Za i protiv Porodice: Osvrt na buran život jedne mini-serije

U trenutku kada počinjem da pišem tekst imam utisak kao da ću pisati o Vukovoj reformi, o četnicima i partizanima, o raspadu Jugo… Pa, ipak ima veze sa tim, da. Sa raspadom jedne od Jugoslavija. Ali ne brinite (ili ne nadajte se) nije ni to tema. Čini se kao da je nešto mnogo gore! Šta je to što u srpskoj javnosti može izazvati takve podele? Za ili protiv ulaska Srbije u EU? Ne! Za i protiv Vučića? Ma, ne! Rešenje problema na Kosovu i Metohiji? Ni to! Nešto mnogo gore: umetnost!

Da. Eto, da je neko rekao Dušanu Kovačeviću kada je pre 13 godina pisao 20 srpskih podela da će se Srbi deliti i oko filmova i serija ni sam, verovatno, ne bi poverovao. Iako bih mogao da razumem navijanje u utakmici Bolji život, Srećni ljudi, Porodično blago.

I hajde čovek i da razume i da se navikne na trodnevne afere (nemojte se navići!), ali kako je došlo do toga da se podjednako snažna prašina digne i oko jednog filma i oko jedne serije? O Dari iz Jasenovca u ovom tekstu neće biti reči, a podjednaki, ako ne i veći talas nerazumevanja, ostrašćenosti i izjava digao se već tokom samog trajanja mini-serije Porodica i ubrzo se primirio, te je pravo vreme da se sagleda, sa manje distance, šta je to zapravo što smo gledali na našim TV ekranima?

foto: filmitv.rs

Pisaću dalje u maniru odgovora na neke od najčešćih izjava po pitanju ove mini-serije.


Već prvo veče se pojavila vest da se ovom serijom ,,rehabilituje Milošević“! Kako? Zar neko zaista misli da bi glumci poput Mirjane Karanović (najviše), Borisa Isakovića i Milana Marića čiji su stavovi poznati (bar delu) javnosti zaista učestvovali u takvom projektu? Pa, pročitali su scenario, znaju šta će glumiti.

Dalje, pisali su da je Milošević predstavljen kao ,,dobrica“. A kakav treba da bude prema toj svojoj porodici? I on je bio čovek sa osećanjima. Kako je ta osećanja i prema kome ispoljavao je drugo. Ali prema svojim najmilijima? U tom slučaju ćemo videti tople i brižne scene kako sa svojom suprugom, tako i sa ćerkom, pa i sa sinom, bar u onim telefonskim razgovorima koji su prikazani, (naročito u situaciji u kakvoj se našao). Svako od nas se različito nosi sa stresnim situacijama, a tek sa onim od kojih mnogo zavisi. U takvoj jednoj situaciji bio je i Slobodan Milošević zajedno sa svojom porodicom, a značaj situacije ne bi trebalo zanemariti. U kakvim je svakodnevnim odnosima on bio sa svojim bližnjima dok su bili na vlasti nije u seriji, jer ona ne zahvata taj period. Neko bi se drugačije nosio u takvoj situaciji, ali ono što je bitno za seriju jeste da je predstavljen tako kako je snimljeno, a da li je zaista tako i bilo ne znamo sa sigurnošću. Svakako, lice tog ,,dobrice“ nestaje kada se pita kakve su to struje u SPS-u. To isto lice nestaje kada pod njega podmetnu pištolj, kada razgovara sa svojim saradnicima i kada pregovara sa svojim neprijateljem.

Ono što mi je posebno smetalo jeste pitanje tipa zašto nisu prikazane godine kako je sve počelo, gde je tu 1991. i početak rata, gde su demonstracije 96/97, zašto nisu prikazana njegova nedela? Dobro. To je kao da se za seriju Černobilj pita zašto u njoj nije prikazan nastanak prve nuklearne elektrane. Zašto? Zato što to nije tema. Odličan potez Bojana Vuletića, scenariste i reditelja, koji je odabrao određeni vremenski period dešavanja radnje – dva dana koja Milošević provodi sa svojom porodicom pred hapšenje. Samim time što je ograničio vreme radnje Vuletić je imao više mogućnosti i potencijala za što bolji rad na samom scenariju koji se nije širio i imao rupa u vidu neekranizovanih perioda, događaja itd. Zato radnja ne počinje 1991. godine ili ranije. Što se tiče svih nesreća koje su zadesile naš narod za vreme tog režima, koje su opštepoznate (što ne znači da ih ne treba prikazati, naravno), predstavljene su na maestralan način kroz pokrivalice dok se u pozadini čita pismo Ivana Stambolića, koji poziva Miloševića da dâ ostavku. Pa gde ćete efektivnije? Em se nije mnogo utrošilo na snimanje svega toga (jer nije ni tema, a i mnogo događaja iz te decenije zaslužuje zasebnu ekranizaciju), em je sumirano sve u tih par minuta kroz dokumenatrne snimke začinjene naracijom. Sve je u detaljima. Ali i slepoj ostrašćenosti pri gledanju.

Gde su predstavnici aktuelne vlasti?


