Previranjima na političkoj sceni Crne Gore, čini se, nikada kraja. Tako nešto je i bilo za očekivati nakon smene DPS-a ali teško da je neko mogao da predvidi konkretne modalitete tih previranja. To je potvrdilo i poslednjih nekoliko dana za nama, a potvrdiće i oni dani koji su pred nama.

Kao polaznu tačku naše analize uzimamo izjavu ministra pravde Vladimira Leposavića, od 26. marta, kao odgovor na poslaničko pitanje opozicije svom stavu o stradanju u Srebrenici. Tada je, uz nesumnjivo saosećanje sa žrtvama, ministar Leposavić, odbio da okarakteriše navedeni zločin pojmom „genocid“. Očekivano, opozicija je ovu izjavu iskoristila za napade na Vladu a, ništa manje iznenađujuće, na sličnom fonu bio je i potpredsednik vlade Dritan Abazović.

Ipak, ono što je možda više iznenađujuće je to da je, 5. aprila, premijer Krivokapić na konferenciji za medije obavestio javnost da će predložiti Skupštini razrešenje ministra Leposavića. Teško je pretpostaviti čiji potpis se krije iza ove premijerove odluke, iako bi mnogi odmah rekli da se radi, ili o Abazovićevom potpisu, što ćemo videti da možda i nije toliko izvesno, ili o nekom drugom centru moći (čitaj “ambasade”), jer teško da je samom Krivokapiću, ne ulazeći u njegov lični stav o Srebrenici, u interesu da ljulja svoju, ionako poljuljanu, Vladu.

Moguć scenario

Odatle sledi glavnina naše analize koja ima za cilj da pokuša da objasni i eventualno da predvidi dalja zbivanja na unutrašnjem planu crnogorske politike. Najpre imamo prvo račvanje mogućih scenarija.

U prvom scenariju, ministar Leposavić sam podnosi ostavku pre nego što cela stvar dođe do Skupštine. U tom slučaju, premijer Krivokapić prolazi povoljno jer se cela stvar rešava brzo i relativno čisto bez daljih komplikacija i većih previranja. Ovaj scenario ponajviše zavisi od toga da li je ministar Leposavić spreman da pruži otpor i da se upusti u dalju konfrontaciju sa premijerom. Činjenica da skupštinska većina nije homogena (ni) po ovom pitanju kao i stav većine građana u Crnoj Gori po pitanju genocida, povećava mogućnost da do ovog scenarija ne dođe ali zbog već pomenutog ličnog momenta, možemo reći da je šansa da do ovog scenarija dođe osrednja.

Drugi scenario predviđa skupštinsko odlučivanje o razrešenju i donosi mnogo veće komplikacije. Među tri konstituenta skupštinske većine, slično kao i ranije, postoje različiti stavovi. DF je odmah najavio da će stati u odbranu ministra Leposavića, Demokrate, koje su još od izbora u Nikšiću u svojevrsnom Hladnom ratu sa DF-om, koji ovih dana biva sve topliji, posredno su poručile da neće smenjivati ministra uz pomoć opozicije3, dok se od URE, na prvi pogled, može očekivati da glasa za smenu ali ipak ne treba žuriti za stavom da će do toga sigurno i doći. I tu dolazimo do prve veće komplikacije. U tom slučaju za smenu ministra bili bi potrebni glasovi opozicionih poslanika da nadomeste glasove DF-a i Demokrata. Iako URA deli stav sa bivšim režimom po pitanju Srebrenice, njihovi poslanici naći će se pred kalkulisanjem da li se svrstati uz bivšu vlast protiv svoje Vlade zarad ideološke ispravnosti ili rizikovati da ne podrže svoj stav po pitanju Srebrenice zarad stabilnosti.

