fbpx

Mladi u medijskom ogledalu 2020

Koliko su mladi ljudi zastupjeni u medijima? Kako mediji o njima govore? Kakvi su trendovi na društvenim mrežama? Kako je pandemija korona virusa uticala na sadržaje za mlade, reprezentaciju mladih u medijima ali i trendove na društvenim mrežama?

Foto: Sremske novine

Saznajte u novom istraživanju Mladi u medijskom ogledalu 2020“.

Istreaživanje se sprovodi se kao nastavak istoimenih istraživanja iz 2017, 2018 i 2019. godine, ali ove godine uz osvrt na pandemiju virusa korona kao i takozvanu ‘infodemiju’.

ZAKLJUČCI I PREPORUKE

Istraživanje „Mladi u medijskom ogledalu 2020“ obuhvatilo je tri komponente: sadržaje mejnstrim medija, omladinskih medija i jutjubera, u godini koju je na globalnom nivou obeležila pandemija virusa korona. Analizirano je ukupno 216 objava mejnstrim medija, 570 tekstova omladinskih portala i 953 Jutjub videa, što ukupno iznosi 1.739 jedinica analize.

Takav uzorak omogućio je uvid u to kako su se različiti akteri na medijskoj sceni ophodili za vreme jednog nesvakidašnjeg, kriznog perioda, ali i kako su shvatili i interpretirali ulogu mladih u tom periodu. Na ovom mestu ćemo ukratko sumirati prethodno predstavljene nalaze, uz predloge za poboljšanje medijske prakse.

1) Mejnstrim mediji. Trendovi koji su uočeni prethodnih godina nastavljeni su i u ovom istraživačkom ciklusu, uz nekoliko radikalnih rezova. Tema crne hronike postala je toliko sveprisutna da ostavlja u senci sve druge teme od značaja za mlade, uz rizik da ukupna slika o mlađoj populaciji u ovoj grupi medija pod pritiskom izveštavanja o kriminalu ostane dominantno negativna čak i ako u tim istim medijima postoje i primeri afirmativnog izveštavanja. Dok je Radio-televizija Srbije nastavila dobru praksu profesionalnog izveštavanja o mladima, na portalima Blic i Mondo primećeni su negativni trendovi. Blic, koji je u ranijim ciklusima istraživanja pokazao više senzibiliteta za mlade, u ovogodišnjem korpusu bespotrebno i senzacionalistički produbljuje generacijski jaz, provocirajući mit o mladima kao dekadentnoj populaciji. Mondo je doživeo oštar zaokret ka tabloidnom novinarstvu, uz kontinuirano kršenje novinarskog kodeksa.

Ova grupa medija trebalo bi da pruži širi prostor za analitičke forme, medijske inicijative, devojke i žene, kao i pripadnike osetljivih grupa.
Takođe, neophodan je stroži odnos prema pseudodogađajima i sadržajima koji se nalaze na ivici prikrivenog oglašavanja, kako se mladi ne bi dalje zloupotrebljavali u svrhu vanizbornih političkih kampanja.

2) Omladinski mediji. Šest posmatranih portala, Vice, Noizz, Talas, Vugl, Oradio i Megafon, imali su, uz izvesne izuzetke i nedostatke, izrazito profesionalan, proaktivan i kreativan pristup pri stvaranju medijskih sadržaja za vreme prvog talasa virusa korona. U njihovom radu uočeno je sve ono čega je nedostajalo u radu mejnstrim medija: jezička kreativnost, multimedijalnost, duhovitost, otvorenost za osetljive grupe i žanrovska raznolikost. U periodu koji je bio obeležen velikim brojem dezinformacija, svi posmatrani portali objavljivali su sadržaje koji su se suprotstavili pseudonaučnim teorijama i opštoj infodemiji. Ovi portali su, uz to, pokazali jasnu orijentaciju ka mladima i njihovim problemima, uz detaljne
analize, predloge rešenja i aktivan dijalog sa svojom ciljnom
grupom.

Primedbe, koje se mogu tumačiti i kao sugestije za bolji rad u budućnosti, mogle bi se mogle uputiti na: (1) klikbejt naslove portala Noizz koji ne odražavaju suštinu teksta, ali i na naslove Oradija koji svojom suvoparnošću neretko predstavljaju drugu krajnost ovog problema; (2) tekstove na portalu Noizz kojima se implicitno podupiru neke pseudonaučne teorije; (3) činjenicu da četiri od šest portala ne prihvataju nadležnost Saveta za štampu; (4) strategiju razvoja naloga na društvenim mrežama ovih portala, s obzirom na vrlo skroman napredak u proteklih godinu dana.

3) Jutjuberi. Domaća Jutjub scena često se nalazi na meti kritika zbog anarhičnosti, nedostatka integriteta, promocije negativnih vrednosti i vulgarnosti. Međutim, rezultati kvalitativne analize gotovo hiljadu klipova 20 najpopularnijih jutjubera iz Srbije, nastalih za vreme prvog talasa pandemije virusa korona, izrazito su pozitivni. Ni u jednom od ovih videa nije zabeležen slučaj pozivanja na neodgovorno ponašanje, na kršenje karantina i pravila distanciranja, na otpor maskama ili vakcinaciji, na širenje dezinformacija ili pseudonauke. Gotovo svi jutjuberi su barem jednom pozvali svoju publiku da ostane kod kuće i da se ponaša odgovorno,
kako zbog sebe tako i zbog ljudi iz svoje okoline. U analiziranom korpusu uočen je i niz kreativnih saveta – za pravljenje maski, dekoracije, lakše podnošenje karantina i trening kod kuće, a zabeleženo je i nekoliko primera poziva na solidarnost i humanitarne akcije. U nekoliko navrata primećeno je da jutjuberi nisu nosili maske u situacijama kada bi to bilo neophodno, ali nisu takvo ponašanje promovisali kao poželjno. Ukupno posmatrano, Jutjub zajednica bila je tokom pandemije svesna svog uticaja i usmerila ga je na izrazito odgovoran i pozitivan način.

Izvor: mladi.org.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian