Bilo da nastupa u Srbiji ili u belom svetu, mlada frulašica Neda Nikolić (21) prenosi publici tanane emocije i osvaja svojim talentom. Iako stranci često nisu upoznati sa nazivom njenog instrumenta, oblik frule im bude pomalo poznat jer su ga videli u raznim varijantama, a odmah im se dopadnu i boja i mogućnosti tako malog instrumenta.
Sagovornica Priča sa dušom odrasla je u Kovinu, školovala se u Smederevu i Kraljevu, a trenutno studira etnomuzikologiju i etnokoreologiju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.
Uz Sofronijevićev aranžman, nastala je instrumentalna verzija „Vlaški obrt“, odnosno pravi obrt jer je Neda svirala frulu, duduk i saksofon, pa se u numeri čuje se i vidi „sukob“ između narodne muzike i etno-džeza.
Frulu svira od svoje trinaeste godine, a do sada je osvojila brojne nagrade i održala više koncerata u Švajcarskoj, SAD-u i Rusiji. Svirala je na najvećim domaćim scenama (Kolarčeva zadužbina, Dom sindikata, Ruski dom, Palata Srbije), a redovno učestvuje u festivalima pod pokroviteljstvom Ministarstava Republike Srbije.
U NOVU GODINU SA KOFEROM U RUCI
Ovu godinu započela je sa koferima u ruci i još uvek je na putu. U januaru je održala koncerte u Indiji, zatim u Austriji i Nemačkoj, a od 10. marta zbog epidemije ostala je „zaglavljena“ u Americi.
Povod za dolazak u Ameriku bio je nastup na Manastirskoj večeri u manastiru Nova Gračanica u blizini Čikaga, a planiran je i koncert u Brukfildu.
U San Diegu uspešno je prošla „Radionica sviranja na fruli“ sa decom i nekoliko starijih osoba, ali je koncert otkazan. Srećom, Neda je uspela da sleti u Milvoki, gde živi njen ujak Dragan Veleušić, prota u crkvi Svetog Save u Milvokiju.
Odande je odgovorila na pitanja, a svake večeri sa fejsbuk stranice crkve uključuje se uživo i publici svira repertoar srpske narodne muzike.
Među Nedinim značajnim nagradama je plaketa sveukupnog pobednika Sabora frulaša u Sopotu, prvo mesto u kategoriji duvačkih instrumenata i specijalna nagrada takmičenja pod pokroviteljstvom kompanije „Yamaha“ u Moskvi, prvo mesto na svetskom takmičenju Internet music competition u kategoriji tradicionalnih instrumenata, gde je dobila najveće ocene akademika iz Moldavije i Izraela.
„Nakon frule, upisavši osnovnu muzičku školu počela sam da sviram flautu i na tom polju sam se okrenula klasičnoj muzici. Pred kraj srednje škole u Kraljevu naučila sam da sviram kaval i gajde i to me je izuzetno zainteresovalo. Odlaskom na fakultet počela sam da sviram i saksofon. Volela bih da imam više vremena za vežbanje svih ovih instrumenata, ali frula je svakako osnova i njoj posvećujem najviše vremena“, rekla je Neda za Priče sa dušom.
FRULE BORE DUGIĆA
U privatnoj kolekciji ima više od 30 frula, a kada je počela da svira kupovala ih je od raznih majstora, sve dok nije stupila u kontakt sa Borom Dugićem.
„ On mi je napravio ceo set: 12 frula, za svaki tonalitet. Pored toga imam i pet duduka koje mi je on pravio – to su zapravo velike frule, oktavu niže od frule. Vrsta drveta zavisi od odabira majstora koji pravi frule, najčešće su od šljive i javora. Ja imam nekoliko frula od maklure, to je drvo koje Dugić ponekad koristi za proizvodnju frule, kvalitetno je i daje veoma lepu boju tona“, objasnila je Neda.
U srednjoj školi započela je saradnju sa kolegom i prijateljem Veljkom Nenadićem koji je pijanista i kompozitor. On je komponovao nekoliko kompozicija u etno-džez žanru, nakon čega su počeli da sviraju i obrade kompozicija Bore Dugića i Slobodana Trkulje, kao i nekih izvornih pesama.
„Bili smo na nekoliko takmičenja i uvek osvajali prva mesta. Nakon odlaska u Moskvu i pobede u Njujorku, snimili smo i album pod pokroviteljstvom WMAS-a (World Music Association of Serbia). Držali smo koncerte širom Srbije, mislim da je dosta ljudi čulo za nas“, priča Neda o tome kako je spojila frulu i džez.
Ova devojka trenutno važi za najboljeg mladog frulaša Srbije, a svojom ljubavlju i posvećenošću prema muzici dobila je i mesto u knjizi maestra Bore Dugića „Traktat o fruli“.
Na pitanje ima li još mladih ljudi koji su posvećeni ovom tradicionalnom instrumentu, odgovorila je da u Srbiji postoji nekoliko škola frule i da ih u poslednje vreme upisuje sve više i više dece.
„Najviše ih ima u okolini Kopaonika, ali na saborima svake godine svi se sastajemo i upoznajemo nove mlade frulaše i frulašice. Ima i dosta devojčica, moram priznati, i nadam se da će one izrasti u prave frulašice!“
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com;
Fotografije: Stefan Preradović, Black Falcon Film’s;
Napomena: Tekst je u vlasništvu privrednog društva Medijska kuća Priče sa dušom doo Aranđelovac i moguće ga je preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora članka i slika i objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije. Hvala vam što poštujete autorska prava u Srbiji.
Serbian