Sergej Lazarev veoma precizno piše o gordosti koja razara čovekovu dušu, um i telo. On piše da će se gorda osoba pre ili kasnije ispostaviti kao slaba, a naposletku i razorena.
„Gordost je krajnja beda duše koja u svome pomračenju misli da je bogata. Ta pogana strast ne samo što nam ne dopušta da napredujemo, nego nas i sa postignute visine ruši.“
Sveti Jovan Lestvičnik
Treba da budemo svesni da nam se svaka situacija daje kako bismo se menjali i razvijali, ali i da se ne bismo vezivali za zemaljsku sreću, zaboravljajući svoju božansku prirodu. Ukoliko to odbijamo da shvatimo, suočićemo se sa problemima.
Dijagnoza zvana gordost
Lazarev kaže: „Patiš od najbanalnije dijagnoze koja se zove gordost, a može se nazvati i – egoizam“.
Ego je čovekova slaba tačka odvajkada, a danas, u vremenu konzumerizma i otuđenosti čoveka od čoveka, ego savremenog čoveka posebno se ističe, ceni i jača. Svesno se razvija i usmerava čovekova destruktivnost i autodestruktivnost.
Često nismo ni svesni da se nalazimo u okolnostima stalnog nadmetanja sa drugima (škola, sportovi, sekcije), a i kada smo svesni osladi nam se uspeh i slava, pohvale i aplauzi. U tim okolnostima zaboravljamo ono što nam je Patrijarh Pavle govorio: „ne da budemo važni i slavni, već da budemo dorasli vremenu u kom smo i mestu na kome smo„.
Nažalost, ogoljeni ego i potreba za stalnim nadmetanjem počinje, pre ili kasnije, da se očitava u svim segmentima života, posebno u onim kada je neophodna požrtvovanost. Rezultat takvog, često indukovanog, ponašanja je nesposobnost suživota i nedostatak borbenosti za drugoga. Zbog toga smatram da je emotivna modernizacija crna rupa čovečanstva. Naposletku, ostaje nam hiljade pohvala kada smo na vrhu, ali… od svih tih pohvala važnija je jedna podrška kada smo na dnu (Patrijarh Pavle).
Da bi došlo do promene, neophodno je da menjamo, gradimo i razvijamo karakter. Reč je o mukotrpnom procesu, ali uz pomoć vere i ljubavi itekako uspešnom. Lazarev kaže da je jedan od glavnih znakova gordosti „odsustvo želje za promenom i nemogućnost da promenimo odnos prema događajima“. Patnje i iskušenja treba da nas podstiču ka ljubavi, a ne ka mržnji, jer „ljubav je najjače oružje koje postoji, nema te sile i oružja koje će moći protiv ljubavi da se bori, sve se tu ruši“ (Otac Tadej).
Ljubav je spas, ljubav sve pobeđuje, ljubav daje dušu svemu čega se dotakne!
– doktorand na Fakultetu političkih nauka u Beogradu
– autor knjige Balkanska geopolitička paradigma i koautor knjige Savremeni međunarodni odnosi i geopolitika
Serbian