Gordana Lasković (27) je profesorka srpske književnosti i jezika. Pokrenula je stranicu na Instagramu pod nazivom Reči i priče na kojoj će biti puno anegdota i zanimljivih podataka iz života naših pisaca, ali i odgovora na mnoga pitanja, poput: zašto kažemo da neko lije krokodilske suze ili šta znači kada neko baci rukavicu nekome u lice.
Gordana, zajedno sa svojim saradnicima na ovom projektu, želi da dodatno afirmiše značaj književnosti i obrazovanja naročito među mlađom populacijom, ali i starijima koji su, možda, zaboravili taj isti značaj i potreban im je neki podsticaj da se vrate tim lepim i zanimljivim temama, pa i samoj umetnosti. Njen rad zaista spada u ono polje koje prosveta i obuhvata.
Šta te je navelo da pokreneš Instagram stranicu Reči i priče?
S obzirom na to da sam završila književnost, nekako prirodan sled događaja je bio da radim u školi i predajem Srpski jezik i književnost. Ja nisam neko ko bi se osećao u potpunosti ispunjeno da se bavi književnošću na jedan tradicionalan način (u školi), te sam osetila potrebu da pronađem način da se bavim književnošću, ali na neki dinamičniji način.
Dugo sam razmišljala koji bi to put mogao da bude, i prošle godine, kada smo svi bili u karantinu, pronašla sam ga, ali nisam bila spremna da počnem sa realizacijom istog trenutka. Krajem prošle godine sam bila – između ostalog –iscrpljena od raznih drugih festivala na kojima sam sarađivala, a s obzirom na to da se osećam živo kada nešto kreativno stvaram, bilo je pravo vreme da ideju prenesem na papir i da počnem sa realizacijom – sama, od nule. Dakle, potreba da se kreativno izrazim, ali na neki dinamičan način je izrodila ideju za Reči i priče.
Zašto Instagram?
Moj krajnji cilj je da književnost približim mlađim generacijama, koje su najviše na Instagramu i na YouTube-u, tako da su ti video zapisi koncipirani u trajanju do 15 minuta. Smatram da je takva forma odgovarajuća jer bih njome pronašla put da im književnost približim putem društvenih mreža.
Da li su teme koje obrađujete na REČI I PRIČE dovoljno zastupljene danas?
Jesu, zastupljene su. Nisam od onih koji misle da se o književnosti i uopšte o kulturi ne vodi dovoljno računa. Vodi se, samo je pitanje gde su naši pogledi usmereni. Govori se, ali se ne govori na način na koji ja pokušavam sa svojim kolegama – dakle, na jedan pomalo opušteniji i savremeniji način jer je takav pristup adekvatan kada su u pitanju nove, mlađe generacije. I mi zaista tako i radimo, a na naposletku, svi okupljeni oko ovog projekta i jesu mladi ljudi. Književna tematika jeste zastupljena, ali ne tako da bude prijemčivija mlađoj publici.
Sadržaj Reči i priče je namenjen samo mlađoj publici?
Primetili smo i da starije generacije takođe pozitivno reaguju na naše video zapise i sa nestrpljenjem čekaju nov sadržaj. Pokušaćemo, svakako, da obuhvatimo vremenom što širu populaciju, ali su mladi dominantna ciljna grupa.
Koje su tvoje ambicije sa ovim projektom? Šta očekuješ?
Voleli bismo kada bi u budućnosti osnovne i srednje škole usmeravale decu ka našem sadržaju na društvenim mrežama, jer bi to moglo da olakša učenicima njihov pristup gradivu kroz taj drugačiji način. Svakako i profesorima.
Od čega se taj vaš sadržaj sastoji? Šta publika može da očekuje?
U video-zapisima obrađivaćemo gramatiku, jezičke nedoumice, fraze kroz kategoriju reči, svim onim stvarima koje bi najpre mogle biti zanimljive učenicima osnovnih škola, dok ćemo se u kategoriji priče baviti književnošću, ali u jednom širem smislu. To neće biti tradicionalan način kojim bismo obrađivali školska književna dela, već ćemo pokušati da na suptilan način približimo nekog pisca kroz njegov život, neke anegdote i da se tim putem publika zainteresuje i za samo stvaralaštvo tog pisca. Osim tih anegdota i književnog života, biće obrađivanja i nekih književnih dela, ali na relaksiran, ne školski način.
Ko sve učestvuje u projektu Reči i priče?
Učestvuju najpre moje kolege sa književnosti, za sada. Volela bih da nam se u budućnosti pridruže ljudi koji nisu iz sveta književnosti, a koji bi mogli da je dočaraju kroz neku drugu umetnost, na primer kroz film, gde bi se u videu pojavio filmski producent koji bi govorio o tom nekom filmu zasnovanom na književnom delu.
Osim kolega, uspostavila sam saradnju i sa kantautorima iz Novog Sada, Nemanjom Nešićem i Milošem Zupcem, koji već dugi niz godina komponuju muziku na stihove naših poznatih pesnika. Njihove muzičke interpretacije je moguće pronaći na YouTube-u, a isto tako, njihov muzički sadržaj ćemo koristiti u nekim videima. Dakle, ukoliko govorimo o Milošu Crnjanskom, verovatno ćemo u taj video ubaciti i neku od pesama koju su njih dvojica komponovali na stihove Crnjanskog.
Kako su prošle prve dve epizode?
Moram priznati da sam zadovoljna reakcijama publike i brojem pregleda kako na Instagramu, tako i na YouTube kanalu. U prvoj epizodi smo se bavili anegdotama iz života Danila Kiša, dok smo u drugoj pažnju posvetili čuvenom dvoboju između Miloša Crnjanskog i Tadije Sondermajera. U trećoj epizodi je moja koleginica Sanja Perić govorila o čuvenom slikaru Mići Popoviću, a u kakvoj je to vezi sa knjjiževnošću pogledajte na našem kanalu.
Koju knjigu nam preporučuješ?
Zavisi da li je preporučujem školskom uzrastu, starijima… Ne volim pitanja u kojima moram da preporučim jednu kjnigu ili pisca, jer je književnost oaza zlata. Ono što trenutno čitam jesu Pisma Gistava Flobera, čije stvaralaštvo odgovara mom temperamentu. Podrazumeva se da preporučujem naše klasike poput dela Crnjanskog, Andrića… Što se tiče savremenih pisaca morala bih da izdvojim Vladimira Kecmanovića i dva njegova romana: Top je bio vreo i Osama. Ta dva dela su mi poprilično draga, a njima sam se bavila i u svom master radu. A što se tiče poezije izdvajam pesnika Vitomira Vitu Nikolića. (smeh)
Rakić ili Dis?
Dis! Sećam se da sam na ispitu iz Srpske moderne na fakultetu kao ispitno pitanje dobila Vladislava Petkovića Disa, i sećam se da sam o njegovom stvaralaštvu govorila kao da se nalazim u sudnici. Svi znamo za čuveni esej, najozloglašeniji u srpskoj književnosti, koji je Jovan Skerlić napisao protiv Disa i koliko god da Skerlićeva kritika – bar kada je književni aspekt Disovog stvaralaštva po sredi – ima smisla, mislim da je napravio jednu od najvećih grešaka u srpskoj književnosti koju ne mogu da prebolim. Publika na našem YouTube kanalu može da očekuje epizodu posvećenu Disu, koju smo snimali na dan njgovog rođenja, te se nadam da će uživati slušajući o njemu iz pomalo drugačije perspektive.
Pekić ili Kiš?
Kiš kao književnik, Pekić kao književnik i političar. (smeh)
Kako te čitaoci Pokreni mogu kontaktirati?
Pozivam ljude da se jave na mejl adresu price.reci@gmail.com i da budu slobodni da me kontaktiraju, jer sam raspoložena za saradnju.
Serbian