Dijalog je makar priznanje da problem izbornih uslova postoji

Branka Vuković

politikolog

Ovih dana se u medijima dosta polemiše o međustranačkom dijalogu vlasti i opozicije o izbornim uslovima. Iako, neke od opozicionih stranaka negoduju zbog posredovanja Evropskog parlamenta, svi su saglasni da bez pregovora naredni izbori neće biti ni slobodni, ni demokratski.

U Parlamentu Republike Srbije su 19. aprila počele konsultacije evroparlamentaraca i poslaničkih grupa, nakon čega će uslediti konsultacije i sa vanparlamanetarnim opozcionim strankama. Faza konsultacija zapravo predstavlja pripremu za dijalog koji je najavljen za jun mesec ove godine.

Glavna pitanja su da li će ovaj dijalog dati željene rezultate i da li će dijalog biti završen na vreme da sledeći izbori budu održani u demokratskoj atmosferi.

Ima li razloga za optimizam?

Razloga za optimizam ima, pre sveg zato što će se u delegaciji Evropskog parlamenta, pored Tanje Fajon i Vladimira Bilčeka, naći Eduard Kukan i Knut Flekenštajn koji se vraćaju iz političke penzije, a koji su poznati po tome što su u Severnoj Makedoniji ispregovarali izborne uslove koji su omogućili pad Gruevskog sa vlasti.

Drugi razlog za optimizam jeste činjenica da Evropska unija ima mogućnost da suspenduje korišćenje pristupnih fondova Srbiji, ukoliko vladajuća stranka odluči da ne poštuje dogovor postignut na dijalogu. Iako se svi nadamo da do ovoga neće doći, činjenica je da će ovo omogućiti izvestan pritisak na vlast.

Sigurno se svi pitamo kako li su izgledali pregovori sa gospođom Božić i gospodinom Martinovićem, ali svakako je dobro što na konsultacije vladajuća stranka nije odlučila da pošalje svoje „mlade nade“ i time u potpunosti obesmisli dalji tok pregovora.

Dijalog i teret na opoziciji

Svakako najveći pritisak i teret tokom ovih konsultacija biće na opoziciji, posebno na takozvanoj bojkot opoziciji. Činjenica je da je jednoumni parlament bio povod za ozbiljnije angažovanje evropskih parlamentaraca, te će one stranke koje su bojkotom dovele do ovakve situacije biti dužne da na pravi način predstave manjkavosti izbornog procesa, neregularnosti koje se dešavaju na izborni dan i (ne)slobodu medija.

Format u kome će opozicija nastupiti u ovoj fazi dijaloga nije bitan, koliko je bitno da svi insistiraju na pravim problemima poput odvajanja parlamentarnih i lokalnih izbora, a ne bave se trivijalnostima.

Na konsultacijama treba da predstave probleme, svoja očekivanja od pregovora i eventualna rešenja za neka ključna pitanja, kako bi na dijalogu delegacija Evropskog parlamenta mogla da ponudi adekvatna rešenja i spreči gospođu Božić da vodi monolog (što će biti malo teži posao).

Postoji i jedan manji deo opozocije koji ne želi posrednike iz inostranstva, što je Aleksandar Vučić iskoristio da najavi „snažnije pregovore u kojima će učestvovati više stranaka, nego onih koji žele da im stranci određuju kako će to da izgleda“. Ovo će biti još jedna akcija iz edicije „hleba i igara“ i pokušaja da se umanji značaj dogovora postignutog na dijalogu sa evroparlamentarcima uz objašnjenje „ovo smo se mi dogovorili, nas je bilo više“.

Za rešenje neophodno priznati problem

Podsetimo se da je postojao pokušaj pregovora vlasti i opozicije na Fakultetu političkih nauka u organizaciji Fakulteta i Fodna za otvoreno društvo, koji nije dao skoro nikakve rezultate, upravo zbog odsustva značajnijeg pritiska. Kakve rezultate možemo onda očekivati od pregovora koje će organizovati Srpska napredna stranka? Tačno, baš nikakve.

Ne znam da li će napori koji budu uloženi u ovaj dijalog biti dovoljni da stave sve stranke u sličnu startnu poziciju u izbornoj trci, niti da li će se na vreme usvojiti zakonske i tehničke izmene da bi ti izbori bili demokratski. Ono što znam da jeste da je za rešenje svakog problema neophodno prvo priznati da problem postoji, što su učinili svi onog momenta kada je započet prvi video poziv sa Briselom.