Odatle proizilazi drugo račvanje mogućih scenarija. U prvom scenariju, URA procenjuje da joj se isplati da po cenu stabilnosti Vlade, zajedno sa bivšim režimom, smeni ministra Leposavića i zadrži svoju ideološku čistotu. U tom slučaju, za očekivati je da, najpre, premijer Krivokapić izgubi legitimitet u velikoj meri. Opozicija bi, na krilima ostvarenih rezultata u Nikšiću stekla dalji impuls, dok bi URA u očima glasača DF-a i Demokrata još više dobila negativan prizvuk, ali među svojim biračima ostaje na približno istoj poziciji na kojoj je i bila. Odatle se, pod uslovom da Vlada ne padne, otvara pitanje zamene za ministra Leposavića. U tom slučaju, DF a najverovatnije i Demokrate neće prihvatiti da popune upražnjeno mesto kao neki vid kompenzacije (tako nešto bi bilo slično situaciji kada je trebalo da se nađe trener u KK Partizan koji bi zamenio oteranog Vujoševića), tako da mesto ostaje prepušteno ili drugom nestranačkom ekspertu koji bi morao da sedne na užarenu stolicu ili kadru URE, što bi verovatno još više antagonizovalo ovu partiju pred ostatkom režimskih birača.

Ipak, za pretpostaviti je da, iako se URA slaže sa bivšim režimom po pitanju Srebrenice, njenim glasačima to pitanje nije prioritet dok pitanje otklona od bivšeg režima jeste, bar u većoj meri. Kada se na to doda i mogućnost da njihovi glasači mogu u nekom trenutku da se opredele i za Demokrate usled razočaranosti, sve to nam govori da su šanse da URA glasa za smenu male.

Kao modus vivendi mogla bi se pojaviti uzdržanost na glasanju, što se može očekivati i od Demokrata. Ovakvo postupanje moglo bi biti najbolja opcija za URU i Demokrate te se najviše može i očekivati. U tom slučaju ministra ne smenjuju poslanici, premijer Krivokapić gubi legitimitet u velikoj meri, DF, ako uspe da se profiliše kao zaštitnik ministra Leposavića dobija na rejtingu dok URA i Demokrate ostaju neoštećene.

Na kraju, iz tog scenarija, izniče, za ovu analizu, poslednje račvanje. Ili će Krivokapić iskoristiti mehanizam koji je dosta prikriveno spominjao na konferenciji za medije da ipak smeni ministra, što će sigurno dovesti do daljeg pada njegovog rejtinga, a što će možda pokušati da nadoknadi ponovnim približavanjem Demokratama kao pred izbore u Nikšiću, samo što je pitanje koliko će se u tom slučaju Demokratama isplatiti da ga imaju uz sebe, ili će odustati od cele avanture, čemu vrlo lako i verovatno može kumovati uslovljavanje od strane DF-a. U tom slučaju, premijer će izgledati slabo a rejting će mu verovatno i u tom slučaju opasti. Takođe, u slučaju smene ministra, ponovo se vraćamo na pitanje izbora zamene za Leposavića što sve zajedno nam govori da je ova varijanta malo verovatna.

Koje zaključke možemo izvesti?

Zaključci koje bismo mogli izvesti iz ovoga su ti da Krivokapića u svakom scenariju čeka pad rejtinga, samo je pitanje u kolikoj meri. Shodno tome, što se više bude komplikovala i oduživala cela priča sa Leposavićem to će stvar biti gora po Krivokapića.

Sa druge strane, DF ima šansu da popravi svoj rejting dok će se URA ponovo naći pred velikom kalkulacijom. Ukoliko Abazovićeva stranka zajedno sa opozicijom smeni Leposavića, biće jasno da iza cele bure upravo stoji Abazović. Ipak, kako bi takav nastup lako mogao da im se obije o glavu i nije im u interesu, možemo pretpostaviti da ipak URA nije pokretač svega, iako se ne bi bunili kada bi videli leđa Vladimiru Leposaviću.

Iz toga proističe zaključak da iza svega zapravo stoji “treća strana” koja je zainteresovana da destabilizuje trenutnu vlast kao pokaznu vežbu šta se dešava kada se dovode u pitanje nametnute fundamentalne vrednosti ovdašnjeg međunarodnog poretka.

Izvori:

1 https://www.facebook.com/1085970928230025/videos/2978773592399226 (pristupljeno 5.4.2021.)
2 https://www.vijesti.me/vijesti/politika/525435/abazovic-u-srebrenici-se-dogodio-genocid-ko-ovo-ne-razumije-nije-mu-mjesto-na-drzavnim-funkcijama (pristupljeno 5.4.2021.)
3 https://www.facebook.com/demokratskacrnagora/photos/a.1420924501549789/2639007639741463/ (pristupljeno 5.4.2021.)