za razvoj i inovacije osnovan sa ciljem da se bavi ljudima, pokušavajući da reši neke od gorućih problema sa kojima se oni suočavaju u našoj zemlji. Želja osnivača Instituta, kao i kolega koji rade u njemu jeste da sve stvari svedemo na nivo pojedinca i zato rezultate našeg rada merimo jedino kroz te ljude kojima su projekti koje radimo bili od koristi”, kaže Nenad na početku razgovora.
Fokus na pojedinca
U svom delovanju fokusirani ste na pojedinca. Na koji način i kako to u praksi izgleda?
– Kada sve svedemo na nivo prakse, to znači da na primer mladi koji prolaze naše preobuke i koji su u nepovoljnom položaju na tržištu rada, imaju daleko veće šanse da se zaposle ili pokrenu svoju firmu. Nije nam cilj da uradimo samo analizu tržišta rada gde ćemo zaključiti koliko je težak položaj mladih i da svaki peti mlad čovek niti se školuje niti radi, već da odemo korak dalje i pokušamo da kroz podizanje njihovih veština nekome od njih pomognemo da izađe iz tog položaja.
Još jedan primer toga jesu i obuke za novinare u oblasti javnih finansija. Smatramo da rad nevladinog sektora ne bi trebalo da se zasniva na tome da se problem samo utvrdi i da se ukaže na krivce, već da je potrebno otići dalje, spustiti se na mikro nivo i doći do novinara na lokalu koji se bave javnim finansijama i podeliti sa njima znanje da to rade još bolje i time doprinose celokupnoj zajednici.
Put mladog preduzetnika u Srbiji nije lak. Ali kada mlada osoba prebrodi sve izazove i krene ovim putem, javljaju se sjajni biznisi i priče, a oni najbolji svoje startap firme prodaju na svetskom tržištu
Recite nam nešto više o poslednjem projektu na kom radite, Horizon 2020?
– To je za sada najveći projekat na kome učestvujemo, i predstavlja veliki skok; kako u nivou znanja koje se stiče tako i budžeta kojim se raspolaže na projektu. To je projekat koji je podržan od strane Evropske unije, i odnosi se na istraživanje i inoviranje nove vrste plastike koja je reciklabilna i daleko manje štetna po životnu sredinu.
Na projektu učestvuju istraživačke institucije širom Evrope – od Španije do Turske, i mi smo partner koji je zadužen za ekonomsku analizu posledica uvođenja te nove vrste plastike u upotrebu, kao i za analizu dobrih i loših primera prakse stope recikliranja. Nažalost, Srbija predstavlja negativan primer, usled niskih ekoloških standarda i ekstremno niske stope reciklaže. Nadamo se da ćemo iskustvo i znanje sa ovog projekta, koji traje četiri godine moći da primenimo i na Srbiju, jer imamo velike potencijale u oblasti ekologije i zaštite životne sredine koji stoje neiskorišćeni.
Projekat na koji su ponosni
Broj projekata na kojima ste radili od osnivanja 2018. godine nije mali. Da li biste još neki posebno izdvojili i zbog čega?
– Ako je potrebno odabrati neki, a da ga do sada u intervjuu nismo pomenuli, to je definitivno projekat Mapiranja srpske dijaspore. Ovaj projekat je jedna od nekoliko konkretnih posledica nastanka studije Troškovi emigracije mladih. Studija je pokazala ogromne troškove koje srpsko društvo ima usled emigracije, i nakon toga došla je podrška i za započinjanje mapiranja dijaspore koja ima za cilj da se naši ljudi širom sveta lociraju i saznaju njihove preferencije po pitanju planova vezanih za Srbiju. Izazovi su bili brojni, pre svega nepoverenje ljudi u dijaspori, ali i to da se pripreme najkvalitetniji uslovi o zaštiti podataka ljudi koji su mapirani.
Organizujete i prekvalifikacije za mlade, sa ciljem povećanja njihove zapošljivosti. Koliko je interesovanje za to?
– Interesovanje je veliko, primera radi na 30 slobodnih mesta za preobuke u grafičke dizajnere u Moravičkom okrugu, javilo se preko 130 mladih, starosti između 18 i 34 godine. Ovakvo interesovanje je bilo veliko i bez neke preterane medijske kampanje promocije kursa, a kako su mladi sve spremniji na preobuke usled sve bržih promena na tržištu rada, interesovanje raste. Mi u Institutu za razvoj i inovacije se trudimo da osluškujemo potrebe mladih, pa spremamo i nove preobuke za programere, veb divelopere i mehatroničare.
Iz stručnog ugla, podelite sa nama – kako izgleda put mladog preduzetnika?
– Put mladog preduzetnika nije lak, prvenstveno zbog društvenog okvira i istorijskog konteksta naše zemlje. Najteže je mladom čoveku da se odluči za rizik i krene neizvesnim putem preduzetnika, jer to nije nešto što je u značajnoj meri podržano od okoline. Da se neformalnije izrazim u stilu milenijalaca – nećeš postati previše kul samo zbog toga što si preduzetnik. Tu je i istorijski kontekst gde je bavljenje preduzetništvom poređeno sa odlaskom u crkvu, tj. potpuno društveno nepoželjno i na ivici sa zabranjenim.
Ali kada mlada osoba prebrodi sve izazove i krene put preduzetnika, javljaju se sjajni biznisi i priče, a oni najbolji svoje startap firme prodaju na svetskom tržištu za iznose koji su iznad cene nekih društvenih preduzeća koja poseduju ogromnu imovinu i za koja verujemo da predstavljaju ponos nekih prošlih država čiji smo bili deo.
Zato je značajno da shvatimo da se budućnost naše zemlje nalazi u startap centrima, naučno-tehnološkim parkovima i u školama i fakultetima koji svoje studente na kvalitetan način spremaju za svetsko tržište rada, i ne obmanjuju ih zastarelim veštinama i nepotrebnim znanjem koje nije potrebno sadašnjosti, a još manje budućnosti.
Perspektiva mladih u Srbiji
Kakva je perspektiva za život i razvoj mladih ljudi ovde i šta je to što svi možemo da uradimo da se situacija poboljša?
– Kao optimista i idealista, najpre moram reći da perspektiva postoji i da je možemo kreirati da bude još bolja za mlade koji tek dolaze. U ovo verujem ne zato što mislim da imamo izgrađenu i kvalitetnu političku, privrednu ili intelektualnu elitu već zato što će promene koje se dešavaju na svetskoj pozornici još više staviti fokus na pojedinca, i mladi ljudi rođeni 90-ih i kasnije će više no ikada uticati samostalno na svoju perspektivu i životni put. Da ne idem previše u metafiziku, tržište rada će izgledati tako da osoba sa potrebnim veštinama, pre svega mislim na poznavanje stranih jezika i digitalnu pismenost, će imati sve veći broj potencijalnih poslova na raspolaganju što će dovesti do sve većeg broja ekonomski nezavisnih pojedinaca. A ako dostignemo i kritično veliki broj ekonomski nezavisnih pojedinaca to će dovesti do trajnog društvenog napretka gde će uloga faktora koji kreiraju današnjicu postati daleko manje značajna. Da zaključim, šanse za meritokratsko društvo su sve veće usled svetskih kretanja, ali sve pod uslovom da nas uopšte bude na ovim prostorima.
Izvor: originalmagazin.com
Serbian