Video sam i pitanje: Gde su tu predstavnici aktuelne vlasti koji su i tada bili u njoj? Odgovor sam već dao: nisu tema. Zar bi zaista nešto bilo promenjeno u seriji da su se pojavili? Pa ne. Nije ni bitno. Ono što treba da se razume jeste da je davno prošlo vreme kada su igrani filmovi mogli da utiču na širu javnost. Radi se to i dalje, ali na suptilniji način i duži niz godina. A kamoli serije! Ne može se očekivati da serija vodi politiku, to rade drugi, a pitanje je kako i oni rade. Postoje politički i društveno angažovani projekti, naravno. Ovaj to nije. Zaista smatram da ne naginje ni na SPS, ni na DOS stranu. A koliko se samo pričalo po jutarnjim i večernjim programima da je baš za jednu ili još više za drugu.
Razumem da su takve izjave išle u pravcu optužbi da je postojala cenzura ili da nisu smeli da prikažu predstavnike današnje vlasti u Srbiji, pa se zato serija i prikazala na RTS-u, jer ne podsećaju javnost gde su bili i šta su radili tada. Da li je to tačno ili ne, nije bitno, jer ne predstavlja razliku u kvalitetu sadržaja i same priče. Nismo u vremenu kada se štancuju filmovi po ideološkoj matrici (crveni talas) ili kada se snimaju oni koji joj se suprotstavljaju (crni talas), a takvih je perioda bilo i u Evropi. Danas se to radi mahom kroz dokumentarne filmove.

Najteže mi je bilo oko sledeće stvari, sa kojom i završavam osvrt na buran mini-život ove mini-serije. Gorepomenuta televizijska gostovanja, komentari na društvenim mrežama, puno njih je govorilo i pisalo da nešto nije bilo ovako, nego onako, da je nešto netačno, da ovo i ono nije predstavljeno kako treba… Na početku svake epizode pisalo je: ,,Serija je dramska interpretacija stvarnih događaja, zasnovana na do sada poznatim činjenicama, autentičnim snimcima, javno dostupnim informacijama i svedočenjima onih koji su bili prisutni. Pojedini likovi su izmišljeni, a neke scene rezultat su pretpostavke, kreativne obrade i umetničke slobode“. I pored ovog disklejmera, ljudi su se bunili.

U Engleskoj se desio suprotan slučaj. LJudi bliski kraljevskoj porodici, britanski sekretar za kulturu, brat princeze Dajane i glumica Helena Bonam Karter, tražili su od „Netfliksa“ da na početku epizode serije Kruna stoji disklejmer da publika gleda fikciju. Kod nas se bunila publika, iako je to naglašeno.

Kventin Tarantino je u dva svoja filma promenio istoriju (Inglorious Bastards, Once Upon A Time… In Hollywood) i da, bilo je reakcija. Ali publika je znala da gleda Tarantinov film, zna ko je on i kako radi! Na početku njegovih filmova zaista nije potreban disklejmer. A i radnja se dešava u prvom slučaju tokom Drugog svetskog rata, a u drugom tokom 1969. godine. Dakle, radi se o ne tako bliskoj prošlosti, ali i o autorovoj smelosti da obradi događaje za koje svet zna kako su se zapravo odigrali.
Navodim to kao primere da, ipak, nismo jedina publika kod koje dolazi do nerazumevanja sa sadržajem prikazanim na TV-u ili u bioskopu, pogotovo ako su u pitanju istorijski događaji. Razumem i da su sećanja ljudi na neka dešavanja i ličnosti, naročito iz bliže prošlosti, i dalje bolna. Ali postoji disklejmer. NJegov značaj je ogroman. Tako precizan. Odlično sročen. Dakle ,,dramska interpretacija stvarnih događaja“. Zatim ,,neke scene su rezultat pretpostavke“ i najbitnije u disklejmeru – ,,kreativne obrade i umetničke slobode“. Još jednom, pojava za koju smatram da najviše narušava disklejmer je ostrašćenost.

Značaj Porodice


Značaj mini-serije Porodica – ogroman! Da li je njen značaj skrajnut nerazumevanjem disklejmera ili ostrašćenosti dela publike tek će se videti. Mini-serije kao format postoje već decenijama. Porodica je naša prva takva, iako postoji i Ime naroda, ali to je film adaptiran na taj format zbog pandemije. Da je Porodica snimljena kao film od skoro četiri sata da li bi bila tako uspešna? S druge strane, da je urađena kao serija od više sezona, tek tada bi zahvatila period od dolaska na vlast, na primer, pa do hapšenja ili Haga. Neko će se možda i takvog projekta uhvatiti jednog dana, ali uskoro sigurno ne sa ovakvim komentarima na pet epizoda. Dobili smo projekat sa odličnim glumcima, fascinantnim scenarijom, muzikom dostojnom svetskih trilera, maestralnom špicom, sa takvim kadriranjem koje do sada nisam video u našim filmovima i serijama, bojama, kostimom, pa sve do, na istom nivou, kvalitetne montaže, scenografije, kinematografije!

Nadam se da će ovaj projekat biti samo početak jednog pozitivnog trenda koji bi mogao da zahvati naše medijsko tržište i da zainteresuje publiku. Nakon godina lutanja, čini mi se da pre svih srpski scenaristi idu u dobrom pravcu.

Na nama je samo da gledamo i uživamo i podržimo sadržaj ukoliko zaslužuje. Ali, smanjimo kriterijume! Zadojeni smo raznim svetskim serijama, njihovom produkcijom i kvalitetom iste. Polako. Idemo ka tome.
Samo manje ostrašćenosti. Biće bolje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian